Amerikance ne testiraju na doping na Olimpijskim igrama? Profesor Dikić ruši zablude srpske javnosti

Uobičajeno pitanje nakon većine predavanja je da li se američki sportisti testiraju na doping isto kao i drugi. I pored više puta ponovljenog pozitivnog odgovora, pitanje je uvek prisutno.

Čini se da ga posebno vole voditelji, pa je tako u jučerašnjoj emisiji RTS posvećenoj Olimpijskim igrama u Tokiju, opet ključno interesovanje vezano za doping bilo usmereno kao navodnom manjem testiranju američkih sportista.

Iako istorija dopinga govori suprotno, jer su jedino Amerikanci kaznili svoje najbolje sportiste, počevši od Marion Džons i plejade atletičara, preko Lens Armstronga, pa sve do Šakari Ričardson, predrasuda da se Amerikanci ne testiraju se ne menja.

Istovremeno ni jedna od pet najboljih agencija zajedno nije kaznila ni približan broj vrhunskih sportista i dosledno sprovodila pravila kao Amerikanci.

Pošto je u pitanju uvek poređenje između Rusa i Amerikanca preuzeo sam poslednju objavljenu tabelu za 2019. godina koja prikazuje prvih pet agencija na svetu po boju testiranja i obeležio red sa Amerikancima i Rusima.

Vidljivo je da Amerikanci rade 15% više testiranja, da je 70% sprovedeno van takmičenja, dok kod Rusa 64%, sa skoro dvostruko većim brojem pozitivnih sportista u korist Amerikanaca. Savremena doktrina dopinga zahteva već broj testiranja van takmičenja, kao i što veći broj kontrola krvi.

Procena rizika u tome igra posebnu ulogu i samo dobri poznavaoci sporta, uključujući i finansiranje mogu dana da na to pitanje odgovore tačno. U tome su Amerikanci nenadmašni, jer su uspeli da dobiju i poverenje dve velike lige koje su van sistema međunarodnog olimpijskog komiteta, a to je bejzbol (MLB) i UFC.

Neverovano poznavanje prilika u sportu ih je dovelo i da razotkrivanja delovanje Najkija i smenjivanje njihovog glavnog direktora zbog zloupotreba koje su se dešavale u trenažnom centru u Oregonu.

Za razliku od Rusa Amerikanci nikada nisu prethodno testirali svoje sportiste pred velika takmičenja, nisu sakrivali rezultate, nego su dosledno kažnjavali i devetogodišnjaka i najbolju sprinterku, čak i onda kad im to nije išlo u prilog.

Svojim naučnim radom unapredili su antidoping nauku, pomerili mnoge pragove određivanja doping supstanci, uticali na stavove o kontaminaciji hrene, lekove i suplementa, ako i unapređenju laboratorijskih metoda za određivanje zabranjenih supstanci.

Svojim radom su doprineli unapređenju etike dopinga i sporta u celini i dali utočište zaštićenim svedocima koji su razotkrili manipulacije uzorcima u Rusiji. Definitvno predstavljaju lidera u svetu antidopinga i verovatno najbolju agenciju na svetu. To što imaju toliko superiornih sportista verovatno stalno pobuđuje sumnju u regularnost.

Međutim, postoje i naši sportisti koji treniraju u njihovom sistemu koji su postizali i još uvek postižu briljantne rezultate, pa nikad ne pomislimo da su dopingovani. Setimo se samo neverovatnog Milorada Čavića (kome je oduzeta pobeda nad Felpsom), ili ovogodišnjeg MVP NBA lige, Nikole Jokića.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)