Smrt Bekjareva je veliki udarac za Zvezdu: Sa 3 godine sam se "inficirao" i nisam želeo da se lečim

Osim za svet glume, smrt legendarnog Ivana Bekjareva, koga mnogi najviše povezuiju sa ulogom Stevana Kurčubića iz serije "Bolji život", veliki je udarac i za Crvenu zvezdu čiji je veliki navijač sada već pokojni glumac bio!

I ne samo navijač, već i funkcioner s obzirom na to da je više od četiri decenije bio član skupštine fudbalskog i košarkaškog kluba koji je, doduše, mnogo više pratio.

Preporučujemo

- Zvezdaš sam otkako sam svestan! Zavoleo sam pre svega zahvaljujući Rajku Mitiću, Zvezdinoj prvoj zvezdi. Jednom slučajno, dok još nisam umeo da prepoznajem fudbalere, kada sam imao svega tri godine, bio sam na jednoj Zvezdinoj utakmica koja je igrana po blatnjavom terenu. I lopta je pogodila jednog igrača u leđa i na njegovom dresu se ocrtao krug. Prateći tog igrača, saznao sam da se radi o velikom Rajku Mitiću.

- Otac me je od malih nogu vodio na sve Zvezdine fudbalske utakmice, ali i na sve mečeve košarkašica i košarkaša Crvene zvezde. Tako da sam gledao sve generacije Zvezdinih fudbalera, košarkašica i košarkaša. Tada sam se inficirao, i infekcija traje, a nešto i nisam želeo da se „lečim“. To je poseban osećaj pripadnosti jednom klubu, rekao bih i jednom pokretu jer Zvezda je mnogo više od kluba.

Član sam skupštine fudbalskog i košarkaškog kluba više od četiri decenije, a sve igrače i velike zvezde, kojima sam se divio, imao sam priliku da upoznao i da se družim sa njima. U Zvezdi sam otakako znam za sebe. Bio sam član UO i celog sportskog društva, predseednik i člana raznih komisija - rekao je Bekjarev i dodao:

- Nikada nisam saznao šta više volim. Više od 40 godina sam paralelno sedeo u skupštinama dva kluba. Nisam, naravno, ništa odlučivao, ali sam pomagao. Košarka je sada u ekspanziji. Zahvaljujući pre svega Nebojši Čoviću, koji je klub spasao kraha. Zbog ovih mojih iskrenih reči doživljavam razna pljuvanja od onih koji Nebojšu ne vole. Međutim, činjenica je da je košarkaški klub bio na rubu propasti, a sada je među 16 u Evropi. A, žao mi je što mu nije pružena šansa da i u fudbalskom klubu uradi ono što je uradio u košarkaškom.

Otkrio je Bekjarev u jednom razgovoru za "Koš Magazin" i kako je ušao u upravu.

- U upravu KK me je uvukao Saša Gec početkom 70-ih godina i ubrzo sam prešao i u upravu fudbalskog kluba. To mi je najveća nagrada. Bio sam i član UO Sportskog društva kada je Zvezda osvojila pehare u Bariju i Tokiju - rekao je Bekjarev u septembru 2016. godine i tada je otkrio svoje najemotivnije trenutke kao navijača:

- Kad su fudbaleri Zvezde u pitanju to su, naravno, Bari i Tokio. Bio sam na oba finala, uživao kad smo bili prvaci Evrope i sveta. Iz košarke ne bih izdvajao neki trofej nego jedan duel sa Simentalom u nekom evro-kupu. Bio sam u vođstvu puta, izgubimo u Milanu sa 22 razlike ali im u Beogradu vratimo sa 24. Valjda Bata Đorđević beše trener.

Što se tiče najbolje petorke i igrača koji su mu "prirasli srcu", Bekjarev je rekao:

- Moka Slavnić, Duci Simonović, Vladimir Cvetković, Dragan Kapičić… Uh, ne mogu, ogrešiću se o nekog. Bilo je toliko sjajnih igrača. U mom „idealnom timu“ svakako bi bilo mesta i za Nebojšu Ilića, Branka Kovačevića, Dragana Tarlaća, Predraga Bogosavljeva, Sašu Obradovića, Aleksandra Trifunovića, Rajka Žižića, Radivoja Živkovića, od današnjih svakako Stefan Jović… Ne zaboravljam ni Peđu Stojakovića. Kako sam se samo borio da mu ne dozvolimo odlazak u PAOK, ali bio sam u manjini. Od stranaca rado se sećam Ekezija, takođe ovih koji su igrali poslednjih sezona.

S obzirom na to da je stara škola, Bekjarev je svojevremeno o Partizanu rekao:

- Za mene je neshvatljivo da bilo koji čovek, partizanovac ili zvezdaš svejedno, može da na međunarodnim utakmicama navija protiv kluba iz Srbije! Shodno tome ne prihvatam ni onu glupu rečenicu: više mrzim Partizan nego što volim Zvezdu. Moji prijatelji su Kića, Praja, Bora Beravs, Dejan Milojević koji je pravio čuda sa Megom i izrasta u velikog trenera… Drugari su mi bili i kolege glumci, veliki „partizanovci“ poput Bore Todorovića, Petra Banićevića, ili Bogdana Diklića sa kojim sam rekreativno igrao košarku.

(Telegraf.rs)