Revolucija! Evroliga uvodi "Seleri kep" i ograničava plate, evo koliko će moći da troše Zvezda i Partizan

Revolucija u Evroligi, ali i evropskoj košarci više nije u najavi već ona stiže i već je pred vratima. Jedna od najvećih promena će biti vezana i za plate, s obzirom na to da je Evroliga najavila uvođenje dugo očekivanog "Seleri kepa"!

O čuvenom Seleri kepu i sistemu kao što je u NBA ligi je bilo dosta priče u ranije vreme, pominjalo se u početku tiho, onda nešto glasnije, ali je očigledno bio potreban jedan Dubai i njihova želja da se takmiče u ovom takmičenju kako bi se upalili i alarmi kod onih najbogatijih i u Evropi.

Preporučujemo

Jednostavno, sada je po sistemu NBA lige uveden seleri kep iliti ograničenje plata koje jedan klub može da podari svojim igračima, dok će prekoračenje biti naplaćeno.

Međutim, neće u Evroligi biti poput NBA lige baš u potpunosti, ali ima naznaka. Kako se može čuti seleri kep će biti aktivan od sezone 2027/2028, da bi klubovi mogli postepeno da implementiraju to u svojoj strukturi, ali i da Evroliga uvidi potencijalne probleme. Tako da će se ići korak po korak.

Foto: Mileta Mirčetić

Kako će se odrediti "Seleri kep"?

Naravno, ovde dolazi do prvih izuzetaka. Dok su u NBA ligi svi jednaki, u Evropi jednostavno nisu. Samim tim, ekipe sa A licencom će imati i određene vidove pogodnosti.

Seleri kep će se određivati na osnovu prosečnog prihoda vlasnika A licenci, gde spadaju Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpija, Anadolu Efes, Makabi, Fenerbahče, Makabi, Žalgiris, Bajern, Asvel, Panatinaikos i Olimpijakos, dok se ti prihodi računaju od prodaje ulaznica i ostalih stvari na dan utakmice, kao i od marketinga, sponzora, te eventualne prodaje igrače.

Međutim, ovde se već stvaraju i prvi problemi jer "ostali" prihodi mogu biti i izmanipulisani, odnosno, mogu se prijavljivati drugačije cifre ukoliko Evroliga ne odluči da bude rigorozna u svojim kontrolama.

Foto: MN Press/Nebojša Paraušić

Koliko će klubovi smeti da troše?

Odlučila je Evroliga da podeli i ovo u tri kategorije, što su "Niski nivo plate", "Bazični nivo plate" i "Visoki nivo plate".

Kako bi se što bolje razumelo, niski nivo plate predstavlja minimu koji će svaki klub morati da uloži u svoju ekipu, što je 32 odsto od prosečnog prihoda vlasnika A licencei. Recimo, ako je prosečna zarada bila 10.000.000 evra, onda klubovi moraju uložiti najmanje 3.200.000 evra, dok to nije isto kod klubova koji nemaju A licencu.

Onda je tu bazični nivo plate, što predstavlja klubovimja da troše do 40 odsto od prosečnih vlasnika A licenci, te i ovde postoje izuzeci. U tih 40 odsto ne bi bile uključene plate za: dvojicu najplaćenijih igrača, mlađe od 23 godine, igrače sa dugoročnim povredama, igrači koji su proveli bar tri godine u klubu, te postoji izuzetak i za onog ko prihoduje prosečan iznos plate.

Evroliga je to objasnila - ako klub ima prihod od 20.000.000 evra, onda je "Medium Range-Exception" igrač onaj od 600.000 igra.

Na kraju, tu je i visoki nivo plate, što je skoro isto kao bazični, samo klubovi ovde mogu da troše 60 odsto od prosečnog prihoda vlasnika A licenci, dok bi se tu računala i dva najskuplja igrača u ekipi.

To znači da bi hipotetički trošili 6.000.000 evra neto, a da se ne računaju igrači mlai od 23 godine, igrači sa dugoročnim povredama, oni koji su tri godin eu klubu, te "Medium range" igrači.

(Telegraf.rs)