Evo zašto će NBA projekat u Evropi uspeti: Evroliga je pucala sebi u noge, prilika za Zvezdu i Partizan?
Mnoga obećanja smo videli za 25 godina postojanja Evrolige, stalno se pričalo o finansijskom potencijalu takmičenja, busanju o prsa zbog magičnih brojki i interesovanja navijača, kako bi na kraju sve to bile prazne reči iz godine u godinu.
Odavno sport više nije "samo" sport, odavno je to postalo biznis. Interesi postoje sa raznih strana, ulaganja su velika. Klubovi prave izrazito kvalitetne timove samo kako bi ostali konkurentni, neki prave nove hale u nadi da će zaslužiti stalno mesto.
Preporučujemo
Od danas cela Srbija dobija Arenu: Evo na kom kanalu će biti prenos Zvezde i Partizana u Evroligi
Direktor Evrolige potvrdio prodaju dela takmičenja britanskoj firmi
Ali postavlja se pitanje oko čega se borba vodi...
Vlasnička struktura i sistem
Evroliga, kao najkvalitetnije evropsko klupsko košarkaško takmičenje, ima vlasničku strukturu koja se temelji na udruženju klubova i kompaniji "Euroleague Basketball", koju su osnovali sami klubovi.
Upravljanje takmičenjem vrši se preko "Euroleague Commercial Assets" (ECA), čiji su vlasnici 13 stalnih klubova s dugoročnim licencama i ULEB (Unija evropskih košarkaških liga).
Ovi klubovi imaju značajan uticaj na donošenje odluka, uključujući format takmičenja, raspodelu prihoda i strateške smernice, dok preostali učesnici (sa privremenim licencama) imaju ograničenu ulogu u upravljanju.
Sistem funkcioniše tako što ECA centralizovano upravlja komercijalnim pravima, marketingom i televizijskim prenosima, a prihodi se dele između klubova prema unapred utvrđenom ključu, uz naglasak na stabilnost i profitabilnost lige.
Odluke se donose na skupštinama klubova, gde stalni članovi imaju veću težinu, čime se osigurava kontinuitet.
Finansijska struktura
Prema dostupnim informacijama, Evroliga ove sezone upravlja sa budžetom od 33 do 40.000.000 evra, od čega za nagrade za sportske rezultate ide oko 8.800.000 evra, dok se ostatak deli za samo učešće u takmičenju.
Po nekim ranijim pravilima, svaki klub bi trebalo da dobije 500.000 evra za samo učešće u takmičenju bez obzira na konačni plasman.
Takođe, deli se novac i za TV prava, ali taj novac dosta zna da varira u zavisnosti od veličine tržišta, pa tako klubovi mogu dobiti sume od 200.000, pa čak do 3.000.000 evra.
Na kraju postoji nagradni fond za konačni plasman, gde šampion prihoduje od nagrada oko 1.700.000 evra, pa cifra opada do 14. mesta koje dobija oko 400.000 evra. Timovi ispod 14. mesta ostaju bez nagrade za sportske rezultate.
Finansije su problem
Ako uzmemo u obzir sve dosadašnje informacije, bez poređenja sa drugim ligama (NBA), a pritom znajući koliki su budžeti evroligaških timova, možemo lako doći do zaključka da negde nešto ne štima.
Kako se može očekivati lako funkcionisanje klubova koji imaju budžete od po 20 miliona evra, a da pritom takmičenje finansira samo 20. deo toga?
Nagrada za konačni plasman za osvajača je pre 15 godina bio oko 1.000.000 evra, pa ako to uporedimo sa današnjih 1.700.000 rekao bi neko da je rast primamljiv, ali lako je zavarati se.
Cifra je daleko od potrebne, budžeti su porasli, apetiti su veliki, a ako se uzme u obzir inflacija, tih milion evra iz 2010. godine danas bi vredilo oko 1.400.000, što u poređenju sa današnjim nagradnim fondom daje mizerni rast od svega 20-25 procenata.
20-25% za 15 godina?!
Sve ovo nas navodi na zaključak da su timovi osuđeni na dve opcije - da posluju u minusu, ili po cenu rezultata budu na nuli.
NBA spas za nastalu situaciju?
Teško je porediti ubedljivo najpraćenije košarkaško takmičenje i očekivati od Evrolige da ponudi iste ili slične brojke. Međutim, u tom smislu je najbolje pričati o procentima.
Iako NBA liga ne doprinosi klubovima na način kako to Evroliga radi, već ceo sistem funkcioniše nešto drugačije, novac kojim se raspolaže i koji se deli timovima je daleko viši.
Prosečan prihod jednog NBA tima varira u zavisnosti od tržišta, uspeha tima i drugih faktora. Prema Forbsovim podacima iz 2024. godine, prosečna vrednost NBA franšize je oko 4,4 milijarde dolara, a prosečan godišnji prihod po timu kreće se između 300 i 400 miliona dolara.
Primera radi, Golden Stejt Voriorsi su u sezoni 2023/24 ostvarili preko 700.000.000 dolara prihoda, dok manji timovi imaju i manje brojke.
Ako uzmemo u obzir da liga raspodeljuje deo svojih centralnih prihoda, 4 milijarde dolara od trenutnih medijskih ugovora plus dodatnih 500 miliona od međunarodnih prava, to znači da svaki tim može dobiti otprilike 100-150 miliona dolara godišnje iz ovog izvora.
Za tim sa prosečnim prihodom od 350 miliona dolara, ovih 100-150 miliona dolara čini oko 28-43% njihovog godišnjeg budžeta.
