Šta je to što nedostaje KLS da bi postala takmičenje koje svi srpski klubovi žele da igraju?

U poslednjih mesec dana, sve se glasnije u regionalnoj javnosti mogla čuti tema o osnivanju profesionalne Košarkaške lige Srbije u kojoj bi učešće ponovo uzeli svi srpski klubovi. Priča se intenzivirala po izlasku ekipe Vršca iz ABA 2 lige, ali je jasno da bi u slučaju odluke da se krene u jedan takav poduhvat mnogo toga moralo da se uradi kako bi to bilo takmičenje bilo onakvo da bi svi želeli i mogli u njemu da učestvuju.

Regionalna ABA liga koja je sa nama već nekih 25 godina uspela je da za to vreme uspostavi neku svoju bazu u smislu marketinga, promocije, kalendara, pa donekle i prohodnosti u Evropu (što opet i dalje nije u potpunosti definisano sa Evroligom, jer smo sveodci da večiti moraju da plaćaju vajld-kard za učešće u njoj), a sama Košarkaška liga Srbije bi prvo morala da dostigne taj nivo, a zatim i da se nadogradi kako bi uspela da se smesti na regionalnu košarkašku mapu.

Preporučujemo

Neki pomaci jesu napravljeni, međutim, jasno je da je pred KLS golem zadatak i da će morati da ispuni neke osnovne uslove kako bi svi klubovi imali takmičarski interes da se u njoj nadmeću.

Prohodnost u Evropu

Prva i osnovna stvar koju KLS mora da obezbedi jeste prohodnost srpskih klubova u Evropu. Kao što smo pomenuli, mali pomak u tome jeste napravljen u smislu da su iz ovog takmičenja prošle sezone u FIBA Ligu šampiona plasman obezbedili FMP direktno u grupnu fazu i Spartak iz Subotice u kvalifikacije.

Međutim, tek od prošle godine je slučaj takav i nije jasno zbog čega drugi naši timovi nisu nastupali, recimo, u FIBA Evropa kupu, za koji svakako imaju kvalitet, jer smo u grupnoj fazi ovog nadmetanja gledali ekipe sa Kipra, Danske, Švedske, Estonije, Severne Makedonije, Bugarske, Holandije, bez namere da umanjimo njihov značaj.

Međutim, ono što bi bio glavni zadatak pomenutog takmičenja jeste dogovor sa Evroligom oko licenci za naša dva najveća kluba - Partizan i Crvenu zvezdu, a zatim i pokušaj da se dobije barem još neko mesto u Evrokupu, takođe u jeku priča da bi ovo takmičenje uskoro moglo i da se spoji sa FIBA Ligom šampiona u jedno jedinstveno.

Do sada su naši klubovi faktički imali prohodnost samo ka ABA 2 ligi (ranije ABA ligi) posle onog osnovnog dela KLS, tako da je to nešto na čemu definitivno treba poraditi.

Foto: Nikola Tomić

Infrastruktura

Ono što je sledeće na tapetu bila bi infrastruktura, koja u mnogim našim dvoranama, nažalost, nije na zavidnom nivou. U Subotici smo sinoć videli kako bi to uz malo "muke" moglo da izgleda, pošto je postavljen novi parket, LED paneli i dvorana sasvim korektno sređena.

Međutim, u neke dvorane nije ulagano dosta dugo, parketi su na nekim mestima "izlizani" do neprepoznatljivosti, neke hale čak i dalje ni nemaju plastična sedišta, već su tu i dalje ona drvena, a sve to naravno na kraju krajeva odbija publiku od dolaska na utakmice.

Na kraju, treba istaći da je posle dužeg vremena u KLS uveden "riplej" sistem kakav postoji u svim evropskim ligama, da se radi i na tome da sudije imaju kamere na svojim grudima, kako bi dobile još jedan ugao gledanja situacija i da se radi na uvođenju elektronskog zapisnika sa mečeva.

Bolji marketing i promocija

Ono što definitivno mora da se poboljša u domaćem prvenstvu jeste generalni plasman na tržište. Malo ko zna da sve utakmice mogu da se prate putem aplikacije uživo, a da je jedna u direktnom prenosu na televiziji nedeljno, a u par gradova se hale iznova pune iz sedmice u nedelju.

Mnogi od klubova nisu ni imali svoje zvanične sajtove ili naloge na društvenim mrežama (što je sada i obaveza), a što opet takođe otežava povezivanje sa navijačima na više nivoa, a da ne pričamo o klupskim prodavnicama, koje je doduše teško naći i kada je regionalna liga u pitanju.

Gradovi koji imaju određenu bazu navijača su svakako Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Novi Sad, Valjevo i Subotica, pored naravno Beograda. Međutim, prošlih godina su postojale utakmice, koje je nažalost gledalo svega stotinak ljudi, što je stvar koju nekako treba popraviti.

