Postoji ona ustaljena "mora samo da se umre" na koju se obavezno neko nadoveže sa "i da se rodi go". Ako mene pitate, bez momenta razmišljanja bih pre dodao "i da vaterpolisti donesu medalju sa Olimpijskih igara".
Svi će zdravorazumni reći da ne posvećujemo dovoljno pažnje tim vitezovima iz vode, da ih se setimo samo kada ovenčaju Srbiju sa nekim odličjem.
Ima istine. Ma, šta ima istine, to je istina.
Naljutimo se kada nešto ne urade, a smatramo da je potpuno normalno kada nešto osvoje. Mi smo krivi što se na dobro lako naviknemo, a oni su krivi što drže kontinuitet koji nas je razmazio kao baba i deda unuče koje dođe da prespava kod njih svaki vikend.
Vaterpolisti se prate tek od polufinala, jer, bože moj, ne dovodi se u pitanje da li će da dođu do tamo. Zamislite samo taj pritisak na grupu momaka kojima je decenijama unazad sve dozvoljeno osim ispadanja pre polufinala. Šta polufinale, ma ide se u finale, a kada smo već tamo, daj to zlato, jer znamo da znate.
Pa, protiv dece iz osnovne škole da igraju, bio bi svojevrsni pritisak. A, oni igraju protiv samog svetskog krema i uvek pobeđuju. Uvek su najbolji.
Ne znam da li su Srbi svesni toga, ali "delfini" već 20 godina dolaze sa svakih Olimpijskih igara sa medaljom. Oni su stalno tu, čoveče.
Bronza u Sidneju, pa srebro u Atini, pa bronza u Pekingu, pa još jedna bronza u Londonu i onda zlato u Rio de Žaneiru.
Dobiju oni stalno jedno veliko "bravo", mali "potapš" po leđima i 'ajmo dalje. Idemo tako do kraja sveta i vremena, navikli ste nas to, šta je sada?
Kažem ja vama, slatkiš detetu, odraslom čoveku sarma i Srbiji medalja vaterpolista nikada neće dosaditi, ali će se svo troje naljutiti ako ne dobiju to što vole.
Ne pitaju odakle, samo traže. A, kada već traže, onda neka poštuju toga što im i daje.
Nema ljutnje ako nema. Radujmo se ako ima.
Ovi vitezovi iz vode nas nikada nisu izdali.
Pod tom kapicom su glave koje znaju da igraju za Srbiju, a te glave moraju da znaju da smo im zahvalni za sve ove godine radosti. Da smo svim srcem uz njih.
Idemo po još jednu medalju, "delfini". Idemo, jer odavde nema nazad.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Slikala se s Rafom, muvao je Nejmar, izbacili je iz Olimpijskog sela jer je išla razgolićena: Sad ponovo grmi!
Datunašvili suspendovan na 5 godina, Srbiji oduzeta medalja sa OI
Nova tragedija: Posle Janisa Time, umro još jedan sportski heroj Letonije
<% post.title %>
Umrla bivša olimpijska šampionka (55)
Video: Petrušev motivisan pred Barselonu: "Znamo šta se desilo u prvom meču, idemo da uzmemo tu pobedu..."
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lavica
Tacno tako za nase vaterpoluste svaka njima cast, kada uzmu medalju samo tada pricamo o njima, ali kada izgube onda se razvlace po novinama kao da nisi reprezentacija Srbije vec iz neke druge drzave....to je tacno i katastrofa....dragi moji delfini ikone nase zelim vam prvo zdravlje a drugo puno uspeha i srece na olimpijadi i trece i da ne uzmete nekuvod medalja nemamo prva na vas da se ljutimo vi ste mnogo toga uradili i usrecili milion puta nas u Srbiji da je previse da i dalje trazimo mnogo a vi ste malo dobili.....
Podelite komentar
Ssss
I u pekingu bi bilo zlato da se Sapic i Sefik nisu pobili. To je bio drim tim.
Podelite komentar
Anica Rajcic
Znam samo da me nikad nisu razocarali!A pratim ih vise od 35 godina,jos kad sam bila dete.
Podelite komentar