Za timove sa većim prihodima, ovaj procenat je niži (oko 20% ili manje), dok je za timove sa manjim prihodima udeo veći (50% ili više).
I tu govorimo samo o prihodima lige, gde ne uvrštavamo sponzorske ugovore i prodaju aksesoara i karata.
Ako uporedimo procente prihoda od takmičenja, gde jedan Panatinaikos sa budžetom od 50 miliona evra može da očekuje ukupan prihod od takmičenja tek deseti deo toga (ako i toliko), a večiti i drugi timovi možda i dvadeseti deo svog budžeta, dok u NBA ligi ti procenti variraju od 30-50%, ozbiljno se u pitanje dovodi legitimitet cele organizacije i koliko je sposobna da funkcioniše povoljno po svoje učesnike i saradnike.
Šta sa večitima?
Srpski timovi, Crvena zvezda i Partizan, su dobili višegodišnje ponude od Evrolige tek u trenutku kada se NBA pojavila kao konkurencija. Te ponude, iako na prvi pogled primamljive, nisu ništa više nego provokativne iz finansijskog gledišta.
Novac koji su naši timovi do sada dobijali u nekoj meri se verovatno anulirao plaćanjem učešća u iznosu od milion evra. Sada bi prema ugovoru timovi trebali unapred da plate višemilionsku ulaznicu bez daljih prihoda od TV prava i marketinga, što znači da bi gotovo 100 posto morali da se finansiraju samostalno.
Ovde su večiti stavljeni u nezavidan položaj jer na stolu imaju užasnu ponudu koja uopšte nije održiva, a ukoliko je odbiju preti im da izgube relevantnost potencijalnim gubljenjem mesta u Evroligi, što bi bio možda i veći udar za njih.
Možda će to biti "otrovna pilula" koju će morati da progutaju.
Zašto će NBA uspeti u Evropi?
NBA je jasno dala do znanja od samog starta kakav je njihov finansijski plan - napadaj velike fudbalske timove sa enormnim budžetima, ponudi ideju i zadobij velika, platežno sposobna tržišta željna za rastom.
Madrid, Barselona, Pirej, Atina, Istanbul, Mančester, Berlin, Minhen i brojna druga tržišta će uz dobar pristup NBA lige vrlo brzo moći da ponude dobar proizvod kroz samo nekoliko sezona.
Visokim budžetima će biti u mogućnosti da plate koga žele, a samom vezom sa NBA ligom i celim tim ekosistemom će lako privući igrače u svoje redove, pa će sama Evroliga ostati da visi na cedilu i raspolaže ostacima.
Ako se ceo plan NBA lige obistini i sve organizuju kako oni žele (a znaju i mogu to da urade), Evroliga je osuđena na sunovrat.
Niko nikada nije osporavao kvalitet ili kompetativnost Evrolige koja je nesumnjivo naelektrisana tokom cele sezone, gotovo svake godine - problem je u finansijama.
Postavlja se pitanje do kada će jedan ekosistem poslovati u minusu i da li će se ikada dostići dugo obećavani finansijski prosperitet.
Do kada će klubovi imati strpljenja da čekaju "zlatnu koku", magičnog spasitelja, a kada će sistem biti doveden na nivo funkcionalnog. I da li će.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Dragan Bokan izdao saopštenje pred meč sa Partizanom: "Uvek smo od Ostoje i Željka dočekani sa poštovanjem"
Zvezda najbolja u Evroligi: Evo po kom parametru su crveno-beli bez premca u Evropi
Žakelj veruje u pobedu protiv Partizana: "Imamo probleme, ali uz njih je sve lakše"
Obradović pred Budućnost saopštio radosne vesti za Grobare: "Odradio je trening, videćemo..."
Video: Skandal! Ova odluka sudija upropastila je istorijsko veče Nikole Jokića
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Car
Muka mi je kad vidim ono .o.n. na celu euro lige a Partizan i Zvezda kao da nemaju nikog svog na celom svetu,da mu se obrate da ih podrzi da pomogne.....nego ih razapinju i otimaju im sve sto mogu pa i mrvice im uzimaju da bi ih grdne pustili da igraju kosarku. A DVORANE NAM PUNE NENA GDE IGLA DA PADNE ,NBA ZVEZDE NAS KOMENTARISU I UZIVAJU KAD PUSTE NASE SNIMKE!Koliko timova u evropi ima ovakvu atmosferu???Molim vas braco,ujedinimo se i nastupimo zajedno!!
Podelite komentar
нибрС
Важно да је дато више стотина милиона народних пара за нешто што можда ускоро постојати неће… А уз све то паре су дате неком наводном непријатељу…
Podelite komentar
Cc
Nasi klubovi ce tesko u NBA ligu ako ne budu privatizovani i liseni politickog upliva drzave. Jos kada se na to ubace razne poruke sa tribina, bice to ozbiljno klackanje. Ali to je jedino resenje, sve ostalo vodi ka amaterizaciji. Ako mislite da preterujem, varate se. Neki novi klinci zele spektakle, a ne arhaicna takmicenja ili domacu splačina ligu, koja bi bila mrtva poput fudbalske. Da vas podsetim da se nekada kosarka igrala na po dva poluvremena sa 20 min. To danas mnogi ne znaju, a sigurno da takav koncept ne bi prosao vise. Svet je globalizovan. Danas ameri preko telefona mogu da gledaju nas derbi i da ga komentarisu. To je do pre svega koju godinu bilo u rangu naucne fantazije. Kompletan sport ce biti ujedinjen oko velikih brendova. Sreca pa imamo dva koja mogu da pariraju tome. Treba ih samo pametno i na vreme integrisati u proces.
Podelite komentar