Nije lako biti konj na Olimpijskim igrama: Korona testovi ljudi su boza za "pakao" u jahačkom sportu

Na predstojećim Olimpijskim igrama u Tokiju sportisti će zbog bolje kontrole korona virusa prolaziti stroge mere koje će im prilično otežati svakodnevicu u olimpijskom selu, karantin se podrazumeva, ali je sve to što će proći svetske atlete boza u poređenju sa onim kroz šta prolaze konji!

Ove plemenite životinje su decenijama unazad redovni participanti Letnjih igara, jahanje se kao sport "primilo" među velikim brojem navijača i našlo svoje mesto pod suncem u olimpijskoj porodici sportova, a tako će biti i u Tokiju gde se očekuje vrlo neizvesna borba na poligonu.

Preporučujemo

Elem, sam proces registracije konja svakog takmičara za Olimpijske igre, i svakog Saveza, potom slanje na konačnu destinaciju je priča za sebe. Proces koji zahteva nerve debele kao brodsko uže.

- Konje ne testiraju na korona virus, ali ih testiraju za mnoge, mnoge druge stvari. Samo zdravstveni sertifikat sadrži 30 strana. I očito je da konji ne mogu da koriste aplikacije - kaže direktor Američkog jahačkog saveza Vil Konel.

Pitanje svih pitanja je kako teče proces slanja konja na jedno veliko takmičenje kao što su Olimpijske igre. Ovo je ona najkraća verzija, prema Konelu:

- Uzmete konja, stavite dva konja u boks, pa onda boks stavite u avion - sažeto da ne može sažetije opisuje Konel transfer životinje sa jedne na drugu lokaciju.

Glavobolja, ipak, kreće sa detaljima, papirologijom, iskomplivanom rutom letova zbog pandemije.

Naime, svaki konj koji se takmiči u okviru Međunarodnog jahačkog saveza ima mikročip i pasoš sa dijagramom njihovih ličnih podataka. Za mnoge konje koji putuju u Tokio, to neće biti prvi međunarodni let, ali će biti najduži.

Tu leži nova poteškoća.

Zbog pandemije korona virusa broj letova iz Severne Amerike ka Japanu je redukovan, pa će većina konja morati da ide zaobilaznim putem na Igre. Sa presedanjem u Evropi. U totalu, letovi 22 konja koja Amerika šalje kao deo svoje jahačke ergele, koštaće Savez 12.500 dolara od Njujorka ili Majamija do neke evropske destinacije, pa potom do Japana. Na svakom letu biće veterinari, dodatno osoblje koje će se brinuti za svakog konja, hiljade kilograma opreme i dovoljno hrane za prehranu svih konja mesec dana.

- Svaki konj ima svoj način ishrane, svoju dijetu, pa se i različite vrste hrane mora odobriti za različite timove i njihove konje - pojašnjava Konel i ovu komplikaciju koja čeka svaki Savez.

U Evropi će konje dočekati njihovi jahači i tranirati do polaska u Tokio, a to je najmanje sedam dana pre ulaska u karantin. Rezervni tim (SAD) se nalazi u Nemačkoj, tamo je šest rezervnih konja koji će se angažovati samo u slučaju da neki od konja za takmičenje doživi povredu tokom treninga u Evropi. Ukoliko sve prođe prema očekivanju i bez neželjenih situacija, rezervni konji se vraćaju kući, a konji za takmičenje, ukupno 16 (SAD), letom preko Liježa i Dubaija, putuju za Tokio.

U globalu, konji koji završe u Tokiju provešće mesec dana u inostranstvu i na svakog od njih, na sve njihove potrebe, uključujući i letove, potroši se 55.000 evra, grubo.

- Olimpijske igre uopšte nisu jefitna avantura - konstatuje Konel.

- To je zaista ogroman izazov u pogledu logistike, ali, na kraju dana, svi sportovi su isti, zar ne? Na kraju dana, svi mi radimo na tome da se sportistima omogući da bududu apsolutno najbolji i da postignu najbolje rezultate tog dana. Naši sportisti, igrom slučaja, imaju šestoro nogu i rep između njih.

(Telegraf.rs)