Svetislav Pešić otvorio dušu Hrvatima: "Srpska košarka je na putu da dotakne dno kao vi"

Selektor Srbije Svetislav Pešić dao je intervju za Indeks u kojem je pričao o srpskoj košarci i lošem stanju u njoj, pa je dao i crnu prognozu da je na dobrom putu da dostigne hrvatsku po tom segmentu.

Pešić je istakao da mu ne smeta što mu u Srbiji mnogi ne veruju i da sebe smatra nekom vrstom "trenerskog gosta".

Preporučujemo

- Ma jok. Nimalo. Znam i zašto je to tako. Gledajte, ja sam rođen u Jugoslaviji. U redu, dolazim iz Srbije, ali sam se rodio u zemlji koja se tada zvala Jugoslavija. U Srbiji sam malo vremena proveo. Kao mladić od 19 godina otišao sam u Sarajevo i u Bosni sam proveo veliki deo života. Zatim sam otišao u Nemačku.

- Kako kažu u Srbiji, ja sam tamo kao neka vrsta trenera gosta. Dođem i odem. Iskreno, puno više volim da me neko ceni i poštuje nego da me voli. To me ne zanima. Vole te oni koji sede tu po kafanama. Ja vodim drugačiji život. Biram ljude sa kojima ću piti kafu i s kojima ću se družiti.

Ističe Pešić i da često priča ono što mnogi u Srbiji ne vole da čuju i da je britak na jeziku.

- Za sve ostalo nemam ni energije ni vremena. Drugo, jako sam britak i znam često da kažem ono što mnogi ne vole da čuju. Često sam znao upozoravati ljude u Srbiji da smo na dobrom putu da dostignemo Hrvatsku u košarci.

- A to znači da smo i mi na dobrom putu da dotaknemo dno kao i vi. Ako se nešto ne promeni u glavama ljudi koji vode srpsku košarku i koji snose odgovornost, bićemo srećni ako se kvalifikujemo na evropska i svetska prvenstva. Olimpijske igre možemo zaboraviti. To ljudi ne vole da čuju. Zato nije ni čudno da nikad do kraja nisam bio integrisan u srpsku košarku.

"Kako je moguće da je "Drim tim" iz 1992. bolji od ovog iz Pariza?"

Pešić je pre Olimpijskih igara istakao da je američki tim koji je stigao u Pariz najbolji ikada u košarci, na šta su mnogi odgovarali i isticali da je to sigurno tim iz Barselone 1992. godine, sa Džordanom, Medžikom, Pipenom, Stoktonom, Melounom, Birdom, Barklijem...

Ipak, Pešić i dalje ostaje pri svome i ističe da nije slučajno što je Srbija imala "na konopcima" ovaj drim tim Amerike u polufinalu Olimpijskih igara.

Foto: Steffie Wunderl / imago sportfotodienst / Profimedia

- Ništa se tu nije dogodilo preko noći, nije jedna ta utakmica dokaz za bilo šta. U pitanju su godine rada i godine kontinuiteta rada mnogih drugih država izvan Amerike. Bilo je i pre pobeda protiv njih. Mi smo ih pobedili u Indianapolisu 2002, Argentina u Atini 2004, a Grci u Japanu 2006. godine.

- I mi smo jači nego što smo bili tada. Kad kažem mi, mislim na evropske selekcije. U Barseloni 1992. godine sam bio selektor Nemačke, kada je Hrvatska igrala finale. Teško je reći da je tadašnja Amerika bila najbolja. Bila je dobra, bila je odlična, ali to je bilo drugo vreme.

Foto: Tanjug/AP

- Mnogo toga se promenilo. Kao što sam već rekao, košarka je u međuvremenu strašno mnogo napredovala, najviše u zemljama van Amerike, i mislim da bi bilo loše, čak i pogubno, reći da je nešto najbolje u košarci bilo pre više od tri decenije. Danas je 2024. godina, kako nešto može biti najbolje 32 godine ranije?

- Naravno, potencijal i broj talentovanih igrača i dalje su na strani Amerike, posebno kada ih poredimo sa malim zemljama poput Hrvatske ili Srbije, ali neporeciva je činjenica – i to je ono što me izuzetno raduje – da je košarka u celom svetu napravila ogromne korake napred.

Foto: Tanjug/AP

- Približavanje je počelo već 1970-ih, ali vrhunac je dostignut sa Draženom, Kukočem, Rađom, Divcem... Generacijom koja je donela pre svega talenat u svetsku košarku. Tako da je prošlo vreme kada smo padali u nesvest kad bismo videli Amerikance, i prošlo je vreme kada su bili nepobedivi kao što su bili u Barseloni.

- "Dream Team iz 1992. je najbolji", kažu mnogi. E pa, nije. Nemoguće je da je najbolji kada je košarka danas mnogo bolja i popularnija u celom svetu, pa tako i u Americi.

(Telegraf.rs)