Od Santa Monike do Olimpijskih igara: Odbojka na pesku pod Ajfelovim tornjem, a ovo je njena priča

Odbojka na pesku prvi put se zaigrala na plažama Santa Monike, u Kaliforniji, tokom 1920-ih godina. Legenda kaže da je prvi zvanični turnir održan 1947. godine, a ovaj sport brzo je postao omiljen na kalifornijskim plažama tokom 1950-ih godina, privlačeći stotine igrača.

Danas, odbojka na pesku se igra širom sveta, a profesionalni razvoj počeo je osnivanjem prvog sindikata igrača 1980-ih godina. Međunarodna odbojkaška federacija (FIVB) zvanično je priznala ovaj sport organizovanjem prvog međunarodnog turnira 1987. godine.

Preporučujemo

U ovoj verziji odbojke, dva tima od po dva igrača suprotstavljaju se jedan drugome na terenu dimenzija 16 metara dužine i 8 metara širine, nešto manjem od standardnog dvoranskog terena, ali sa istom visinom mreže: 2,24 metra za žene i 2,43 metra za muškarce.

Cilj igre je osvojiti dva seta, pri čemu se prva dva seta igraju do 21 poena, a treći set, ako je neophodan, do 15 poena. Sa samo dva igrača po timu, igrači moraju pokriti širok prostor peska, zahtevajući brze reflekse i sposobnost da se prilagode promenljivim uslovima igre na otvorenom, poput vetra i sunca.

Inače, ovaj sport se smatra kao jedan od najatraktivnijih na OI, uglavnom zbog "opreme" koju odbojkašice nose na svojim mečevima.

Istorija na OI

Felipe Dana

Odbojka na pesku je postala zvaničan deo Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine, nakon što je prethodno bila demonstracioni sport na OIu Barseloni 1992. godine.

Brazil i SAD dominirali su ovim sportom, osvojivši ukupno 24 olimpijske medalje, uključujući 10 zlatnih. Ostali zemlje koje su se popele na vrh postolja su Nemačka, Australija i Norveška, što ilustruje globalnu privlačnost i uspeh odbojke na pesku na najvećoj svetskoj sportskoj sceni.

(Telegraf.rs)