Vujošević ga krstio, Džaju je grlio, a Partizan jedino voleo: Životna priča Miše Tumbasa

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika misa tumbas
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • biza petrovo

    04. april 2020 | 18:43

    Jednom.sam sreo Misu ispred stadiona Partizana pred pocetak utakmice i pitao ga za slikanje,prvo je prihvatio i dok je moj drug prisao da nas slika Misa se predomislio,jer je zurio. Rekaonje kasnije i vise ga nisam vidio. Zao mi je sto sam ostao bez uspomene.

  • misa tumbas

    04. april 2020 | 18:26

    nikada niko ali nikada ….nece voleti Partizan vise nego Misa. Steta...znao je da oraspolozi sve nas u svakom trenutku.

  • Mirko

    04. april 2020 | 18:21

    Zvezdaš sam. Ali to ovde nije ni bitno. Ne verujem da postoji u gradu neko ko za sebe kaze da prati sport ili fudbal, a da nije čuo za Mišu. Voleo je sve što je bilo crno-belo, a ostale iskreno poštovao. Prvi put sam ga video dok sam još branio za mlađe kategorije Čukaričkog. Mislim da nije bilo utakmice na Brdu a da on nije bio tu, bodrio nas. I svi smo znali, ako niko ne dođe da gleda, doći će Miša. Sunce, sneg, kiša, ... Kasnije je tako bilo i u prvom timu, iako je Čuka igrala srpsku ligu (one velike Juge). Slava ti i hvala. Nadam se da sada šetaš zlatnim ulicama i živiš u zlatnoj kući u nebeskom Raju.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA