Đoković citirao čuvenu Amerikanku ispod Ajfelovog tornja, pa viknuo: "Jedva čekam da slavim sa svojim narodom"

Ne može se opisati radost koju nam je doneo najbolji sportista na planeti zemlji, Novak Đoković nakon što je juče podigao zlatnu medalju u svojim rukama na Olimpijskim igrama u Parizu. Emocije je i dalje "rade" svakog momenta kada se prisetimo poslednjih momenata tog meča.

A Nole je danas dobio tu čast da se prošeta "stazom pobednika" ispod Ajfelovog tornja u Parizu, gde prolaze svi takmičari koji su na ovim Olimpijskim igrama uzeli medalje.

Preporučujemo

On je dao izjavu za RTS nakon što je prošao crveni tepih i još jednom istakao da je i pored velikog umora adrenalin prisutan i da jedva čeka da slavi sa svojim narodom.

- Verovatno jeste, ne znam, ovakvi događaji me samo još više iznenađuju i nisam stvarno ovoliko ljudi očekivao. Kada smo prilazili nismo videli koliko je zapravo ljudi ovde, rekli su da ima skoro 15.000 ljudi, neverovatna atmosfera i energija. Rekao sam juče posle meča da emocije koje sam doživeo na terenu posle pobede da su neuporedivo sa bilo čim što sam doživeo u profesionalnoj karijeri. To nastavlja da raste, osećam veliki umor i iscrpljenost, a sa druge strane adrenalin je jako visok i to samo pospešuje i doprinosi toj želji i volji da nastavim da slavim. Jedva čekam da budem među svojim narodom, pa da nastavimo slavlje - rekao je Đoković.

Upitao ga je potom Aca Stojanović kakvi su mu planovi za budućnost, ali je Đoković imao jasan odgovor.

- Ne želim da se zalećem previše u budućnost i govorim o tome koji su mi planovi. Prvi put u životu ne želim da odgovaram na ta pitnaja, nego da budem u ovom trenutku sadašnjem i uživam u ovom uspehu. Video sam citat od Simon Bajls legendarne atletičarke iz SAD, koja je rekla medijima i zamolila da joj ne postavljaju pitanja šta je sledeće posle osvajanja OI. To je moja poruka, ovo sam čekao ceo život. Dvadeset godina karijere, uzeo sam bronzu u Pekingu, naredne sam igrao polufinale, nikada nisam mogao pređem tu prepreku i prođem u borbu za zlato. Uspeo sam u 37. godini, sada je sve slađe i ima više smisla. Sada hoću da odmaram, uživam i da slavim.

Porodica je naravno bila najveća Novakova podrška kroz čitav život.

- Apsolutno, mnogo sam zahvalan što su tu, što su imali priliku uživo da dožive i iskuse sve što sam ja na terenu. Sad ovde su bili danas, gledali su nekoliko sportova još sa nama. Olimpijada je stvarno nešto posebno. Zaista od svega ostalog, retka je, jednom u četiri godine. Nositi zastavu zemlje ponosno, to je vrhunac svih sportskih dostignuća.

Legendarna Kris Evert je rekla da se niko kao Novak koji je veliki šampion ne bori sa takvom energijom, požrtvovanošću...

- Mnogo joj hvala, video sam tu njenu izjavu. Gode i laskaju reči od takve legendarne šampionke koja je obeležila veliku eru našeg sporta. Šta bih vam rekao, ja sam se uvek trudio da dam maksimum, nekada to nije bilo dovoljno za medalje na OI, sada je bilo dovoljno. Nikada se nisam predavao, jedno je sigurno, pogotovo kada igram za Srbiju. To je nadahnuće koje nema nigde drugde, ta inspiracija i motivacija, ima je toliko na pretek i ne morate da je tražite. Nezavisno koliko godina imate. To je čast i privilegija, uzimati u obzir sve sportiste, kojih se sećamo, cenimo. Hvala svima i slava Bogu.

Da li je spavao Nole noćas sa medaljom?

- Moja deca su, oni su je uzeli. Ovo su retki trenuci kada je ja držim u rukama.

(Telegraf.rs)