Bio na ratištu s Arkanom, Hrvati ga "sahranili"! Legenda Delija s Maksimira: I dalje idem na Zvezdu!

Neredi na tribinama, Zvonimir Boban koji šutira policajca i Peca Panker koji daje intervju pred sam meč, simbol su Maksimira i posle 30 godina. Telegraf je kontaktirao legendarnog Deliju, kako bi evocirao uspomene na legendarni događaj i meč koji nikada nije odigran pre tri decenije.

Ipak, ovoga puta Goran Pecić, kako je pravo ime Pece Pankera, nije bio raspoložen za priču i samo je kratko poručio da je već sve rekao i u intervjuu za naš portal pre nekoliko godina.

Rekao je samo da je i posle 30 godina dobro, da i dalje ide na utakmice Crvene zvezde, ali da se za evociranje uspomena moramo poslužiti starim intervjuom koji je dao za Telegraf, takođe na godišnjicu Maksimira.

- Sve što sam imao rekao sam i u intervjuu za vas i u još nekoliko. Dobro sam, idem i dalje na utakmice i to je to - kratko je samo poručio Goran Pecić.

Tokom 30 godina, Peca je prošao sve i svašta u životu, proglašavali su ga u hrvatskim medijima i mrtvim, bio je u ratu, mogli smo da ga vidimo i u rijalitiju u Srbiji, imao je zabranu dolaska na utakmice Zvezde...

No krenimo od samog početka...

Kako je izgledao čuveni intervju na Maksimiru?

- Treba četnik ovde neki? Ja sam Peca Panker. Došao da gledam utakmicu, i ono malo nacionalistički ispadi, za Dražu, za vojvodu Vuka i tako to - rekao je Peca Panker na Maksimiru 1990. godine, neposredno pre nego što su počeli stravični neredi, koje kao da je predvideo u narednom odgovoru, nakon što mu je novinar predočio da su Hrvati za Tuđmana.

- Ma je*o ih Tuđman, kakav ku*ac Tuđman. Hrvatska nikad nije imala svoju državu, neće imati ni sada - odgovorio je Peca Panker, a zatim dao prognozu šta očekuje od ostatka dana.

- Biće krvavo, i ovako i onako - zaključio je Peca tokom intervjua na samom stadion. I pogodio je.

Usledili su žestoki nemiri na stadionu. Bed Blu Bojsi su zasuli Delije kamenicama sa gornjeg sprata tribine na jugu Maksimira. Besni navijači Zvezde krenuli su da lome ogradu, ne bi li se probili do navijača Dinama, kako ne bi i dalje bili "glineni golubovi", koje su zasipali kamenicama sa visine.

Nakon što je probijena barijera, usledio je juriš na gornji deo tribine i žestoka tuča u kojoj su BBB izvukli deblji kraj.

Peca Panker nam je do detalja opisao svoj dan na Maksimiru pre tačno 30 godina. Ovo je njegova priča od pre 30 godina.

- Uvek potenciram to da je Maksimir za mene tuča kao i svaka tuča koja je bila u Zagrebu, samo je ovu prikazivala televizija. Svake godine, kada smo išli u Zagreb tu su bile tuče. U stvari, više ’’tabanje’’ Bed Blu Bojsa i njihova velika bežanija.

- Koliko god su bili hrabri dok su nas gađali kamenjem, kad smo krenuli na njih, oni su se svi razbežali. Ostalo je nekoliko njih, ali ne bi ni oni ostali, jer su očekivali da će i ostali da ostanu i da će da bude fajt. Međutim, piceki ko piceki – tutavela. Pokazalo se da su oni jaki samo na pričama i hvatanju na dževu.

Kaže da je priprema za to gostovanje bila kao i za svako drugo, samo što je sada naboj bio veći, jer se pojavio Franjo Tuđman, koji je Hrvatima obećao da će imati državu.

- Svi smo otišli kao i svake godine na to ludilo. Jedino je te godine bio malo veći naboj zbog ekspanzije nacionalizma i kod njih i kod nas. Pojavio se Franjo Tuđman koji im je obećao da će imati svoju državu. Javlja se baš ona prava ustaška emocija kod svih Hrvata da imaju svoju nezavisnu državu.

