Brutalna izjava legende srpske odbojke: "Ako to znači da ću se skloniti, tako treba da bude"

Povodom velikog uspeha srpskih odbojkašica, koje su se plasirale u polufinale Olimpijskih igara, gost našeg "Olimpijskog magazina" bila je proslavljena srpska odbojkašica Jovana Brakočević.

Ona je poslala emotivnu poruku Maji Ognjenović i pokazala šta znači biti sportistkinja, saigračica i drugarica kada je govorila o mlađoj konkurentkinji za mesto u timu, Tijani Bošković.

- Maja ima neverovatnu karijeru. Mogu da kažem da je suvi talenat u bilo kom sportu. Jednostavno, rođena je za to, stvorena je za to, vidi se da joj je u krvi. Naravno, radila je, pobogu, radila je i naradila se, svo to iskustvo koje ima se vidi na terenu. Igra drugačije nego što je igrala pre 10 ili 15 godina, ali talenat je taj koji je čini jedinstvenom i neprikosnovenom na više pozicija - govorila je Jovana Brakočević, još "vruća" od četvrtfinala Olimpijskih igara u Tokiju, u kom je njena dugogodišnja saborkinja maestralno vodila naš tim do ubedljive pobede nad Italijom i…

…polufinala sa Amerikankama u petak.

Maja Ognjenović će tog dana, 6. avgusta, napuniti 37 godina.

- Naravno, znam kad joj je rođendan, pada na dan kada je i rođendan moje majke, 6. avgust - rekla je Jovana sa osmehom i nastavila.

- Znam da puni 37 godina, izgleda fenomenalno, kreće se fenomenalno, vodi računa o sebi, može da bude uzor i mladima, a i nama koji smo stariji kako treba voditi računa o sebi, ne samo kada si profesionalni sportista, nego uopšte… Jedna žena, osoba.

- Došla je do toga da je nedostižna - nastavila je Jovana.

- Mi ostale smo morale da radimo, možda imaš visinu, ali si sporiji, nisi toliko reaktivan… Ona ima sve, maksimalno je iskoristila sebe, posvetila se tome, žrtvovala toliko toga da bi bila sve što jeste. Vidim koliko joj je bitno, ovo su joj četvrte Olimpijske igre, znam da će dati sve od sebe da… da… - zastala je na trenutak, ne želeći da dovrši misao, iako smo savršeno razumeli.

- Ja joj to želim od srca - dodala je jedna od naših srebrnih olimpijki iz Rija 2016.

Tamo, uveliko je bila započeta smena generacija (koja i dalje traje pod pedantnim Zoranom Terzićem), a to je značilo i da će pozicija korektorke u šestorci pripasti mlađoj, Tijani Bošković.

Način na koji je Jovana Brakočević govorila o odluci selektora i prihvatanju uloge one koja dolazi sa klupe i menja, trebalo bi da postane standard - ne samo u sportu, već i šire posmatrano.

- Da se ne razumemo pogrešno, nisam se samo sklonila, ja sam želela da igram. Radila sam na treninzima da bih se izborila za startnu šestorku i mislim da smo te 2016. u Riju bile egal, moje iskustvo kontra jačine njenih udaraca, jer… Tijana je kudikamo snažnija od mene i mogu slobodno to da kažem, nemam nikakav problem - počela je Jovana priču o trenutno najdominantnijoj odbojkašici planete sama, bez da smo uopšte postavili pitanje.

- To je i Terza isto rekao, moja želja je nekad mnogo veća od fizičkih sposobnosti, je sam talentovan igrač bila, ali opet sam morala mnogo da radim i naradim, da bih nadomestila fizičke nedostatke, a to je manjak eksplozivnosti i - zastala je na kratko, pa nastavila.

- Veeeeliki problem da dobijem na mišićnoj masi. Jednostavno, takvo mi je telo i ja sam puno radila da bih sebe dovela do određenih visina, a ona, devojka ima sve to prirodno… Plus na sve to radi mnogo. Kako se takmičiti protiv toga? Ti daš sve od sebe, ali neko će uvek biti bolji - rekla je Jovana, koja je za deceniju u bojama Srbije donela našem sportu olimpijsko srebro, svetsku bronzu, evropsko zlato i srebro, dok je na klupskom nivou osvojila praktično svako takmičenje u kom je učestvovala.

- To je realnost, nema ljutnje, ona je fenomenalan igrač i fenomenalna devojka i zaista mi je drago. Veliki sam patriota, uvek sam volela da igram za našu zemlju i želim da Srbija, kako god okreneš, bude najbolja u svemu, tako da… Ako to znači da ću se skloniti, da ću sedeti na klupi, onda to tako treba da bude, jer je viši cilj bitniji od ličnog, od unutrašnjeg ega - rekla je Jovana Brakočević i zaslužila aplauz.

Bravo, Jovana!

(Nikola Janković)