Badminton - Misterija porekla i kako je igra za bogate postala Olimpijski sport koji ima 170 igrača u Parizu
Badminton je sport sa reketom čije tačno poreklo i dalje predstavlja zagonetku. Razvio se iz starijih igara kao što su "battledore" i "shuttlecock", koje su bile popularne razonode u Evropi, naročito među bogatijim slojevima društva. Međutim, nije poznato kada su se ta dva sporta pretvorile u takmičarski sport koji danas poznajemo - badminton.
Jedna verodostojna teorija je da je badminton prvi put igran na imanju vojvode od Beiforta u Gloučesterširu negde početkom 1860-ih godina i da je tako dobio ime po njegovom imanju: Badminton House. Igra se proširila do Indije gde je postala popularan sport u vojnim garnizonima, a zatim se postepeno proširila po britanskim kolonijama, Evropi i Istočnoj Aziji. Danas je badminton globalni sport sa širokom privlačnošću među ljudima svih uzrasta i sposobnosti.
Badminton je sport sa reketom koji se igra u zatvorenom prostoru između dva protivnička igrača (singl) ili dva para (dubl), koji se nalaze na suprotnim polovima terena podeljenog mrežom. Igrači koriste lopticu sa perima (projektil sa krunom od pera u konusnom obliku) tokom razmene udaraca, sa ciljem da je spuste na površinu protivničkog terena ili nateraju protivnike da naprave grešku. Poen se osvaja/gubi pri svakom servisu u igri. Igrači moraju osvojiti dva seta do 21 poena da bi pobedili u meču (najbolji od tri seta).
Badminton je debitovao na Olimpijskim igrama kao demonstracioni sport na Igrama u Minhenu 1972. godine, a bio je uključen kao egzibicioni sport na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine; četiri godine kasnije badminton je postao zvanični deo olimpijskog programa na Igrama u Barseloni 1992. godine sa četiri kategorije za medalje: muški i ženski singl, muški i ženski dubl.
Mešoviti dubl je dodat kao disciplina na sledećim Igrama u Atlanti 1996. godine.
Sportisti iz azijskih zemalja dominirali su podijumom na Igrama, osvojivši 106 od 121 badminton medalje u istoriji Olimpijskih igara.
Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, 172 sportista će se takmičiti u badmintonu. Takmičenja u muškom i ženskom singlu, muškom i ženskom dublu, i mešovitom dublu će se održavati tokom 10 dana takmičenja, sa pet zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja koje će biti dodeljene.
REZULTATI NA OLIMPIJSKIM IGRAMA:
U istoriji ovog sporta, najviše medalja ima reprezentacija Kine, što je donekle i očekivano. Čak 47 medalja u istoriji su osvojili Kinezi, od čega 20 zlatnih, 12 srebrnih i 15 bronzanih. Na drugom mestu sledi Indonezija sa 21 osvojenom medaljom, dok Južna Koreja ima 20.
Od Evropljana, najviše medalja je osvojila reprezentacija Danske koja ima devet odličja.
Srbija nikada nije imala predstavnika u ovom sportu.
(Telegraf.rs)
Video: Dva igrača Partizana ostala posle treninga da vežbaju trojke pred derbi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Даросава
Па и тенис је олимпијски спорт проистекао из богатог сталежа.
Podelite komentar