Zlatna Zorana Arunović se obratila naciji: "Sada ću da zaplačem, okrenula sam se i rekla Damiru sve..."

- Bilo je jako lepo. Rekla sam da je ovo Las Vegas, da ima ljudi, hvala misiji OKS, to su ljudi koji prave sve ovo za nas. Uvek se sportisti stavljaju u spotlajt, a ne priča se ni o kome drugo. Kada smo došli tamo, skupili su se sportisti, zaigrali smo kolo. Bilo je lepo, bilo je podvriskivanja, igranja. Svima je na neki način laknulo, ja je nisam uzimala do sada i ovo je bilo pravo iskustvo. Hvala svima koji su bilo tamo i ko nas je dovezao tamo, nadam se da smo na neki način podstakli ljude. Da smo otvorili osvajanje medalja i verujem da ćemo ih imati dosta.

Jelena Arunović je dodala:

- Ja nisam bila u selu, ali hvala na iskustvu koje će se pamtiti celog života. Znam šta je prethodilo ovim Igrama, uradili smo pravu stvar. Iskoristila bih priliku da timu Srbije poželim dosta medalja, da izguraju do kraja na najbolji način i da su raduju onako kako smo se radovali mi u Tokiju, Riju i Londonu kada su se uzimale medalje. Iako neki rezultati nisu po planu, verujem da ima snage i da mogu da izvuku najbolje iz sebe, ne moraju da budu ono što nisu, nego da rade ono što najbolje umeju najbolje u tom trenutku. Taj pristup obeshrabri protivnika, samo treba da ponovite ono što jeste i to je pola puta. Ja sam srećan, da ispunimo ciljeve i da budemo nekopolebkljivi i radovaćemo se zajedno i tokom prenosa. Da znamo da cenimo svaki napor i rezultat. Radujem se svakom uspehu.

- Izdržali smo, moglo je da ne bude ovako, naježim se, sanjali smo, bilo je sreće, sreću ne priznajem, ali je fortuna bila na našoj strani.

- Bio je rolerkoster emocija i jako nam je drago što je fortuna bila na našoj strani. Sve je to imalo smisla. Mislim da smo uradili sve, Sandra Perković je rekla da je radila kao konj i žao joj je što je bila peta, a ja sam radila kao konj sa tobom i žao mi je što nismo bili to to u singlu, ali ova medalja je pokazala da ima sve smisla. Svi ti treninzi, sati koje smo proveli su imali smisla, ali ti loši trenuci nisu bitni i ne vrede ničem.

Foto: Marko Jovanović

- Nikad u životu se neću vratiti, nikad više. Pa, ne moramo da pričamo o tome. Dva puta i za ovaj život dosta. Malo je drugačije nego do sada na Olimpijskim igrama, ali ako ste došli na OI, da gledaš gde spavaš, šta jedeš, onda si za to da samo jedeš. Brzo smo se navikavali na sve stvari, uspeli smo da se fokusiramo na sve stvari i to je bio nastup i takmičenje. Znali smo da će biti energetsko trošenje. Neke stvari su se dešavale u organizaciji, Bože sačuvaj, ali dobro. Srećna sam što nismo bili u Parizu. Ne znam kako bismo se nosili sa atmosferom, gde u grupi ima tenzije za rezultatima. Imali smo mir i slobodu, zato volim Šatoru, ali se neću vraćati tamo.

- Sada dolazi na red pas. Kroz dve nedelje će da bude tu i moj pas, tako da videćete na Instagramu, biti pas. Ali da, drago mi je da si ovo pomenula, ja sam sada stvarno sve osvojila. Bila mi je želja da kada budem na kraju karijere, da mogu da završim, da je krug pun. Ja Zorana Arunović sa prvakinja Evrope, sveta, svetska rekorderka, olimpijska šampionka. Sada sam mirna.

Foto: Marko Jovanović

- Znate kako, posle svakih OI, kada dođe finale, kada se prenosi kada se vidi streljačko finale kažu da nije tako dosadno, kad kažu novinari da kuca srce. Naš sport je zanimljiv, ali se ljudi skupljaju i gledaju ga svake četvrte godine. Mi postojimo i van te četiri godine, ja ču da vas pozovem da uvek dođete da gledate streljacko takmičenje. Lepo je što je cela Srbija mogla to da vidi, nadam se da je neko dete gledalo, da je videlo koliko se radujemo i ako smo jedno dete inspirisali, ne samo za streljaštvo, onda ova medalja ima pravu prednost.

- Šta bih vam rekla? Treba Jelena to da sagleda iz trenerske perspektive, meni je smetalo da smo imali samo dva Svetska kupa gde smo mogli to da testiramo. Kažem samo, kvalifikacije su bile dva sata, pa pauza, ali je napravljeno da se pucaju u dva dana. Baku i Minhen, prvi cilj je bio da dođemo do finala u Bakuu, ja sam tu odmah ispala, nisam pravi način zagrevanja našli, našli smo pripremu, to smo hteli, da osetimo šta je to. Videli gde su greške, napravili koncept za naredni Svetski kup, osvojili smo finale i našli pravi recept, dosta je drugačije, potrebno je više vremena za zagrevanje, celokupan jedan meč i ide finale, a ovako je maksimum u 09.30 kad se probudiš i to je teško. Zato smo isprobali Baku i Minhen i to iskustvo smo iskoristili kada je počinjalo finale. Čak i što smo šetali po pidžamama u selu je pomoglo.

- Ne možemo ništa sem da se saglasimo sa pravilima. Treba vam da budete tu, 24 sata odmora imate, mislim da je to bio iskorak iz rutine iz onoga što inače da radimo, ne znamo da li će da zadrže format, ali smo spremni da zadrže taj format.

- Uh, ovaj olimpijski turnir je bio prikično zahtevan. To je bilo prvo razočarenje zbog neulaska u finale, Damir je prvi ušao u finale, znam da je bilo razočaranje što nije uzeo medalju. Koliko želite da se predate emocijama, znate da ne smete da se predate. Onda radite, radite, gubite, veaćate se, pa pobedite, na kraju se tome prepustite tome kada sve krene, okrenula sam se Damiru i rekla sve, mislim kad smo pali tu da je tu sve stalo što smo čuvali u dugom periodu. Ja ne znam da li je on mene čuo uopšte.

- Nama u publici je bilo zanimljivo, na kraju je Turčin koji je bio najslabija karika. Goran mi je vikao da gledam ovo dvoje, to je bilo pravo veselje, slavlje, autentično smo bilu srećni. Bila bih srećna da su iskoristili, za pola dlake smo ih dobili, možda to polovina dlake jeste dobra priprema koju smo napravili. Nismo ništa prepustili slučaju kada je taktika u pitanju. Nisu nas iznenadili. Žao mi je što se ranije nije završilo. Ja sam dobila poruka, plakali su ljudi, ja bih sada plakala, pobednici smo i to se računa.

- Mislim da će to reći i Damir i Goran kada budu ovde. Smešna je situacija, vidim nas i Turke da se borimo, kažem za osmo mesto možda, ali je bio u pravu da će proći u borbu za zlato Goran. Kada govorimo o toj pozitivi, tu je Goran nosilac pozitive u timu, ja sam negativna i tražim gde su drugi bolji od nas. On je izneo celu priču i imao samopouzdanje. Ja mu ponovo čestitam što je imao toliko samopouzdanja i poverenja da će biti ovako.

- Uh, zanimljivo pitanje. Da li je koketiralo sa srčanim udarom? Da li sam ja koketirala? Daleko, ali da je potrajalo bilo bi bliže. Da li bih promenila nešto, jedino da bude lagodnija, ali nema draži da se pobedi sa 16:14. Ovo je sjajan prikaz našeg sporta, kako treba da izgleda finale. Mi smo izgubili, mogli smo da se predamo i nismo, pa smo stigli, pa opet gubili, pa imali meč poen, i opet se nismo predali. Osim ove medalje treba da se dobije medalja za otpornost. Da li bih nešto promenila? Neku drugu medalju možda ne bih mnogo pamtila.

Foto: Marko Jovanović

- Malo je pogrešno interpretirano, njemu su dali tu čegrtaljku. Spremali smo se za finale, nikada nismo pucali protiv ovog turskog tima i koji vodi taj trener. Sačekala nas je grupa turskih navijača, koja je bila nenormalno glasna. Da ja čujem čegrtaljku sa linije, to je izvučeno iz konteksta, nemate vi tu šta da signalizirate. Vidite ko je najjača karika, odredi se ko je tu koja pozicija, zna se šta se radi kada se desi ovo, ovo i ovo. Da biste se spremili za nastup, morate da imate kompleksnije uslove.

