Olimpijsko mačevanje: Upoznajte se sa pravilima sporta koji je prisutan još od prvih Igara u Atini 1896.

Mačevanje, sport čije korene možemo naći u drevnom mačevanju, praktikovano je hiljadama godina, što potvrđuju nalazi rezbarenih prikaza mačevalaca iz oko 1190. p. n. e. pronađenih u hramu blizu Luksora u Egiptu.

Podstaknuto italijanskim, nemačkim i francuskim majstorima mačevanja, ovo veština je prešla iz vojne obuke u sport u 14. ili 15. veku. Danas se mačevanje praktikuje širom sveta, tako da postoji žestoka konkurencija ne samo u Evropi, već i u Aziji, Okeaniji, Americi i Africi. Međunarodna federacija mačevanja sada broji čak 157 nacionalnih federacija članica.

Preporučujemo

Pravila mačevanja

U mačevanju, dva takmičara, svaki sa oružjem u jednoj ruci, suočavaju se kako bi pogodili protivnika na validnoj meti tela. Pravila variraju u zavisnosti od vrste oružja koje se koristi. Na Olimpijskim igrama postoje 12 događaja u mačevanju, koji uključuju tri vrste oružja: floret, epe i sablja.

U sablji, boduju se udarci vrhom, ivicom ili leđima oštrice, a meta uključuje čitav torzo iznad struka, kao i glavu i ruke. U epeu i floretu, boduje se samo udarac vrhom oružja. Prvi mačevalac koji postigne 15 poena, ili koji ima najviše poena nakon tri runde od po tri minuta, pobedjuje meč. U ekipnom mačevanju, pobedjuje ekipa koja prva postigne 45 poena ili vodi kada istekne vreme.

Mačevanje kroz istoriju Olimpijskih igara

Mačevanje je dugogodišnji olimpijski sport, prisutan od prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine. Žensko mačevanje se pojavilo na Igrama 1924. godine u Parizu, a danas se muškarci i žene takmiče u individualnim i ekipnim događajima. Dodavanje ženskog epea se desilo na Igrama u Atlanti 1996, dok je ženska sablja prvi put bila uvrštena na Igrama u Atini 2004. godine.

Među legendama ovog sporta je i Italijan Nedo Nadi, jedini mačevalac koji je osvojio medalju u svim oružjima u jednom izdanju Igara. Sa samo 18 godina, 1912. godine, osvojio je zlato u floretu. Nakon što je odlikovan za hrabrost tokom Prvog svetskog rata, osvojio je pet zlatnih medalja u Antverpenu 1920. godine — istorijski i neponovljivi rekord — u individualnim događajima floreta i sablje, kao i u ekipnim događajima floreta, epe i sablje.

(Telegraf.rs)