Džudo na Olimpijskim igrama u Parizu: Od samuraja do velike slave...

M. M.
M. M.    ≫   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Džudo je tradicionalna japanska borilačka veština koja vuče korene iz džiu-džicua, tehnike borbe "ruka na ruku" drevnih samuraja.

Dr. Jigoro Kano se smatra začetnikom ove discipline u Tokiju nakon otvaranja svog prvog dođoa (škole), kōdōkana, 1882. godine. Reč "judo" na japanskom znači "nežan način", iako sama praksa ovog tradicionalnog rvanja zahteva izuzetan fizički napor.

Dr. Kano je uspešno spojio filozofske principe džudoa sa metodama fizičkog, intelektualnog i moralnog obrazovanja, istovremeno eliminisavši mnoge opasnije aspekte džiu-džicua. Džudo je postao izuzetno popularan u Evropi, posebno u Francuskoj, tokom kasnog 20. veka, postajući prva borilačka veština koja se široko praktikuje izvan Japana.

Glavni cilj džudoa je baciti protivnika na pod, imobilisati ga držanjem ili ga primorati na predaju putem zglobne brave ili davljenjem. U džudou postoje dve vrste bodova:

1. Ippon se dodeljuje kada sportista baci protivnika na pod na leđa sa snagom, brzinom i kontrolom. Može se postići i putem predaje ili zadržavanjem protivnika na podu 20 sekundi. Osoba koja postigne ippon odmah pobeđuje u meču.

2. Waza-ari se dodeljuje za bacanje koje nije dovoljno jasno za ippon ili kada protivnik bude zadržan na podu manje od 20 sekundi, ali duže od 10 sekundi. Dva waza-arija u jednom meču ekvivalentna su ipponu i momentalno završavaju meč.

Džudo takmičenja su organizovana u kategorijama prema težini za oba pola, a svaki meč traje četiri minuta. U slučaju nerešenog rezultata nakon tog vremena, meč ulazi u produžetke. Kazne se mogu dodeliti za pasivnost tokom mečeva ili za ponašanje koje nije u skladu sa duhom džudoa.

Olimpijska istorija džudoa i srpski tim u Parizu

Nemanja Majdov Foto: MN Press

Olimpijska istorija džudoa počinje sa Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine, a od tada je džudo stalna disciplina na Oi od Igara u Minhenu 1972. godine. Žensko takmičenje je uvedeno na OI 1988. godine kao demonstracioni sport, ali je već četiri godine kasnije postalo zvanično takmičenje za medalju na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine.

Od svog uvođenja na Olimpijske igre, popularnost džudoa je buknula širom sveta. Na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, takmičilo se 128 Nacionalnih olimpijskih komiteta u džudo takmičenju. Japan je dominirao u ovom sportu, sa japanskim judokama koje su osvojile 96 medalja. Takođe su se istakli francuski (57 medalja) i južnokorejski (46 medalja) džudisti.

Kada je u pitanju srpski tim u Parizu, imaćemo po tri predstavnice i predstavnika.  Milica Nikolić i Marica Perišić će se takmičiti u kategorijama do 48 i 57 kilograma, dok je Milica Žabić svoje mesto overila u 78+ kategoriji.

U muškoj konkurenciji Strahinja Bunčić će se takmičiti u kategoriji do 66, Nemanja Majdov do 90 i Aleksandar Kukolj do 100 kilograma.

(Telegraf.rs)

Video: Vladan Milojević se obratio novinarima nakon dobijanja nagrade

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA