Tata je najbolji!

Oh, Bože pravde... Ti što donese ove zlatne suze. Oh, Bože pravde, dao si nam ovo... Novak Đoković. Niko drugi, niko nigde na planeti ovoj. Neka se sija, pod mukom kovano, sa svime satkano! Oh, danas je Srbin biti lepo.

Neka me neko kune, ali sam sačekao tih 14 časova u strepnji. Mislio sam... Pa, ne znam šta sam mislio. Samo sam želeo, kao sve srpstvo. Nadao se jesam, ali sam strepeo. Ovaj dečko je jedina barijera istorije. Preko puta dobar dečak, sjajan, onaj od novih koji donose neki novi svet. A, mi nismo želeli novi teniski svet, želeli smo onaj svet gde je sunce nama sijalo. Nama je zvezda sijala dve decenije i želeli smo super novu, želeli smo eksploziju sjaja i dobili smo je.

Preporučujemo

Zna Srbija koga ima. Zna ko je tamo, u svetu širokom i velikom, zna da je neko ustao i digao taj barjak sa dvoglavim orlom visoko.

A, kako li se danas vidi, kako li se boji ova planeta u trobojku. Jedan momak... Jeste momak. I biće. Šta momak, dečak sa grbom na grudbima. Onim najlepšim grbom, štitom za sve nas.

Krčmar rekao, idemo kući. A, mi idemo na spavanje, ali nema oka sklopljena. Tata je za mikrofon.

Tata je najbolji.

Tara, tvoj tata nije najbolji, tvoj tata je legendaran. Tvoj tata je istorija. Tvoj tata je i juče i danas i sjutra.

Juče smo sa njim slavili, danas smo sa njim plakali, a sa njim ćemo sutra postojati.

Kaže, on Je vuk... Danas je nad njim orao nadvijen. Onako, sur, sa dve glave, opasan i prkosan.

Čuje se zvuk naše ptice, a čuće se i himna u Parizu.

Sve je bajka bez kraja, sve je emocija, čista emocija, ona dečija.

Ti si naše dete. Ti si Srbija.

Novak, dame i gospodo, Đoković.

To smo mi.

To je on.

(Telegraf.rs)