Moćne reči Novaka Đokovića: "Iako sam ja taj koji nosi ovu medalju, želim da svaki Srbin zna da..."

Novače. Naš Novače. Neponovljivi. Iskreni. Mi, narod u Srbiji, doživljavamo te kao roda rođenog. Verujemo ti bezuslovno. Očekujemo nakon karijere da češ imati uticaja da Srbija bude i ostane mirno je bolje mesto za život.

Bog ti dao zdravlje.

Бог ти дао среће и здравља ...

Осим поновних речи захвалности на свему постигнутом досад, као и "затвореном кругу неопходних достигнућа", ваља истаћи и задовољство што Новак показује да "зна", тј., осећа колико је народ "дисао с њим" свих ових година па, последично, на овим Играма желео му медаљу којој је толико стремио. И, ево, наша људина, већ сада, док се ни адреналин није стишао, а ни тело довољно одморило, шаље поруку којом "дели" своју медаљу са остатком од неколико милиона нормалних, добронамерних који су му својим срцима "помагали" док се пењао на ову високу планину... За оне који га дуже времена прате на његовом величанственом спортском путу и који се сећају многих његових витешких манира уопште не постоји ни трун сумње у искреност и тачност онога што нам је поручио, односно "поделио"... Ето, направи човек да замишљам како је и моја маленкост сувласник златног одличја из овог Париза! Хвала неизмерно и да се зна: иако ћемо и будућности, надаље, бити заједно, у дубини наше душе ми искрено верујемо да никоме ништа више ниси дужан, нити се према коме обавезан. Улепшао си Србију и наше животе, а то се ничим не може измерити... Хвала, соколе, на свему!