Dejana Milojevića ne zaboravlja igra pod obručima: Godinu dana od poslednjeg osmeha

Godinu dana je prošlo od poslednjeg dobroćudnog osmeha Dejana Milojevića, a kao da se juče desilo. Košarkaški svet nikada neće zaboraviti omiljenog kolegu i trenera, uvek će ostati kao jedna nedovršena priča i večna želja za neostvarenim mogućnostima.

Zauvek će ostati praznina u svetu igre pod obručima, ali pre svega u krugu porodice Milojević i bliskog kruga prijatelja, rupa koju nikada ništa neće moći da ispuni.

Preporučujemo

Ipak, koliko god težak gubitak bio, godinu dana posle velike tragedije na njegovo ime se mora gledati njegovim pogledom na svet - punim sreće, zadovoljstva i optimizma, a Dekijeva poruka nikada nije nestala.

- Ja sam otišao u Valensiju jer volim da igram i igrao bih više. Drugo, tamo je bio Vule Avdalović, lepši život, moja porodica je živela lepše, mi smo živeli lepše. Iako sam zaradio manje para i karijera mi je verovatno trpela zbog toga. Kada odeš u CSKA, a iz CSKA ne znam gde... Ja sam iz Valensije otišao u Galatasaraj. Meni je i tamo bilo lepo, divan grad. Ja sam opet birao da živim lepo. Ja sam sad u San Francisku isto, nisam... - pričao je Milojević svojevremeno, ali životna lekcija nije izostala:

- To ne treba tako ako gradite karijeru, ali mene nije bilo briga. Imamo jedan život i treba da gledmo da što više uživamo u svim aspektima života. Ubeđen sam da nećeš raditi dobro, ako nisi srećan van košarke.

Živeo je Deki po svojim pravilima, živeo je kako je on hteo i pri tome ne smetajući bilo kome. Nema osobe u svetu košarke koja o njemu ne bi rekla nešto dobro, pojavom je ostavljao jak utisak, stvarao je gde god bi se pojavio.

Foto: MN Press

Nekada je potrebno vreme da se pokaže šta neki gubitak znači, ali ne i kod Dekija - tu je odmah bilo jasno.

- Ne možeš da imaš iste planove sa 20 i sa 46 godina, koliko imam sada. Ne pravim dugoročne planove uopšte. Bukvalno, godina za godinom. Želim samo da uživam u toj godini u kojoj sam i da mi ona, taj mesec, ta nedelja i taj dan prođu što bolje. Evo, radujem se današnjoj utakmici sa Detroitom i sutrašnjem viđanjem sa Darkom i sa Ivom. To su trenutno moja očekivanja od naredne nedelje - rekao je Milojević samo devet dana pred smrt.

Reprezentacija je ostala nedosanjana želja, kada su ga svi videli na čelu, sudbina je imala druge planove. Ipak, ako je neko napravio ostavštinu iz snova - to je Dejan Milojević.

Veliki trag je ostavio kao igrač, atipični krilni centar, nesvakidašnjih atletskih predispozicija i izuzetne košarkaške inteligencije. Potezi koji su se prepričavali, a koji su dominirali evropskom košarkom.

Još veći trag je ostavio kao trener. Nikada neće biti zaboravljen njegov trenerski potpis kao kapetana na kormilu ružičastog broda.

Osam godina je bio prvi trener Mege, a spisku igrača koje je odatle vinuo u najviši nivo košarkaških voda ne vidi se kraj.

Možda bi neko pomislio da je dovoljno napomenuti ime Nikole Jokića, igrača koji do kraja karijere može ući u konkurenciju najboljih košarkaša svih vremena, ali to ne bi bilo fer prema Dekijevoj ostavštini.

Foto: MN PRESS / Ivica Veselinov

Njegov život je usrećio mnoge, njegova pojava bi znala da popravi dan, a koliko je značio kolegama govori izjava Stiva Kera.

- Svakog dana mislim na njega. Kada budemo igrali protiv Srbije, definitivno ću obući svoju ’Brate’ majicu. Pričaću naravno i sa ljudima iz srpske reprezentacije, siguran sam da će nam jedna od tema biti i Dejan Milojević. Verujem da nam svima mnogo nedostaje - rekao je Dekijev najbliži saradnik i nadređeni u Voriorsima.

Nedostaje i nedostajaće, ali sećanje na njega će uvek buditi lepe emocije i dobre uspomene, a životna filozofija zauvek ostaje.

(Telegraf.rs)