Janis Sferopulos otrkio kakav odnos ima sa Željkom Obradovićem: Njegove reči oduševiće i sve Grobare

Košarkaši Crvene zvezde i Partizana nastavljaju kroz poslednje utakmice u ABA ligi u ovoj sezoni da se izbore za što je bolje moguću poziciju pred početak plej-ofa. Deluje da će crno-beli to uraditi sa drugog mesta, a crveno-beli sa četvrtog, te da će njihov međusobni okršaj biti moguć samo u finalu.

Iza Zvezde je sezona u kojoj su se našli u plej-inu Evrolige, a jedan od zaslužnijih za uspeh je i trener Janis Sferopulos. On je bio gost podkasta "Euro Insiders" u kojem je između ostalog govorio o tome kakav odnos ima sa trenerom Partizana, Željkom Obradovićem.

Preporučujemo

- Sa trenerom Obradovićem postoji međusobno poštovanje, znamo dobro svi da je on najbolji od svih. Tako da nema... Između mene i njega, mogu da kažem, držimo vrlo civilizovan odnos. "Borimo" se, to je velika tradicionalna košarkaška borba u Srbiji.

Kaže da mu je velika čast što je deo velikog rivalstva kakvo gaje Zvezda i Partizan.

- Pre svega sam ponosan što sam deo ovog velikog rivalstva. Stranac sam i pratio sam ovaj derbi sa strane. Sada kada sam unutra, mislim da sam privilegovan što igram takve utakmice. U našim karijerama, to su sjajne utakmice, i sa dobrim i sa lošim momentima. Izgubili smo prvi meč kod kuće od Partizana u sezoni, to je bio loš momenat. Ali ko dođe do tog trenutka u karijeri, želi da bude deo dva tima. Kada ste deo derbija, hoćete najbolje za svoj tim, imate iskustvo, znao sam sa Makabijem, Panatinaikosom, Olimpijakosom, igrao sam protiv Hapoela... Kada opete igrate taj tip utakmice, u drugoj zemlji, nešto je posebno i želim najbolje za svoj tim.

Foto: MN press / Marko Metlaš

Dodaje da nije potrebno da objašnjava igračima posebno o važnosti derbija, jer su ih svi odigrali već bezbroj u svojim karijerama. Priprema nije drugačija u odnosu na ostale susrete.

- Ne, igrači znaju. Znaju važnost, znaju da je ovo velika utakmica za sve. Pokušavamo da se fokusiramo na košarku, kako da igramo, svaki meč je različit. Gledate šta možete da uradite drugačije u odnosu na prethodni meč. Možete da proverite parametre, da vidite gde se tim nalaze. Igramo sada protiv Partizana, a onda moramo da igramo za tri dana ponovo. Neke igrače smo imali tada, sada nemamo... Pravimo taj plan i idemo prema njemu.

Odnos Sferopulosa sa navijačima Crvene zvezde je takođe na izuzetno visokom nivou.

- Ponosan sam i počastvovan i moram da kažem da je velika odgovnornost. Imamo sjajan odnos. Razumeli su kada sam došao, da hoćemo nešto veliko za klub. Završili smo sa tri titule, to je bilo važno. Počeli smo ovu sezonu tako što smo ponovo osvojili Kup. Pokušali smo da igramo plej-of Evrolige. Postoji ta prihvaćenost sa obe strane.

Trener Crvene zvezde dodaje da oseća da je Beograd sada njegova kuća, a klub porodica.

- Naravno, to je moja porodica i ovo je moj dom. Kada kažem šta mi je dom - Atina ili Beograd. Sada je to Beograd, ja sam sada polu-Srbin. Želimo da se borimo na svakoj utakmici i ovaj duh ne dolazi samo od mene, nego od kluba. Klub želi da uspe, svima nedostaje evropski uspeh i borimo se za to. Ja kao trener i igrači, kao i svi članovi stručnog štaba.

Posebno se osvrnuo na govor Saše Obradovića kako je teži put trenera koji su krenuli kao pomoćnici u nekom drugom klubu.

- Gledajte, Saša Obradović je sjajan trener, a bio je i odličan igrač. Ja? Lično, nisam igrao košarku na visokom nivou. Teže je, u pravu je, ali za mene, da zamislim sebe, nisam igrao sjajnu košarku i morao sam da gradim svoju bazu, da kao trener moram da budem prihvaćen od strane navijača, medija, da uspem da dobijem prvi posao. To se desilo u Kolososu na Rodosu, tri godine nakon što sam bio pomoćnik u Olimpijakosu u Evroligi. Na visokom nivou sa Olimpijakosu... Ali rekao sam da je to pravi trenutak da napravim novi korak. Potrebno je biti strpljiv za taj korak. A kada je to? Kada shvatite da možete da preuzmete svu odgovornost na svoja ramena. Bio sam spreman posle svih tih godina gde sam radio sa sjajnim igračima i trenerima, ne samo u Olimpijakosu, nego i u PAOK-u. Imao sam dosta iskustva, ali 11 godina sam radio kao pomoćnik u vrhunskim timovima, koji su se borili za Kupove, šampionate. Uzeo sam Kup sa PAOK-om kao pomoćnik. To mi je dalo neku osnovu, da odem u manji tim i da ga napravim većim. Kolosos je tada došao kao tim iz druge lige, igrali smo potom plej-of, pa ULEB kup. Bilo je to malo ostrvo, nismo imali mnogo novca. Kao pomoćnik, teško je da dobiješ šansu da budeš prvi trener, ali to je put za mlade trenere, da rade naporno i da preuzmu odgovornost i u malim ligama. Ako ste dobri, nastavljate dalje, ako niste, onda nastavljate u toj ligi ili možete da postanete pomoćnik na vrhunskom nivou.

Posebno je teško kada se posao preuzme usred sezone i pređe iz uloge pomoćnika u ulogu glavnog trenera.

- Kada ste asistent i postanete prvi trener usred sezone, to je teško. Desilo mi se u PAOK-u. Imali smo tada sjajne igrače, kapitena nacionalnog tima Grčke, Janulisa, potom Limnatisa, koji je sada trener. Ako sam nekoga zaboravio, izvinjavam se... Bio sam asistent i sada moram da se promenim, da budem prvi trener. Drugačije je, drugačiji su odnosi i prelazak usred sezone nije lak. Kada sam napustio Olimpijakos na leto i otišao u Kolosos, to je drugačije. Ali u istom timu usred sezone, gde imate odnose sa igračima, nije lako. Ali sakupio sam ih, nismo baš bili dobri, imali smo finansijske probleme, ali smo uspeli da odemo u Korać kup.

(Telegraf.rs)