Bio jednom jedan tim... Za Borišu, Karija, igrače i prave navijače: "Izdrži, izvini i hvala vam!"

Sećamo se. Ne prestaje. Još je tu slika dočeka. Stotine hiljada ljudi peva: "Igra R'n'R cela Jugoslavija...". Radost, ponos, najlepši dan dece koja su zavolela sport i pronašla svoje košarkaške uzore. Sećamo se. Makar iz priče, i Manile i Madrida i Atine i Istanbula i Indijanapolisa... Sećamo se svega. Ti dečaci, koji ne zaboravljaju, sada su na parketu. Sanjaju svoj san, igraju za neke nove klince i ove nedelje boriće se za zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u košarci. 

Dok pamtimo, mi postojimo. Dok deca imaju koga da slušaju, nastavićemo pravim putem. Košarkaši Srbije. Orlovi. Bogi, Boriša, Nikola i Stefan Jović, Gudura, Dobrić, Aleksa, Vanja, Rile, Deda, Milutinov i Fića... naši zlatni momci. Svi vi, uz legendarnog Karija, uspeli ste da vratite onaj stari osećaj, i pokažete onima, koji ga nisu imali, kako izgleda kada je najlepše navijati baš za vas. 

Mnogi su od vas odustali. Mnogi nisu hteli ni da bace pogled na početku i uživaju u vašoj košarci. Mnogi su kritikovali odluke selektora. Mnogi su pokušali da "zaborave". Srećom brzo ste ih potsetili.

Baš vi košarkaši, ti Boriša, ti selektore Kari i vi navijači, koji ste verovali, preneli ste zajedništvo na ostale.

Svi za Borišu

Boriša Simanić ostao je bez bubrega posle udarca u duelu sa Južnim Sudanom. Šok, tuga, operacija, bolnica... To je sve što je reprezentativac Srbije morao da prođe umesto borbe sa svojim drugovima i selektorom na parketu i oko njega.

Ipak, hrabri Boriša je izdržao i sa osmehom poručio saigračima iz bolnice da je dobro i da se bore i za njega. To srce, takvo vaspitanje i takav postupak u momentima neizvesnosti dalo je dodatno snagu njegovim drugovima. Dalo je snagu i navijačima. 

Kari, izvini i hvala

Ako je neko, sada velikoj deci, koja se sećaju Bormija, Istanbula i Indijanapolisa doneo osmeh na lice i momente za istoriju koje prepričavaju već decenijama, to je bio legendarni Svetislav Pešić. Često kritikovan i osporavan, često i hvaljen, posebno posle osvojenih trofeja, Pešić je stao je iza svakog od svojih košarkaša još na prvom okupljanju, a svima jasno predstavio cilj ka kom se ide.

Zato. Kari, izvini. Izvini zbog onih koji su malo zaboravni. Izvini zbog mlađih koji su sada naučili. Izvini zbog onih sujetnih, koji to ni ne smeju da izgovore naglas. 

I...Veliko hvala!

Hvala za istoriju koju si ponovio u Manili. Hvala ti za jedinstvo koje si usadio u momke. Hvala za ovaj osećaj zbog kojeg su ti novi klinci zavoleli košarku.

Svi za jednoga, jedan za svi! Ostaće za istoriju...

Navijači za primer

Hvala vam Lale, Novosađani, hvala Čačani, Valjevci, Zaječarci, Užičani, Beograđani, hvala Srbiji. Hvala i Nevesinju, Štutgartu, Australiji, Kini, Tajlandu, hvala svima vama koji ste došli ovde.

- Mi smo kupili kartu za finale, a vi svi kako hoćete - rekao nam je naš Novosađanin prvog dana u Manili. Hvala, jer... to je vera.

Naše "Lale" pevale su u svakom momentu i dale svoj doprinos da se iskuje medalja.

- Pa šta ako smo izgubili od Italije? Ne nervirajte se. Idemo u finale - poručio je "brka" Hercegovac sa zastavom Nevesinja i lulom u ustima. Hladan kao "špricer". Očitao nam je lekciju.

- Idemo u finale! - Poručili su svi. Navijači u Manili, navijači u Srbiji, svi kraj malih ekrana.

Reprezentativci, ovo je vaša bajka

Pred vama su karijere. Pred vama su nove medalje. Pred vama su novi trofeji, uspesi i slavlja. Ali, ovo će ostati u vama i nama. Kao bajka koju ćemo nastaviti da pričamo. A počeće sa: "Bio jednom jedan tim...pravi tim. Bio jednom jedan pravi tim koji je u Manili ostvario san, san svih nas. Bio jednom jedan Kari, bili su tu i igrači i navijači. Bili ste tu i vi, i mi, koji sastavljamo ove redove. Bili su tu i oni u domovini, koje volimo i zbog kojih smo tu. Da se ne zaboravi..."

Znam. Ovo ćete pamtiti. Pamtićemo i mi.

(Telegraf.rs)