Foto Mileta Mirčetić

Uspostavljanje mlađih kategorija

Mlađe kategorije je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju, pre svega zbog uspeha koji nam ponovo posle kraće pauze donose. Ovog leta imali smo srebro sa Eurobasketa do 18 godina, kao i bronzu sa Eurobasketa do 16 godina, što će reći da i u godinama koje dolaze imamo "klince" na koje možemo da se oslonimo.

Biće potrebno njih polako uvesti u profesionalno takmičenje, što recimo odlično rade ekipe OKK Beograda i BKK Radničkog pre svega u poslednje vreme, kada govorimo konkretno o KLS-u, ali i veću pažnju obratiti na Juniorsku i Kadetsku ligu Srbije.

Samo retki klubovi imaju uspostavljene sve kategorije koje se takmiče na svim nivoima, a baš iz njih bi mogli iz godine u godinu da crpe snagu, faktički iz svojih izvora. To bi dovelo i do popularizacije košarke među mališanima.

Finansije

Ono za čim naši domaći klubovi kaskaju u odnosu na regionalno i ostala takmičenja su finansije. Verovatno u tome i leži razlog zbog kojeg se naši klubovi ne prihvataju nadmetanja u evropskim takmičenjima poput FIBA Evropa kupa, jer ono češće predstavlja samo "nepotreban" trošak više nego šansu da se ekipa pojavi na nekoj većoj pozornici.

Država je u poslednjih nekoliko godina u par navrata ulagala sredstva u klubove koji se takmiče u Košarkaške lige Srbije, ali je jasno da je danas teže nego ikada pronaći sponzore koji bi održali timove, posebno u manjim sredinama.

Zarada od ulaznica za mnoge od njih je faktički simbolična i ne čini gotovo nikakav deo budžeta, u mnogim halama je ulaz i besplatan (u ABA ligi je takav slučaj recimo na mečevima Mege i FMP-a), tako da je jasno da bi i u ovom segmentu naši timovi morali da naprave nekakvu vrstu pomaka.

Kvalitetno suđenje

Klubovi su najviše primedbi u poslednjih nekoliko godina u domaćem šampionatu imali na - suđenje. Ne treba ni pominjati koliko je saopštenja objavljeno baš zbog toga, što nas dovodi da je i u ovom delu neophodno uraditi neku vrstu reorganizacije i poboljšanja.

Nedavno je na Staroj planini održan svojevrstan sastanak na kojem su treneri mogli da prisustvuju predavanjima koja su držale sudije iz domaće lige, a isto tako su sudije bile u ulozi "učenika" dok su pričali treneri. Obostrana komunikacija učinila je da i jedni i drugi shvate neke aspekte arbitarskog, ali i trenerskog posla, koje do sada nisu znali.

Bilo je predloga da se pomenuti sastanci održavaju u određenim presecima tokom sezone, kako bi sudije održale kontakt sa trenerima, ali i igračima i tako smanjile tenziju na samom terenu, što možda uopšte i nije tako loša ideja, jer bi na taj način svako mogao da iznese i kaže svoje mišljenje arbitrima oči u oči.

Foto: MNPress

Kalendar i raspored takmičenja

Definitivno treba rešiti kalendar i raspored takmičenja u Košarkaškoj ligi Srbije. Prva problematika u svemu je ta što se tačni termini utakmica sa satnicom znaju samo za naredno kolo i to nekih pet, šest dana unapred.

U ovom slučaju je poželjno preuzeti model ABA lige, gde već u ovom momentu znamo termine za utakmice sve do 21. oktobra, odnosno za naredne tri sedmice.

Druga stvar je kalendar, koji treba napraviti u dogovoru sa reprezentacijom, ali i svim evropskim takmičenjima u kojima bi naši timovi nastupali, kako ne bi dolazilo do preklapanja, skraćivanja i promena u formatu u poslednji čas ili kada je samo takmičenje već počelo.

Takav slučaj imali smo i prošle sezone, kada je broj učesnika Superlige sa pet smanjen na dva, pa su pozvani samo Spartak i Vojvodina, dok Zlatibor, Vršac i Sloboda uprkos prvobitnim nadanjima, nisu dobili poziv za učešće.

Jasno definisan pravilnik na početku takmičenja

I za kraj, potrebno je jasno definisati pravilnik, kako bi se znale obaveze i dužnosti klubova prema takmičenju, ali i obratno. Pre svega se tu misli na Disciplinski pravilnik, gde bi samim izmenama došlo do toga da se tačno zna šta je dozvoljeno, a šta nije na samim mečevima takmičenja.

Tada bi se znalo tačno kada i u kojim uslovima meč prekida, navijači opominju, hala prazni i sve ostalo, odnosno kako bi se došlo do nivoa koji je prisutan na utakmicama Evrolige, kada gotovo da nema niti jednog incidenta.

(Telegraf.rs)