Prof. Dr Nenad Dikić: Dostojanstven u porazu ili Russian lives matter, too!

Poznata činjenica da su Rusi kažnjeni zbog manipulacije doping uzorcima i rezultatima je upravo vidljiva celom svetu, jer ne nastupaju pod svojim imenom, nego kao ROC (Ruski olimpijski komitet) i ne mogu da imaju svoju zastavu i himnu kada pobede. Presudu je potvrdio i CAS (Arbitražni sud u Lozani).

I umesto tu da bude tačka i da budemo okrenuti sportu, opet smo svedoci nefer ponašanja. Ispada normalno da onaj ko je pogrešio i zbog toga ozbiljno ispašta, treba da bude dodatno ponižavan. A meni se od uvek činilo da je problem u tome što Rusi nisu znali da odgovore na razne napade.

Preporučujemo

Prosto je neverovatno da tokom pet godina procesa nisu imali dostojnog advokata, da nisu zaštitili integritet sportista koji objektivno ne snose krivicu i često izgledala da ne umeju da se nose sa problemom.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Tako su se pre nekoliko dana plivači Rajan Marfi (USA) i Luk Grinbank (UK) žalili na Ruske plivače, iako su osvojili srebrnu i bronzanu medalju, pošto je ispred njih bio Evgenij Rilov. Slično se ponela i američka veslačica Megan Kalmoe, koja iako su joj ovo četvrte igre, nije mogla da sakrije bes što je osvojila „samo srebro“ izgubivši od ruskih veslačica Vasilise Stepanove i Elene Oriabinskaje.

Neverovatno je da su Anglosaksonski sportisti opravdali svoj rezultat praktično rečenicama koje imaju isti smisao „Za mene je veliko mentalno iscrpljujuće to što plivam u trci koja verovatno nije čista" ili „Frustrirajuće je znati da postoji državno sponzorisani program dopinga i da se ne radi ništa da se uhvatimo u koštac s tim.“ A najizričitija je bila veslačica Kalmoe „Kada vidiš posadu koja ne bi smela da bude ovde, čak i osvajanje srebra je gadan osećaj“.

Seeing a crew who shouldn’t even be here walk away with a silver is a nasty feeling. Really disappointing overall and I feel for the other athletes in the A Final. Big love to all my friends and frenemies who gave it everything out there.— Megan Kalmoe (@megankalmoe) July 29, 2021

Ja sam siguran da Megan zna da su njeni oponenti testirani nebrojeno puta kao i ona. Činjenica da su svi sportisti u Tokiju bili pod posebnim režimom antidoping testiranja i činjenica je da se njihovi rezultati razlikuju u jednoj sekundi joj ne daje pravo da osporava rezultate Rusa, a da pri tom veruje da su prvoplasirani sportisti iz Novog Zelanda i treće plasirani iz Kanade bogom dani.

Printskrin:Olympic

Slične situacija se desila pred mojim očima i u Riju 2016. godine. Na dodeli medalja Lili King koja je osvojila zlato ne samo da nije pružila ruku Juliji Jefimovoj koja je osvojila srebro, već joj je prilikom podizanja zastava okrenula leđa. Julija je sišla sa pobedničkog postolja uplakana i tako ostala tokom cele pres konferencije. Izgledala je potpuno sama. Ljudi iz ruskog tima nisu reagovali iako je Julija imala potpuno pravo da učestvuje na igrama i pored kazne koja je bile izrečena Rusima.

Međutim, ono što se u Tokiju dogodilo nije samo iznenadilo mene, već očigledno i svetsku javnost, jer su mnoge novine prenele tvit odgovor Ruskog olimpijskog komiteta: „Koliko naše pobede uznemiruju naše kolege! Da, ovde smo na Olimpijskim igrama. Apsolutno s pravom. Svidelo se to nekim ljudima ili ne. Morate znati kako da izgubite. Ali to ne mogu svi. I evo nas opet - isto staru pesmu o ruskom dopingu svira stara muzička kutija. Neko marljivo okreće ručicu.“

Printskrin: Twitter/Olympic Russia

Dobro je što su Rusi konačno odgovorili na pravi način, jer niko ko je kažnjen ne treba da dodatno ispašta. A ako pođemo od osnovne teze olimpijskog sporta da politiku treba isključiti onda bi pre svega sportisti trebalo da budu prvi koji to podržavaju. Toliko nepravdi sport pokušava da ispravi, pa ako postoji „Black lives matter“ zašto ne bi postajalo „Russian lives matter“, too.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)