Ultras fotos došao na derbi: Gledao sam fudbal u 58 zemalja, ali niko nema ludilo Delija i Grobara!

Foto: Marko Jovanović

Večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana uvek je veliki "mamac" za mnoge ljubitelje navijačke scene i dešavanja na tribinama. Nažalost, naš derbi je i ozloglašen zbog brojnih incidenata i skandala, ali se ne može zanemariti ni spektakularni ambijent koji umeju da naprave Delije i Grobari, dešava se da često i zaseni samu utakmicu, kada derbi ne oduševi kvalitetom.

Preporučujemo

Zato i brojni navijački portali redovno šalju reportere na ove utakmice, tako će sigurno biti i sa 162. derbijem, a jedan fotograf Ultrastifo.org je pod pseudonimom Tom EK opisao svoja iskustva, koja su prilično bogata i raznovrsna.

Gledao je već i fotografisao jedan večiti derbi iz 2017. godine, ovaj put je u Srbiju došao još u sredu, kako bi ispratio Inđija - Crvena zvezda, a zatim je munjevito otišao u Beograd na Partizan - Proleter.

Ultrastifo redakciju čini nekoliko fotografa, koji su spremni da "zapucaju" u najtvrdokornija jezgra navijača, kako bi ovekovečili navijanje, koreografije i pirotehničke spektakle, a Tom EK se rado vraća u Srbiju, jednu od čak 58 zemalja u kojima je fotografisao fudbalske derbije i mečeve čak i najmanjih liga.

- Naš sajt prati sve fudbalske navijače, ultrase i huligane, sve što volimo. To je moja strast, volim da putujem svetom, volim fudbal, ali i ostale sportove. Volim da upoznajem druge države, druge fudbalske kulture i sve to se rečima ipak ne može opisati.  Gledao sam fudbal u 58 država, u subotu sam otišao na Kosovo da pratim utakmicu, ali ovo neću računati u 59. jer je Kosovo Srbija, zar ne? Mislim da sam odgledao oko 1.400 utakmica, na više od 700 stadiona. Ovo je moj hobi u poslednjih 20 godina, deo mog života - kaže za Telegraf Tom, inače Poljak iz Nemačke, kome je teško da izdvoji najupečatljiviji momenat.

- Ne bih znao iskreno šta da izdvojim kao najzanimljivije, posle toliko utakmica. Bio sam u Japanu, gledao sam fudbal u Burkini Faso, bilo je mnogo ludih putovanja, ali najviše od svega volim fudbal u istočnoevropskim državama. Naravno, najdraža zemlja mi je Poljska, volim poljsku fudbalsku kulturu i atmosferu, vlada pozitivno ludilo među poljskim ultrasima. Gledao sam meč i u Palestini, veoma su prijatni ljudi, ali je to bila utakmica 2. lige pred oko 100 gledalaca.

Afrički kontinet je ostavio poseban utisak na ovog fotografa, koji izbegava da prati utakmice Bundeslige, iako ima priliku da gleda efikasan i vrhunski fudbal na najmodernijim stadionima.

- Afrika je ludilo, dobri su navijači, zabavni su i pevaju, deluju svi srećno, ali to je drugi svet, nije to ni blizu onog što donosi Evropa. Bundesligu ne mrzim, ali mrzim moderni fudbal i sve ono što on predstavlja u zapadnoj Evropi. Fudbal je za tebe i mene, ne za j... industriju. Fudbal ne sme da se pretvori u pozorište.

Imao je Tom EK u Inđiji i bliski susret sa Delijama, koje je želeo da fotografiše izbliza, ali mu je sa tribine brzo stavljeno do znanja da to i nije poželjno na Severu.

- Bez rizika, nema zabave. Delije su u Inđiji bile odlične, atmosfera je sjajna, nisam im se dopao, ali razumem to. Za sredu i termin od 14 časova, od mene imaju samo poštovanje za to što ih je došlo preko 1000 na gostovanje. Srpska scena je veoma dobra, puna opasnih momaka, ali volim generalno da upoznam i vidim sve navijačke grupe na Balkanu, Delije, Grobare, Tordicu, Bed Blu Bojse, Violu Maribor, Red Army Mostar...

Za kraj, Tom EK je rangirao svoju listu najboljih ultrasa, iz koje je izostavio Grobare, začuđen i razočaran činjenicom da su pristalice Partizana već dugo podeljene na nekoliko frakcija.

- Nije lako rangirati navijače, ali na mojoj listi su prve Delije, onda ultrasi Legije iz Varšave, na trećem mestu su navijači Rapida iz Beča. Van Evrope, moram da izdvojim i jedan meč u Bangkoku, igrao se finalni meč Kupa na krcatim tribinama stadiona od 30.000 ljudi, to mi je bio jedan od najboljih mečeva koje sam gledao.

(Telegraf.rs)