Đoković nakon zlata: "Ovo je moj najveći uspeh u karijeri, znao sam da ću biti zver, ali želim u Los Anđeles"

Kada ste uleteli među porodicu, najbolji tata na svetu, pet deset reči?

- To nisam video, to su mi rekli, nisu mi najavili da će to uraditii. Ponosan sam, ako me tako vide moja deca, meni je najvažnije da misle da sam ja najbolji tata, da li sam teniser ili ovo ili nešto treće, to nije bitno. U njihovim očima želim da budem tata sa kojim žele da provode vreme i koga vole. Nema lepšeg osećaja da sve ovo doživim uz sportski vrhunac uz njih tu.

Da li je ovo po vašem mišljenju najbolji meč u životu, Alkaraz bi dobio bilo koga i da li je ovo najbolji scenario za neki film ili knjigu?

- Pa, sad... Šta bi bilo kad bi bilo, da je igrao neko drugi, igrali smo nas dvojica, on je bio u izvrsnoj formi, vrhunskoj, ja sam se osećao jako dobro čitav turnir, momci znaju koji su uz mene. Još od početka turnira na treninzima, mečevima, znao sam da ako je ikad šansa to je danas. Uopšte ove godine na ovim OI. Imao sam samopouzdanja i podstreka da guram do kraja i filmski scenario je pobediti najboljeg na svetu koji je osvojio RG i Vimbldon, koji je u vrhunskoj formi na način na koji se izvelo na terenu. U dva najduža seta ikad, oba u taj-brejku rešiti na način kako jesam sa neverovatnim poenima u odlučujućim poenima kada se sve lomilo i moja psiha i njegova, tela, sve se lomilo. U tim trenucima zadržati dah, tako sam se i osećao, nisam mogao da izbacim vazduh iz sebe nego se zgrčiš i samo po nekom automatizmu se krećeš kao da te neka sila nosi i vodi. Eto, odgovorio sam Bog je veliki i osećam tu intervenciju uvek i verujem da je to pomoglo danas i na Olimpijskim igrama do zlata.

Kada sve ovo prođe, završi se slavlje, kada sedneš na kauč i pomisliš šta dalje, šta sledeće, šta će doći?

- Nemam pojma, ako ti znaš, reci mi. U ovom trenutku ne razmišljam apsolutno ni o čemu, ni turniru, ni o reketu. Samo da ovo zlato bude tu gde jeste, da proslavim u selu sa sportistima, nadam se da će dosta njih biti tamo i oni koji učestvuju uzmu pelcer i da im donese sreću i obraduju Srbiju, ne znam. Ima neka ceremonija, videćemo. Ne znam, slaviću, veseliću se, biću sa najbližima i to je to. Šta više i reći. Ne znam, koju posluku porati. Šta hoće od ciljeva, šta ima više od ovoga. To je moja odluka.

- Biti jedan od najvećih sportista ikada, nikada i da mogu na neki način da istovremeno postižem izvanredne najveće uspehe u mom sportu kada i on to radi, to je stvarno nešto onako posebno, poseban je osećaj i lep.

- Da, u Tokiju sam bio mnogo blizu, imao sam nekoliko gemova da dobijemo i spasim finale, gde bih bio apsolutni favorit. Ali postoji razlog zašto se sve ovo dešava, kako se dešava. Viktor i momci, brat Marko i Mijan, svi su bili iz Tokio i videli su to, doživeli su. Verovatno najteži poraz ikad, pored ovog Dejvis kupa prošle godine. To je nešto što mi je najteže u životu palo. Kad sam bio toliko blizu, ali sam prvo potpuno onako ostao bez goriva u rezervoaru i to je između ostalog razlog zbog toga što sam igrao dosta dobro na ostalim turnirima, osvojio sam tri Grend slema uoči OI, puno sam igrao i nisam imao goriva za taj zadnji skok. Ovde sam došao svežiji, bolje sam se spremio, sve je bilo drugačije, iako sam izgubio finale Vimbldonu, znao sam da ću biti ovde kao zver. Osećao sam i najbolji tenis kad je bilo najvažnije.

- Nisam video ništa osim zbog ovog što me prati za doping, nisam mogao da popijem ništa oko soka za sada. Suze radosnice, samo sam se smejao, gledati zastavu dok himna odjekuje, nema lepšeg osećaja, ništa ne može da me učini ponosnijim, ovo nadmašuje i Dejvis kup, zato sam toliko želeo ovo zlato, svi znaju to, koliko sam truda učinio, nastavio bih u Los Anđelesu da nisam sada uspeo, našao bih način da se podmladim, ta neka ludačka želja i podrška naroda koju osećam kada učestvujem na OI.

- Kao da sam na vrhu najviše planine na svetu, osećaj je nezamenjiv, kao nijedan koji sam osetio pre. Do ovoh fana je najbolji osećaj bio na otvaranju OI, kada sam nosio zastavu u Londonu, sada je ovo nadmašilo sve, onaj poslednji poen, nikad takve emocije nisam doživeo, specijalno je i nezamenjivo.

Rekao sam slava Bogu, to je ono što sam rekao, najvećem svevišnjem kome sam zahvalan.

Nadal je ranije rekao da je najteže osvojiti zlato, slažete li se? Da li ste videli njegovu čestitku?

