Ekskluzivno! Dejan Matić otkrio kako prati mečeve Zvezde: "Stotinku pre znam kad je koš, daj da uđemo na F4"

Iako mu sudbina nije dozvolila da svojim očima gleda utakmice voljene Crvene zvezde, reprezentacije Srbije i svih ostalih srpskih sportista, jer je od rođenja slep, čuveni pevač Dejan Matić je dokaz da prave vrednosti ne zavise od onoga šta oči mogu da vide - već od onoga šta duša oseća.

Njegova je puna emocija, na licu mu je jasno navirala kada je za Telegraf govorio na koji način doživljava odlaske na utakmice, atmosferu na mečevima Zvezde koju odmalena prati putem radio prenosa. Odrastao je uz te zvuke, pamti imena reportera, igrače tadašnje jugoslovenske lige i svaki momenat kada su crveno-beli osvajali one najveće trofeje u Bariju i Tokiju.

Dejana smo nedavno sreli u Beču, pre utakmice između Austrije i Srbije - kada je došao na trening Orlova sa sinovima Zoranom i Konstantinom. Dan kasnije, nekoliko sati pre početka tog duela na stadionu "Ernst Hapel", Dejan nam je otkrio koliko mu sport znači i da prava ljubav ne poznaje granice. Pa čak i one fizičke.

Još jednom podsećamo, intervju je rađen nekoliko sati pre utakmice Austrija - Srbija, uz napomenu da su Orlovi u međuvremenu prošli dalje, odnosno ostali u A diviziji Lige nacija, a Zvezda je u Evroligi ostvarila dve pobede - protiv Olimpijakosa i Virtusa.

- Dosta prijatelja imam u Savezu. Hvala gospodinu Petriću, gospodinu Momi Gaciću i celoj ekipi, da ih sad ne imenuje sve, da ne izostavim nekog. Planirao sam da svakako idem, a mom mlađem sinu je rođendandan posle meča sa Austrijom, gde su me pitali da li možemo da se slikamo. Verujte mi da sam srećniji ja, nego klinci. Baš su učinili veliki plezir i svaka čast svima. Svi smo oduševljeni - počeo je Matić intervju, a onda nam je otkrio otkud takva ljubav prema sportu:

- Ne znam da li sam se pre zainteresovao za muziku ili sport. Možda jesam malo pre za muziku, sa dve-tri godine. Kasnije sam se zaintersovao za sport, za Crvenu zvezdu. Mi smo sedam godina živeli u Drvaru i mamina familija, ti moji ujaci... Tad su bili radio prenosi, i to sam zakačio. Subota-nedelja, to je praznik bio. Velika četvorka, ta jugoslovenska liga, i danas pamtim, i ko je igrao i ove radio reportere koji su prenosili. I danas im znam imena.

Zatim je nastavio...

- I onda smo prešli u Beograd. A kako je nekako krenula škola, to sam sam sebi zacrtao, da moram sve domaće zadatke da završim, jer kreće "Vreme sporta i razonode". Popularna emisija, Svetislav Vuković iz Radio Beograda ju je vodio. Prva utakmica kreće od 13 časova, zatim od 15 i onda na kraju ostane neki derbi od 19 ili 20 uveče. Budućnost iz Podgorice dobije Zvezdu na Marakani sa 2:0, ja temperaturu i sedam dana u školu ne idem. Tako da je to sve krenulo od malena. Najviše mi je krivo što se godine nisu poklopile, što nisam bio u Bariju i na Marakani kad je pokojni Siniša Mihajlović dao gol, odnosno Auman autogol, kad smo ušli u finale Kupa evropskih šampiona. I što nisam bio u Tokiju. Eto, sve bih to obišao samo da sam bio malo stariji.

Na pitanje kako je baš zavoleo Zvezdu, jer su tu bile i druge ekipe, Matić je priznao:

- Bile su, ali moram da priznam da nas je tad bila velika većina. Onda, uticaj familije i tako dalje. Onda je to krenulo, tad sam ja već imao 12 godina kad smo ostvarili najveći uspeh. Ali već je to bilo odavno, već sam ja bio veliki zaljubljenik u Crvenu zvezdu. Međutim, verovatno je taj uspeh u Bariju i Tokiju to sve potvrdio. Tako je i danas, moju decu vaspitavam tako.

Sinovi Zoran i Konstantin su takođe veliki zvezdaši, a Dejan je pokušao da objasni kako im je preneo tu ljubav.

