Čuveni srpski odbojkaš osudio košarkaše zbog OI: "Nepoštovanje i nekultura... Nekom je to simpatično"

Sada je već prošlo i dosta vremena otkako su završene Olimpijske igre u Parizu koje će ostati u znaku mnogih stvari, a jedna od njih je i bronzana medalja naših košarakaša, ali i slavlje koje u Parizu. Takođe, u znaku naše selekcije je ostala i dodelja medalja, koju je na neki način osudio i čuveni košarkaš naše zemlje.

Dodela medalja košarkaša je prošla u takvom tonu da se videlo da su pre toga slavili u Parizu, što se nije dopalo Andriji Geriću, inače osvajaču zlatne medalje iz Sidneja 2000. godine.

Preporučujemo

- Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način – izjavio je Gerić za „Nedeljnik“.

On je upitan i da li Srbi generalno preterano slave sportske uspehe?

- Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu – rekao je Gerić, koji je sada psiholog u zlatnom vaterpolo timu Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.

Prokomentarisao je i Nikolu Jokića.

- Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima – konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži „hladnu glavu“. Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je „idem kući“, a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi .

(Telegraf.rs)