- Ne možete da napravite tenziju. Morate da smislite ometajuće faktore. Oni ih ometaju i čine otpornima na to što se dešvaa na takmičenjima, signali, muzika, distrakcije, tu je i taj zvučni signal koji preseca tok misli, koji je bitan kod tehnike, često ga koristimo. Turci su koristili sličnu taktiku, njih da ohrabre, a mi da nastupamo pod takvim okolnostima. Mi koristimo i tu famoznu čegrtaljku, imali smo treninge u Košutnjaku, gde smo direktorki rekli da se ne sekira jer će biti muzika, nisu silazili jer je bilo haotično, ali smo znali da će tako da bude OI. Tu je ključ pojedinih uspeha. Izvučeno iz konteksta sa drugačijom svrhom.

- Da damo konferenciji ozbiljniji ton, ja sam to doživela emotivno. Idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bilo zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju. Ja sam sanjala da nije gotovo, presekla sam se, rekla sam da jeste.

- Malo je težak izraz da se namešta glava, nego se namešta život da budeš najbolji kada je najpotrebnije i kada si najgori da budeš konkurentan. Individualno je finale pobeglo za dva kruga i sa novim motivom smo ušli u novi izazov. Ta dva poena koja su izgubili, ja se ne sećam toga. Samo sam rekla blizu je, a taj momenat je prošao. Prvi sledeći hitac je najvažniji. Tajmaut nije važno šta sam rekla, pravi se da se napravi reakcija. Mislim da smo uspeli da iznesemo borbu za zlato na način na koji priliči borba za zlato i da obeshrabrimo Turke koji su plakali, ali šta da radimo, bili smo bolji za dlaku.

- Ovo što smo pokazali u borbi za zlato je bila najbolja predstava koliko je zanimljiv streljački sport. Ovako treba da izgleda finale OI. Poslednji hitac je odlučio ko je najbolji na svetu.

- Ja nisam primetila da smo izgubili dva hica za po 0,1. Bila sam fokusirana šta ja radim, nisam znala da su oni to dobili za po 0,1. Dva puta nam je prišla, osim na jednom mimu što je pisalo “nisam ti ništa danas sela Slavice”. Samo sam rekla da ne mogu da smirim taj pištolj, ali moram znati šta mi je rekla.

Foto: Marko Jovanović

- I mi smo gledali gde će 16 da bude. Da krenemo od ustajanja u 04, bila je to topla noć sa ustajanjem bez klime. Bila je to emocija koju je trebalo neutralisati. U jednom momentu je to bilo uspešno urađeno, spavala sam od pola jedan do 4 ujutru. Znala sam da me čeka meč za zlato. Uključila sam telefon, poslala dami pored poruku oko pola pet, obukle smo se i obišle smo selo nekoliko puta po tri minuta i to je bilo dovoljno. Gledali smo da se spremimo, da budemo u makskimumu u tom danu. Ako je neko rekao da je pobeda rutinska, nije, bila je neizvesna, jako. Pobedio je tim koji se oslanjao jedno na drugo, nismo popustili. Kada gubili 2:10, nismo popustili. Ono što opisuje Damira i mene je klasa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da smo se oslonili jedno na drugo. Onda kada on nije dobar, ja sam bila preuzimala ulogu i obrnuto. Ja sam nas dovela u egal, a on je zadao konačan udarac.

- Stvarno je bilo zahtevno mentalno. Osvojiti medalju, na četvrtin Igrama, kako se ne prepustiti tome. Hvala dami koja je bila bič Božiji, moj sportski psiholog Ćurčić, koji je napravio način da mene ne opusti, nego da se naviknem da budem sutra kako treba. Baci kosku.

- Mi kao sportisti često dobijamo aplauze, a mislim da njih dvoje ne dobijaju. Kad god imam priliku, gledam da oni dobiju zasluge. Da njih nema, ne bi bilo ni nas dvoje. Kad god se baci fokus na sportistu, uvek treba imati u vidu da neko ima ko je zaslužan za to.

- Kolega Mikec je rekao da je to oko pola kilograma. Ja sam mislila da pričam o ovom kamenu. Koja je težina kamena koji je pao sa leđa? Neprocenjiva. Neprocenjiva. Došla sam ovde, spremna sam za sva pitanja, bila emotivna ili manje emotivna.

Prema najavama, očekuje se da avion sleti četiri minuta posle ponoći.

Poštovani čitaoci portala Telegraf Sport, dobrodošli!

Večeras ćemo zajedno dočekati našu zlatnu strelkinju, Zoranu Arunović koja stiže u Beograd posle osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.