- Veruj mi, kad se Zoran rodio 17. decembra 2012. godine, odmah sam otišao da mu izvadim člansku kartu. I on je to znao otpočetka. A kad se Konstantin rodio, po nekom njegovom karakteru, skontao sam da, ako ga na nešto teraš, da će da bude kontraš. Njega nisam učlanio i nisam vršio neki presing. Nisam ni na Zorana, ali sa Konstantinom... Obojica su dva različita karaktera. I sad je Konstantin, maltene, veći zvezdaš od nas trojice. I to mi je drago, jer nisam pravio neki pritisak. Uglavnom, kad je utakmica, a pogotovo kada igra Zvezda, žena beži iz kuće.

Ipak, deca su Dejanu Matiću napravila malu nelagodu kada su u Beču ušli u autobus srpske reprezentacije, a naš muzičar nam je otkrio zanimljivu anegodu.

- Kad smo ušli u autobus, gde je bila delegacija, ja ih, ničim izazvan pitam: "Za koga navijate?" A oni vole da teraju tati kontru. Da se razumemo, mi smo ortaci. Ja njih stavljam na svoj stepenik i nivo. Mi smo drugari odmalena. Zoran ima 12 godina, Konstantin 10. Mi smo ekipa, što bi rekli kod mene - jarani! I pitam ih za koga navijaju, a oni uglas: "Za Partizan!" Jaooo, šta sad... I izađu oni iz autobusa da uzmu hemijske da se igrači potpišu. Kažu: "Samo da odemo do kola po hemijske..." A ja im onda rekoh: "Vodite računa kako ćete da se vratite u autobus."I onda ova crno-bela ekipa: "Pa nemojte decu da pritiskate i tako dalje."Ispalo je, eto, smešno, ali oni su to hteli tati malo kontru da teraju. Ja se šalim sa njima, oni sa mnom, mi smo baš onako jedan preozbiljan tim.

Dejan je čest gost na utakmicama Zvezde, pogotovo kada je u pitanju košarka. Bez obzira na to što ne vidi šta se dešava na terenu, i te kako može da oseti tu energiju.

- Ne može to da se opiše. Jedan moj drugar Slaviša, sa kojim često idem na utakmice i družimo se... Ja stotinku pre nego što se nešto desi, kažem: "Koš i faul". A on će, vidi: "Ako je Matić normalan, onda smo svi normalni." To ne može da se opiše, ali neverovatan pregled i osećaj... Znam kad Neša Ilić kaže: "Mi tebe kad ugledamo, tamo pored aut linije, ja im onda kažem da je tu Dejan Matić i da mi moramo da dobijemo večeras. Mi dobijamo!"

- Kad god imam priliku, ja odem na utakmicu. Nekako je ovaj posao, non-stop se putuje, snimanja, emisije, kilometri što bi rekli... Publika ne sme da zna da li su umoran, da nisi spavao, da li si neraspoložen. Sećam se jednom, radio sam u Makarskoj. I tad smo dobili one čuvene penale protiv Kopenhagena, izbacili smo ih. Moja najveća tuga te večeri je bila kad su mi rekli da se svira samo sat vremena. Kažem mu: "Druže, kad te molim, samo malo da produžimo, nikad srećniji nisam bio u životu." Mene zaista to radi, kad Zvezda dobije ja sam u stanju da produžim koliko god hoćeš... Mada je generalno volim svoj posao. Volim ga jer me je zadržao u toj nekoj staroj Jugi. Sa svima sam zaista dobar. Što bi rekli, širok sam. Od Triglava do Đevđelije sam dočekan, ispraćen, ispoštovan. Kad se u to umeša onda i sport i neka pobeda, ja sam zaista srećan čovek.

Ima u planu i da napravi neku pesmu, mada to ostavlja za neka kasnija vremena.

- Nešto sam ja to radio, mada ništa nije bilo javno. Kad se posvetim malo više tome, jer ne volim nešto napola. Ako radim ovo čime se bavim, onda je to to. E sad, kad se malo ode u penziju, što da ne.

Ipak, jedna njegova često može da se čuje na utakmicama Zvezde, jer su je Delije prepevale. Na pitanje da li su ga možda navijači kontaktirali, pevač je rekao:

- Nisu, ali mi je drago što su su je prepevali. Zaista pesma koja je izašla 2012. ja mislim. Veliki hit "Tople noći, vreli dani". Čim su je Delije prepevale, to znači da je veliki hit. Čim su tu pesmu izabrali. I baš mi je drago. I više volim njihovu verziju, Delije kako pevaju. Mada ova moja verzija, koju je radio moj prijatelj Dragiša Baša... To je pesma koja je mene baš podigla i koja traje toliko. Ali moj subjektivni osećaj je uvek za Delije. A i kompozitorova, jer je i on zvezdaš.