- Nisam još video, nije mi tu telefon. Hvala mu na čestitkama, znači mi mnogo kada dođe od velikog sportiste i rivala. Složio bih se da je ovo najteža prepreka koju je trebalo preskočiti i pobediti. Teško je reći da li je teže osvojiti GS ili Olimpijske igre, ali to što dolaze svake četiri godine, zbog pritiska, očekivanja koja svi imaju od vas, bez obzira na to šta ste prethodno osvojili.

- Sećam se prvog trofeja u Holandiji, moj trofej je bio Ipad. Malo je drugačije kada držiš zlato oko vrata. Ali je posebno, jer je bio prvi profesionalni trofej. Neverovatno putovanje, tada je moja supruga Jelena bila na terenu kao devojka, bio je i Marjan Vajda, Holandija mi uvek ostaje u srcu.

Da li je tvoja karijera kompletna sada?

- Da i ne. Jeste, kompletirana jer sam sa ovim zlatom sve osvojio. Ali nije, jer ja volim ovaj sport, volim takmičenje, svaki dan kako treniram, podižem i unapređujem telo. Ovaj sport mi mnogo znači, trudim se da vratim sportu, odlučnošću i radom, trudim se da radim jače nego bilo ko drugi od mlađih tenisera. Ne znam za budućnost, želim da budem u sadašnjosti, da budem u ovom momentu, bilo je ovo dugo putovanje, mnogo sna da dođem do zlata, sada je vreme za slavlje.

Marjan Vajda je rekao da ćeš postati šampion, rekao je da ako ne osvojiš sada, da ćeš to uraditi u Los Anđelesu?

- Naravno. Zato je Marjan rekao, jer me dobro zna. Kao i moji roditelji. Tačno je, igrao bih. Ja i dalje želim da igram u Los Anđelesu, uživam da igram za Srbiju, da budem deo Olimpijskog tima.

- Uvek su sumnje, ali vera i uverenost da mogu su jači od sumnji, uvek je bilo sumnji tokom karijere, ali na kraju je samo bilo pitanje kada će se nešto desiti. OI su svake četvrte godine, znao sam da imam 37, da ne znam koliko ću još šansi imati, morao sam da se nosim sa tim, da utišam svu buku oko mene i da se fokusiram na ono što moram na terenu, to je najveća bitka, presrećan sam što sam to uspeo i to protiv momka koji je najbolji na svetu trenutno. Sve što sam osetio u tom momentu je prevazišlo sve ono što sam pre toga osetio. Biti na terenu uz srpsku zastavu koja se podiže, slušati himnu, ništa ne može to da nadmaši.

Foto: Ivica Veselinov / OKS

- Znao sam da će biti drugačiji meč u odnosu na Vimbldon, mislim da je fer što su oba seta završena u tajbrejku, neverovatan nivo i od njega i od mene. Čerstitke za njega, pokazao je, gurao je sebe do krajnjih granica, i ja sam isto to radi. Pokušavao sam da se fokusiram na naredni poen, kada sam video da je onaj poslednji forhend prošao, to su bile emocije kakve nikad pre nisam osetio na teniskom terenu.

- Spremio sam se za RG, Vimbldon i OI, da budem na vrhuncu svojih sposobnosti. Povreda koju sam dobio na RG me je malo omela, ali igrao sam finale Vimbldona, što nisam očekivao. Bio sam tada izdominiran u finalu, ali znao sam da sam ovde drugačiji igrač u smisli kako se krećem, to mi je bilo bitno zbog samopouzdanja i zbog kretanja i zbog igre. Nije mi bila potrebna motivacija, jer nema veće motivacije od toga boriti se za svoju zemlju. Prve dve runde, znao sam posle toga da je ovo moja šansa, kada sam prošao polufinale, to je bilo olakšanje, osetio sam se kao da sam osvojio turnir, ali sam želeo zlato. Znao sam da moram da se popnem na vrh najviše planine, jer je Alkaraz bio prepreka.

Sa ovim nivoom, koji je bio najbolji koji smo dugo videli, videli smo da ste išli do kraja?

- Ova godina je bila drugačija za mene, nisam osvojio ništa do sada, ali rekao sam da su Grend slemovi i Olimpijske igre glavni cilj, znao sam da je ovo verovatno poslednja šansa za OI.

- Osvojio sam bronzu 2008. posle nisam mogao da pređem prepreke u polufinalu i da dođem do medalje, sada u 37. godini, protiv 21- godišnjeg, najboljeg na svetu, kada sve to pogledam, ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri.

- Najposebniji osećaj, mislio sam da je nošenje zastave kada sam nosio zastavu na otvaranju u Londonu najbolji osećaj koji sportista može da oseti, sada sam shvatio da je to ovaj momenat, najveći koji jedan sportista može da oseti. Nositi srpsku zastavu me motiviše kao ništa više.

Srpski teniser Novak Đoković je stigao na konferenciju, dobio je vleiki aplauz i ogrnut je zastavom.

Konačno smo dočekali i to! Konačno smo dočekali da je naš Novak Đoković osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama.

Doslovno, više ništa mu ne fali, sve je osvojio, sve ima.

Naš Novak Đoković je i zvanično najveći svih vremena koji je igrao ovaj sport.