- Svi mi patriote u Srbiji, koji smo znali gde su granice Srbije, morali smo da idemo u Zagreb. Nismo išli tamo da se konkretno bijemo, napravimo rat, ili šta ti ja znam, već samo da dokažemo da nas je mnogo i da ta njihova ideja neće uspeti.

- Računajući Delije iz Beograda, Knina, Sarajeva, Niša... Sve ukupno mislim da je bilo oko 5000. Iz Beograda je krenulo oko 2000, u dva voza, jedan noćni, jedan jutarnji.

Opisao nam je i kako je on došao na Maksimir, da su BBB pokušavali da ih namame u gradu tako što su nosili pijačne šalove i kape Crvene zvezde.

- Išao sam do deo puta vozom, deo autostopom. Bilo je ludo i nezaboravno. Stigao sam na vreme u Zagreb. Jedno tri - četiri sata pre utakmice. Onda sam sa dva ortaka morao da šnjuram po Zagrebu, da vidim šta se dešava.

- Bed Blu Bojsi su bili tako smešni, čak su se organizovali u grupice od desetak – petnaest, i još su nosili one Zvezdine zastave i kape koje mogu da se kupe kod uličnih prodavaca, da bi navukli Zvezdaše da ih biju. Kao da smo mi Srbi toliko naivni... priče za malu decu.

Čim se približio stadionu, policija ga je prepoznala i ugurala na Maksimir, nije bilo potrebe ni da kupuje kartu.

- Onda čim sam došao na stadion, murija me dočepala ’’dobro došao’’ i samo me ugurala u stadion, tako da nisam ni kupio kartu. Samo da ne bih bio ispred da ne bih pravio sranja, bilo je ’’beži unutra’’.

- Bed Blu Bojsima sam poznat još od osamdesetih godina, jer sam im debelo naplaćivao svaki moj odlazak u Zagreb i njihov dolazak u Beograd, tako da su vrlo dobro znali ko sam i šta sam. Dan danas sam im trn u oku posle one moje izjave ’’rata nema’’. Ostao sam im u tako lepom sećanju, drago mi je da me se sećaju, nek se sećaju i njihove nove generacije.

Kako je počela tuča?

- Oni su nas uveliko gađali kamenjem kada sam ja preskočio ogradu i davao izjavu za televiziju. Dobijali su kamenje na istoku i severu i na jugu sedenje. Organizovano su nosili kamenje, spremili su pre utakmice.

- Milicija te pušta da unosiš kamenje da bi gađao? I onda kažu milicija je bila naša. Oni kažu da su odlomili beton od tribina stadiona. Posle svega, kada se stadion ispraznio, kamere nigde nisu snimile gde je odlomljen beton. Nigde nema snimka odlomljenih tribina.

Imao je odgovor na priče Bed Blu Bojsa da je policija štitila Delije i sprečila navijače Dinama da dođu do njihove tribine.

- Na svakom stadionu u svetu, milicija sprečava izazivanje tuče među navijačima. Pre neki dan sam čuo da su Bed Blu Bojsi pisali kako su se razočarali što mi nismo preskočili ogradu kao i oni, da se tučemo na terenu. Šta misle, da smo mi veverice. Ima ih na severu, istoku, zapadu i nama iza leđa, a mi da preskačemo da idemo u potkovicu? Ma ko je lud? Neka razmisle malo. Nismo mi dijabole kao oni.

Dotakao se i samog intervjua koji je dao na Maksimiru i ističe da se zbog jedne stvari kaje.

- Najveća greška mi je bila to što sam rekao za vojvodu Vuka. Tada je bila velika ekspanzija Vuka Draškovića, ne kao političara, već kao pisca, koji je pisao o stradanju Srba.

Ispričao nam je i kako je izgledao povratak sa Maksimira za Delije.

