Dvejn Vašington - miljenik Grobara: "Bog me doveo u Beograd, sa Zvezdom rat i spreman sam, a Kobi Brajant..."

Prošao je trnovit put od NBA parketa do Partizana, Evrolige i Srbije. Oni koji ga poznaju kažu da je nepresušni izvor energije, da motiviše sve oko sebe i da nikada ne odustaje. Šest puta je bio "vejvovan" iz NBA klubova, ali nije se predavao. Stigao je u Partizan, gde je svoje novo putovanje započeo tiho i mirno, a u samo mesec dana postao je pravi miljenik Grobara. Dvejn Vašington je sačuvao dete u sebi, a NBA šmek u rukama i to navijači vole.

Sa iskustvom slavnog oca i ujaka Derika Fišera, kao i "mentora" Kobija Brajanta, stigao je među crno-bele, a u novogodišnjem intervjuu za Telegraf, Vašington iznosi svoje utiske.

- Sve je sjajno, prijatelju. Veoma jedinstveno iskustvo. Samo uživam u svemu. Trudim se da učim o kulturi, da se upoznam sa svim stvarima i ljudima. Tako da sam zaista blagosloven što imam priliku da igram ovde pred Grobarima, fantastičnim navijačima - počinje priču za Telegraf Vašington i dodaje:

- Za mene važi jednostavno pravilo, a to je da budem u mogućnosti da igram košarku kako bih se brinuo o porodici, o svojoj deci, o supruzi, to je blagoslov. Biti u mogućnosti da igram igru koju volim, bilo da je to u Evropi ili u NBA... Zahvalan sam što igram na visokom nivou, profesionalno. Naravno, NBA je san. To sam ostvario i nadam se da će se to ponovo desiti jednog dana. Za mene je samo važno da nastavim da radim, da nastavim da napredujem i da ostanem tamo gde su mi noge. Zahvalan sam, srećan što sam ovde. Blagosloven sam, zdrav. Ima mnogo prednosti u svemu ovome, tako da samo upijam sve.

NBA koreni - Legendarne ujke Derik Fišer i Kobi Brajant

Vašington potiče iz NBA porodice, sin je bivšeg NBA igrača Dvejna Vašingtona, rođen je u Frankfurtu u Nemačkoj, dok je njegov otac igrao za Skyliners Frankfurt. Njegov stric je legendarni Derek Fišer. Detinjstvo na NBA parketima uz košarkaške legende poput Kobija Brajanta, Šekila O'Nila, ujku Fišera i ostale, bilo je za njega sasvim normalno.

-Bilo je prilično normalno. Uvek sam imao loptu oko sebe, uvek sam bio u teretani, uvek na utakmicama. Za Božić sam uvek sam bio na NBA utakmicama zbog ujaka. Svaki praznik, Dan zahvalnosti, Nova godina, sve je bilo vezano za košarku. Bilo da sam igrao ili gledao, imao sam priliku da gledam mnogo utakmica na visokom nivou sa ujkom, sa ujkom Kobijem, Šakom, svim velikanima Lejkersa.

Iz prve ruke saznajemo kakvi su bili Šek i Kobi, njegov ujak Derik Fišer, koje navijači u Srbiji dobro pamte po legendarnim duelima sa Sakramentom, za koji su nastupali Vlade Divac i Peđa Stojaković.

- Šek je pravi šoumen. Sećam ga se posebno kada sam išao u Boston na NBA finale. Nije to bio praznik. Bilo je to NBA finale, dakle bilo je leto, ali to je bila prva utakmica finala koje sam mogao da se sećam. Bilo je stvarno kul putovati, gledati svoju porodicu, videti ujaka kako igra i takmiči se na doslovno najvišem nivou kako bi osvojio NBA šampionat.

- A, Kobi Brajant? Kao što sam rekao, to je bilo davno. Moj odnos sa njim, iskreno, nije ni bio vezan za košarku. Bilo je to više odnos ujak-nećak. Uglavnom smo provodili vreme zajedno za praznike, organizovana su i okupljanja za Božić.

Vašington pojašnjava i kako je legendarnog Brajata počeo da zove - ujka.

- Kao što sam rekao, bio sam puno sa njim i uz njega. On i moj ujak su bili stvarno bliski. Svaki put kada bih ga video, on je prilazio, pitao kako sam, kako ide škola, kako je moja porodica. Bio je tu za mene uvek i svaki put kad sam ga video bilo specijalno. Taj odnos, iskreno, voleo bih da sam imao više vremena da provedem sa njim. Znam da bi mnogo ljudi na ovom svetu želelo bude u njegovoj blizini. Počivaj u miru, ujka Kobi. Samo sam zahvalan što sam imao vremena da provedem sa njim tako lično.

