"Verovatno ne bih bio košarkaš, već bih radio na njivi": Ispovest Stojakovića o ratu, kako ga je Zvezda dovela

Jedan od naših najboljih košarkaša ikada i jedan od najboljih šutera ikada u NBA ligi, Predrag Stojaković, bio je gost potkasta Knuckleheads, gde je pričao o svojoj karijeri, ali i kako je zapravo počeo njegov dodir sa košarkom.

Kako je Peđa otkrio, verovatno bi ostao na farmi i bavio se poljoprivredom da nije bilo rata u Hrvatskoj, odakle je morao da izbegne sa porodicom u Beograd tokom devedesetih.

Preporučujemo

- Odrastao sam u multietničkoj zemlji koja se zvala Jugoslavija. Moja porodica i ja smo bili Srbi koji su živeli u Hrvatskoj. Rekreativno sam igrao košarku u školi. Kada sam bio u osmom razredu, počeo je rat, pa sam s porodicom bio primoran da ostavim sve iza sebe i preselim se u Srbiju, u Beograd - rekao je Stojaković, koji je zatim otkrio da ga je jedan od trenera iz Zvezde pozvao, jer je dobio preporuku od prijatelja iz vojske koji ga je video kako igra.

- Tu je sve i počelo, bio je jedan trener iz Crvene zvezde koji me pozvao. Rekao je da ima prijatelja iz vojske koji me video kako igram i da želi da mi pruži priliku. Imao sam 14 godina i bio sam visok, mada nisam imao veštine osim koordinacije. To mi je bio prvi ozbiljan kontakt s košarkom, trenirali smo svaki dan i sve je kliknulo.

Stojaković je istakao da mu je košarka mnogo pomogla u životu nakon traumatičnog iskustva i bežanja od rata gde je video kako njegovi roditelji ostavljaju sve iza sebe i napušaju ono na čemu su radili čitavog života.

- Košarka mi je bila izlaz, pomogla mi je da pronađem nešto pozitivno u životu. Gledao sam roditelje kako ostavljaju sve iza sebe i muče se, napuštaju sve na čemu su radili čitavog života. I danas razmišljam o tome — da rata nije bilo, ne znam da li bih igrao košarku. Odrastao sam u malom mestu od 20 hiljada ljudi, jedini sport koji smo igrali bio je u školi. Verovatno bih nastavio koracima roditelja, radio što i oni, na njivi ili na farmi.

- Život je nepredvidiv, kao i ono sa čim se svakodnevno susrećemo. Ovo je blagoslov, našao sam izlaz i usredsredio se na košarku. Srećan sam što sam imao trenera koji je bio učitelj i mentor, naučio me osnovama igre i otključao me, pokrenuo domino efekat. Za jednu godinu postao sam najbolji igrač u državi, za samo jednu godinu - istakao je Stojaković.

(Telegraf.rs)