- Policija je pokušavala da otera Bed Blu Bojse što dalje od stadiona. Dok su se oni tu ''pičili'' sa njima, došli su autobusi iz Zagreba, potrpali su sve nas koji smo van Zagreba i okoline. Neki su bili zglobni, neki obični i odveli su nas čini mi se u Dugo selo, jedno 20 kilometara od Zagreba. Onda je došao prazan voz koji ide za Beograd. Potrpali su nas tu i vratili su nas. Posle u vozu su bile priče i zajebancija, ko je šta radio, ko je koga gazio...

Nismo znali da je Arkan na Maksimiru, na Severu se pojavio tek u septembru 1990.

Na Maksimiru je na klupi Zvezde bio i Željko Ražnatović Arkan, a Peca Panker kaže da on u tom trenutku sa Delijama nije imao dodirnih tačaka i da se na Severu pojavio tek nekoliko meseci kasnije.

- Arkan nije bio sa nama, on je bio dole na terenu, jer je zvanično bio lice koje je obezbeđenje igrača. Tek na snimku kada sam gledao video sam da je bio na terenu. On nikakve veze nije imao sa navijačima. Do Maksimira nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa Delijama.

- Na Severu se pojavio prvi put negde septembra 1990. godine. Tada smo se previše politički podelili i on je došao i jednostavno nam rekao ’’Momci, nema više politike na Severu, Sever treba da bude apolitičan’’. Sedeli smo kod njega u kafiću, i pričali. Svi smo se automatski odmah složili. Ne iz straha, niti je on nama pretio ili bilo šta. Normalno smo pričali i shvatili smo da je u nekim stvarima potpuno u pravu.

- Rekli smo nećemo više politiku, idemo na stadion jer svi volimo Zvezdu, ali da se van stadiona on ne meša, što smo u nekoj stranci. Rekao je, ’’Kada ste van Severa, šta ćete da radite i s kim ćete da idete, mene ne zanima’’. Tako je i bilo.

Arkan nas je pozvao u Srpsku dobrovoljačku gardu, obrijao sam bradu zbog rata

- Svi smo mi znali i bez Arkana da će rata biti. Visilo je o koncu da će negde da pukne. Čim čitaš po novinama u Hrvatskoj bilo to i to, napadnuto ovo selo, napadnuto ono selo... Ne treba ti Arkan da ti kaže ’’momci, biće rata’’. Videli smo to i sami. Druga stvar je što je on rekao: ’’Osniva se Srpska dobrovoljačka garda, hoćete li da budete prvi?’’

- Normalno da smo svi oberučke prihvatili. Videli smo da od vojske JNA nema ništa, da je vojska podeljena, da u vojsci imaš i Hrvata i Muslimana i Albanaca oficira, koji će hvala bogu prvi da izda i da zapali, što je i bilo. Čim je prva puška zapucala u Hrvatskoj, svi hrvatski oficiri su prešli u Zenge.

- Zbog čega bismo onda mi čekali da nas vojska pozove da idemo na front, kada imamo otvorena vrata. Ali, trudim se da odvojim stadion od rata. Jednostavno, Zvezda je tu, navijači su tu, rat je bio, prošao, zaboravio sam ga - rekao je Peca Panker i otkrio da je upravo tada i obrijao bradu po kojoj je bio prepoznatljiv.

- Bradu sam obrijao zbog rata. Hteo sam da izgledam lepo na frontu. Što se kaže, uvek sam čuvao poslednji metak za mene. Danas - sutra budem ranjen, ne daj bože zarobljen, mada to nije moglo da se dogodi, da ne dozvolim da mi čupaju bradu ili šta ti ja znam. Da kažu, dođi Pankeru ovamo, pa mi čupaju bradu. Samo zbog toga sam obrijao bradu i više je posle toga nisam ni puštao.

Hrvatski mediji su ga svojevremeno "sahranili" lažnom informacijom da je poginuo na ratištu u Hrvatskoj, ali je imao poruku i za njih na kraju.

- To je bilo objavljeno pre nekoliko godina u Slobodnoj Dalmaciji. Oni bi najviše voleli da sam poginuo i da nisam ni postojao. Ali to june neće da ih mune. Niti sam ikada dobio batine od Hrvata, niti su me ranili, niti su me još manje ubili. Uvek ću im biti trn u oku. Ja se nadam još jedno 50 godina - zaključio je Peca Panker.

(D. Uštević)