Streljaštvo je sport u kojem je Srbija uvek bila uspešna na OI: Hoćemo li "upucati" novu medalju u Parizu?

Streljaštvo kao olimpijski sport ima dugu tradiciju, prisutnu još od prvih modernih Igara, a praktikovano je u Evropi već stotinama godina. Neki od nemačkih streljačkih klubova datiraju čak više od pet vekova unazad. Popularnost streljaštva u englesko govornim zemljama porasla je posebno sa osnivanjem Nacionalnog streljačkog udruženja (NRA) u Sjedinjenim Američkim Državama 1871. godine. Danas, streljaštvo je omiljen sport širom sveta, okupljajući sportiste iz preko 100 zemalja na svakim Olimpijskim igrama.

KRATAK PREGLED PRAVILA

Na Olimpijskim igrama postoje tri discipline u streljaštvu: puška, pištolj i sačmarica. Takmičenja u pušci i pištolju održavaju se na strelištima, gde sportisti gađaju mete na udaljenostima od 10m, 25m i 50m. Postoje tri osnovna položaja: klečeći, ležeći i stojeći, a neke discipline uključuju sve ove položaje.

Preporučujemo

Da bi što preciznije pogodili metu, strelci koriste tehnike opuštanja kako bi smanjili broj otkucaja srca. Takmičenja u sačmarici su potpuno drugačija, jer se održavaju na otvorenom prostoru. Strelci gađaju mete koje lete iz različitih uglova i pravaca. Ovaj sport zahteva visok nivo koncentracije, brzih odluka i oštrih refleksa.

OLIMPIJSKA ISTORIJA

Izuzimajući Olimpijske igre 1904. i 1928. godine, streljački sportovi su bili prisutni na svakim Letnjim Olimpijskim igrama od Atine 1896. godine. Broj događaja se menjao između različitih izdanja Igara, povećavajući se sa pet u 1896. godini na 15 danas. Sjedinjene Američke Države su zabeležile najviše olimpijskih medalja, slede ih Kina i Rusija (pod zastavom SSSR-a). Italija takođe ima impresivan učinak - na primer, osvojila je tri zlatne medalje i dve srebrne na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, gde je Nikolo Kampilani postao dvosruki olimpijski šampion.

SRBIJA U STRELJAŠTVU

Jedna od naših najuspešnijih takmičarki svih vremena u streljaštvu je Jasna Šekarić, koja je osvojila pet medalja na Olimpijskim igrama - zlato u Seulu 1988. godine u disciplini 10 metara vazdušni pištolj, zatim srebra u istoj disciplini na Igrama 1992. godine u Barseloni, 2000. godine u Sidneju i 2004. godine u Atini, kao i bronzu u Seulu u disciplini 25 metara pištolj.

Takođe, pamti se bronzana medalja Užičanina, Andrije Zlatića sa Olimpijskih igara u Riju 2012. godine u disciplini 10 metara vazdušni pištolj, ali i srebro Damira Mikeca iz Tokija 2020. godine u istoj disciplini.

Nikako ne smemo da zaboravimo srebro Ivane Maksimović-Anđušić sa Olimpijskih igara iz Londona u disciplini 50 metara puška trostav.

(Telegraf.rs)