Iako je još na početku razovora rekao da ne voli da prognozira, pogotovo kada je Zvezda u pitanju, za naš portal se dotakao sezone koju košarkaši uspešno guraju.

- Ja mislim da moramo da uđemo u prvih osam. Moramo. Jer ovo što se dosad izdešavalo, nismo zaslužili da ispadnemo. Dobijali smo najjače, gubili smo od slabijih. Da ste me pitali pre mesec dana, fajnal-for sto odsto. Ali sad sam u najmanju ruku za prvih osam, tako da se nadam tome. Mada, ranije odigram i neki tiket, sad slabije, ali kada je Zvezda u fudbalu i u košarci nikad nisam igrao ili prognozirao na njih. To smatram da je neki maler.

- Čak sam jednom izašao iz kuće, nešto sam imao popodnevnih obaveza. I zaboravim telefon. A danas si bez telefona kao... Nisam sujeveran što se tiče životnih stvari, ali što se tiče Zvezde... Ja ruku u džep, nema telefona. A Zvezda igra neke kvalifikacije za Ligu šampiona, slagaću te s kim. A majka viče sa sprata: "Ostao ti je telefon!" Ja onako da se okrenem... Ma ne bih se vratio nikad u životu. I stvarno smo dobili. Tu sam nekako sujeveran. I zato ne volim baš da pričam o tome, da nešto prognoziram, ali nadam se da ćemo u TOP 8 ući - rekao je Matić, pa se osvrnuo na večite derbije ove sezone:

- Sve je to egal, derbi je derbi. Ja to gledam kao penali u fudbalu. To je bukvalno lutrija. Kad je Zvezda bila u najboljoj formi, dobijao je Partizan. Jedino što sam loše preživeo, to je 21. novembar, Aranđelovdan, kad smo bili u njajjačoj formi, tad nas je dobio Partizan. Tada sam rekao da je sad sve u njihovim rukama, kao što su oni i mi bili tad, i dobićemo ovaj drugi derbi. I dobili smo.

Otkrio je i to da na njegove nastupe dolaze članovi kluba, ali i da ne voli da peva navijačke pesme tada.

- Vrlo često dolaze, ali ja izbegavam da pevam na nastupima jer je to, opet, publika koja navija i za jedne i za druge. Ne volim da širim tu neku, negativnu atmosferu. Bilo je nekih slučajeva kad sam otpevao. Sada će se ovaj moj prijatelj na Zlatiboru, koga pozdravljam, verovatno ljutiti, pošto je jedini lokal gde je grb Partizana i gde sam ja jedini optevao zvezdaške pesme. To je, eto izuzetak. Ali, družimo se, da. Pogotovo sa ovom starijom generacijom. Ja sam 2010. uvek pevao kad je reprezentacija otišpla u Južnu Afriku. Čak je i Ivica Dragutinović, jednom prilikom kad su mupomenuli često vam Dejan Matić peva, rekao: "Pa Dejan Matić je član naše reprezentacije!"

Nije želeo da ističe nijednog igrača Zvezde kada su u pitanju oni omiljeni, mada se jedan očigledno izdvaja.

- Što se tiče ovih aktuelnih, Dobrić mi je onako...To je to, to je srce crveno-belo. Ne bih nešto ostale izdvajao, mada neću da pričam o Nikoli Jokiću i tako dalje. Eto, mogu i to da kažem. Kad smo izgubili od SAD na OI, tad sam pevao u Biogradu, jedva sam izdržao noć. Toliko sam se potrošio za tu utakmicu. Dobrića sam, eto, pomenuo jer je veliki zvezdaš. Ne bih ostale izdvajao, nekog ću zaboraviti., To su timski sportovi. Daj da mi uđemo na fajnal-for pa videćemo posle.

Naravno da prati i Novaka Đokovića i njegov je veliki fan.

- Navijam sat kad Đoković igra. Moj saradnik Neša, moja desna ruka, kaže meni, sad kad je Nole predao na Australijan openu: "I navićeš sat u pola pet?" Rekoh "da, što?" A on će: "Ti si meni totalni kralj!" Odmalena sam navijao sat, doduše. I Zvezda - Kolo Kolo, ne znam da li su mi sport ili muzika na prvom mestu, tu su. Ne mogu da razdvojim.

(Telegraf.rs)