Zašto greše svi koji su otpisali Pešićevu Srbiju bez Jokića?

Odigrali su košarkaši Srbije i poslednji meč pred domaćom publikom pred predstojeće Svetsko prvenstvo u Indoneziji, Japanu i na Filipinima, i to na kakav način.

"Razbijen" je Portoriko, i to sa ubedljivih 35 poena razlike - 110:75. Što bi rekao naš narod, ako se po jutru dan poznaje, imamo razloga da se nadamo lepim vestima sa Filipina.

Preporučujemo

Iako su mnogi bili skeptični, pogotovo zbog neigranja Nikole Jokića i drugih otkazivanja, viđeno je baš suprotno. Gotovo sve ono što su navijači, koji su došli u velikom broju želeli da vide, izabranici selektora Svetislava Pešića su i prikazali - poletnu igru, agresivnost, efikasnost i lepršavu košarku.

Kombinovao je selektor Pešić, rotirao, isprobavao sve moguće kombinacije, ali to nije poremetilo razigrane Orlove, koji su u gotovo svakom momentu imali ideju o tome šta žele na terenu. Ono što posebno može da raduje Pešića i njegov stručni štab jeste odlična odbrana tokom čitave utakmice, za koju u više navrata košarkaši Portorika nisu imali adekvatno rešenje. I baš tu dobru odbranu, u napadu su naši igrači uspeli da "pretoče" u razliku na semaforu. Već u prvoj četvrtini, bilo je jasno da je Srbija odlučna u nameri da ubedljivo trijumfuje, jer je rezultat glasio 26:13.

A onda - Srbija na "turbo" pogon i čak 39 postignutih poena samo u drugoj deonici, a na poluvremenu, čak 40 poena "viška" - 65:25. Ni u nastavku se nije menjalo ništa u igri naše selekcije. Sve je bilo kristalno jasno. I na kraju, ubedljiva pobeda, sa 35 poena razlike. Ono što posebno može da raduje selektora Pešića, jesu i mladi igrači, koji su dobili minute, i iskoristili ih na najbolji mogući način.

Mladi Nikola Topić blistao je i plenio aplauze sjajnim asistencijama, dok je i Nikola Jović briljirao, kako u defanzivi, tako i u napadu. Ruku na srce, odličan je bio čitav tim, i svaki košarkaš koji se našao na parketu.

Odbrana vodi do medalje

Činjenica je. Jedna dobra pobeda ne donosi rezultat. U mnogo reprezentatinih okupljanja, navijači su "leteli" i sanjali zlato posle pobeda u pripremnim utkamicama, skakliod sreće posle 20 i 30 razlike u grupnoj fazi, da bi posle usledio hladan tuš i šokantni porazi, najčešće u četvrtfinalu. Ovog leta još jedan poraz od Italijana 89;88, u pripremnom meču, shvaćen je kao šamar, posebno posle poraza u kvalifikacijama za Olimpijske igre, kao i na Evrobasketu prošle godine.

Ali, baš taj poraz prikazao je da Orlovi mogu mnogo. Selektor Pešić je "testirao" najjaču postavu u prvoj četvrtini. Tada je Srbija došla do +17, a onda su "sakrivene karte", posebno kada je reč o akcijama u napadu. Srbija je dobila Nikolu Jovića na četvorci, Aleksu na pleju, a viđene su i "rupe" koje bi trebalo popuniti do početka Mundobasketa. Takav poraz mnogo je korisniji od pobede koja bi "zabašurila" nedostatke, kojih uvek ima.

Da se ništa ne prepušta slučaju, vidi se po žestokim trenizima i analizama koje su usledile do meča sa Portorikom. Selektor je posle Italijana najavio poboljšanje igre u odbrani, jer odbrana donosi medalje.

Shodno tome, Portoriko je iz tranzicije i dao mali broj poena, a meč je dobijen ubedljivo. Slede dva meča sa Kinom, a onda i grupna faza u kojoj će Srbija igrati protiv Kine, Južnog Sudana i Portorika.

Čini se da su se kockice sklopile, i pored mnogih sumnji. Srbija je dobila pravi spoj mladosti i iskustva, ekipu za najviše ciljeve. A prvi od njih, čeka Orlove na Filipinima.

Ipak, ako se po jutru dan poznaje, biće ovo sve kako treba, a svi oni koji su prerano otpisali naš tim, verovatno su i sami uvideli svoju grešku. Ovde su momci koji su želeli da budu tu, a njihov motiv mogao bi da napravi čuda, slična onima na koje su nas košarkaši navikli proteklih decenija.

(Telegraf.rs)