"Bog me doveo u Beograd"

Kako ističe za svojim odlukama ne žali. Zahvalan je na svemu, a porodica i košarka su njegov život. Zahvalan je i na prilici koja mu je ukazana u Partizanu, a Beogradom i Srbijom je oduševljen.

- Verujem da se sve dešava iz nekog razloga. Bog me je doveo ovde u Beograd da igram za najbolji tim u Beogradu, za najbolji tim u Evropi. Tu su i, sigurno, najbolji navijači na svetu. Grobari, crno-beli navijači. Bilo je neverovatno osetiti podršku, osetiti energiju, to je neuporedivo. Samo sam zahvalan za ovu priliku. Zahvalan sam što igram košarku, zahvalan što sam zdrav i što je moja porodica zdrava.

- Živim život bez žaljenja. Držim se toga. Svaka odluka koju sam doneo već je bila doneta za mene od mog Gospoda i Spasitelja, Boga. On me je stavio u ovu poziciju, a ja moram da  je rešavam sa klasom, sofisticiranošću, napornim radom i odlučnošću. Kao što sam rekao, ne žalim ni zbog čega. Uvek ću se boriti. Nikada neću odustati.

Tetovaža sa šest crtica

Jednda od asocijacija na Dvejn Vašingtona svakako su tetovaže koje ima. Jedna, na vratu, je posebno zanimljiva jer prikazuje šest crtica i svaka od njih ima simboliku.

- Imam puno tetovaža na svom telu. Sve su veoma značajne za mene. Šest puta su me otpustili iz NBA timova. To mi je podsetnik da samo nastavim dalje, da ne stajem. Uložio sam puno truda da stignem do ovog trenutka. Nećemo odustati. Mnogi ljudi bi se povukli u mojoj situaciji. Ne pričam o tome često. Ne izlazim i ne pričam o tome. Ti si pitao, zato to sada spominjem. Ali, osim toga, to je nešto za mene, za moj lični razvoj. To je podsetnik da nastavim dalje.

Večiti derbi sa Crvenom zvezdom - "Skoro kao rat"

Nedavno je igrao i večiti derbi protiv Crvene zvezde, a utisci su još uvek tu.

- Bilo je neverovatno. Uzbuđen sam što igram pred Grobarima. Naša poslednja dva derbija bila su pred navijačima Crvene zvezde. Imamo još nekoliko utakmica koje ćemo igrati. Imamo plej-of u ABA ligi. Nadam se da ćemo uraditi ono što treba i da ćemo doći do plej-ofa u Evroligi. Ko zna? To je zaista, zaista visoki nivo utakmica. Skoro kao rat. Uzbuđen sam da opet idem u rat u sledećem meču pred našim navijačima.

Srpska muzika, hrana i omijena pesma...

Vašington se polako navikava na Srbiju, hranu, muziku i običaje. Jedan slatkiš izdvaja. 

- Probao sam dezert, poznatu baklavu. Jeo sam je nekoliko puta, možda previše. Moram da probam još neku autentičnu srpsku hranu. To je na mojoj listi. Trenutno sam fokusiran na to da igram na visokom nivou. Kasnije ću imati vremena da obiđem grad i druga mesta. Ali za sada, samo baklava. To bih rekao. To je moj omiljeni.

Ipak, kada je reč o muzici, tu dilemu nije imao. Jedna pesma se izdvaja.

- Znam pesme Partizana, ali srpsku muziku smo pustili u svlačionici nekoliko puta.

I zaista, na licu mesta smo se uverili kako zvuči kada Vašington peva svoju omiljenu pesmu crno-belih:

Poruka za navijače

Za sam kraj razgovora imao je i poruku za sve navijače:

- Zahvaljujem svima što su me podržavali, što su bili uz mene od početka. Obećavam da ću davati sve od sebe. Nadam se da ćemo imati fantastičnu sezonu i da ćemo napraviti velike stvari. Uvek dajete sve, i to je nešto što volim u Srbiji. Nikad ne odustajte. Nastavite da radite na tome. Nadam se da ćemo napraviti nešto sjajno zajedno. To je to. Očekujte samo najbolje!

(Telegraf.rs)