Govor Novaka Đokovića na balkonu koji će se prepričavati: "Nijedna nacija nema ovo što mi imamo"
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
soko
Jednostavan hrabar plemenit voli svoju naciju bravo Nole
Сл.Ђ.Бијелић
Е, ово је он, један и јединствен - Новак Ђоковић... Већ дужи низ година један од највећих спортиста планете се потрудио и долетео из далеког Њујорка иако од завршетка меча са Данилом није протекло ни 48 часова... Желео је да буде ту, уз јунаке из Маниле и да подели тренутке радости са својим народом... Том човеку ништа није тешко јер је препун племенитости, доброте, честитости и родољубља... Ето, толико га је узбуркао овај велики догађај да су и из њега и из његове супруге “покуљале” емоције... А неки нови клинци гледају све ово и - уче. Сјутра ће и они “гинути” на спортским теренима широм света, како за сопствену славу, тако и за славу и име наше Србије у овом и оваквом, суровом свету који само победнике “признаје”... Срећан је народ који има такве великане и пред њим је будућност... Хвала јунацима из Маниле, хвала баскеташима, хвала одбојкашицама и хвала Ивани Вулети - Шпановић, а нашем соколу, нашем родољубу и великом спортсмену - дубоки наклон за сву спортску историју коју је “сочинио” и радости које нам је приуштио и које ће нам приуштити. Само он, његови најближи и његов тим знају кроз шта је све пролазио, али, како су га то, већ, вероватно, његов деда Владо и отац Срђан у право време учили:”Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!”....Идееемооо! Живела Србија!
Миле
Хвала ти Ноле на свему, наклон до пода...