Igor Kokoškov emotivno o Dragiću i tome kako ga je "ukrao": "Gledam klinca koji pokušava da se snađe..."

Ogroman trag ne samo u evropskoj, nego i svetskoj košarci ostavio je Goran Dragić. Godina po godinu i došao je trenutak da se poznati slovenački košarkaš danas oprosti od profesionalnog igranja, spektakularnom utakmicom koja će u njegovu čast biti odigrana u Ljubljani.

Preporučujemo

Svi će imati samo lepe reči o Dragiću, što se nekako potvrđuje i u razgovoru sa Igorom Kokoškovim, bivšim selektorom Srbije, a sada pomoćnim trenerom Atlanta Hoksa. U intervjuu za Telegraf, koji ćete u celosti moći da pročitate tokom naredne nedelje, otkrio je da je u Ljubljanu došao baš zbog sjajnih odnosa sa Goranom.

- Dobro, u ovom zgusnutom rasporedu između ovih restorana i žurki (smeh). Hvala vam na vremenu. Jedini razlog zašto sam ovde sa porodicom je na neki način proslava ili festival košarke i proslava Goranove karijere, koja je zaista bila izuzetna, ne samo po slovenačkim, jugoslovenskim, evropskim standardima, nego i u NBA ligi - počeo je Kokoškov.

Kaže da je njihova povezanost na apsolutno svim nivoima ogromna.

- Goran Dragić ima veliko mesto u mom košarkaškom životu i privatno smo povezani. Mnogo više od trenera i igrača, privatno se družimo. Prijatelji smo posle svih ovih godina. Skoro 20 godina se znamo i meni je zaista malo i emotivno da vidim kako je jedan klinac koji ulazi u NBA i pravi prve korake, dostigao takve visine, da je zaslužio da mu se priredi oproštajna utakmica. Zvuči malo tužno i emotivno, ali drago mi je da sam ovde s porodicom i drago mi je da smo tu da podržimo Gorana.

Foto: V. Žujuča

Mogao je Kokoškov da prati razvojni put Dragića od samog početka, pa smo ga upitali šta on znači za njega lično.

- Pa, ja sam tada malo pratio ABA ligu od 2007. godine i video sam nekog klinca koji igra za Olimpiju, kojem zaista nije bilo potrebno mnogo vremena da pokaže svoj igrački talenat i eksploziju na otvorenom terenu i tako dalje. Prvi put sam ga video tada, ali 2008. godine sam se preselio iz Detroita u Finiks i tada smo počeli da pričamo o tom istom klincu, o eventualnoj mogućnosti da ga draftujemo. I Stiv Ker je bio naš generalni menadžer, Dejv Grifin je bio asistent generalnog menadžera, i Alvin Džentri kao trener i tako dalje.

Dragićevi počeci u NBA ligi bili su, na prvi pogled, pomalo i komični.

- Jednostavno, znali smo da on neće biti dostupan da dođe u Finiks, ali smo ga želeli po svaku cenu. I onda sam bio deo tog procesa kada smo kupovali pik od San Antonija, kada sam bio u "war roomu", u Feniksu, i Stiv Ker je bio na telefonu, sa Sarverom, koji je bio naš vlasnik, pregovarali smo, ukrali smo Gorana, oni su ga draftovali, a mi smo ga uzeli. Sledeći dan je stigao u Finiks. Gledam klinca koji pokušava da se snađe, da zna gde je i gde je došao i tako dalje. Ti prvi koraci su, sada iz ove perspektive, komični, smešni...

Foto: Vladimir Žujko

Otkrio je Kokoškov za šta misli da je bio prelomni trenutak u razvoju i napretku Dragića kroz čitavu karijeru.

- Naravno, posle toga je uradio mnogo stvari, ali mislim da je ključni deo njegove karijere bila ta druga godina, ogroman pritisak za njega. On je imao, s jedne strane, vrhunskog mentora pored sebe, to je Stiv Neš. Mi smo ga stavili, oni su bili, jednostavno, sedište do sedišta u svlačionici. Jasno, on je imao mogućnost da svakodnevno uči od njega i o dnevnoj rutini, i o pripremi za utakmice. To je nešto što je uticalo na Gorana, jednostavno, primer Stiva Neša. Ali, s druge strane, igrački, veliki pritisak je bio na Goranu jer je bio bekap plejmejker. Igrao je iza Stiva Neša, koji nije mogao da igra 48 minuta. Ogroman pritisak je bio da održava utakmicu na visokom nivou. Stiv je tada bio na vrhuncu, i to nije bio nimalo lak zadatak za Gorana, da kao rukije uči kako da "menadžuje" utakmicu, kako da bude plejmejker. Čim Stiv izađe iz igre, ulazi Goran i naša igra pada. Tako da je to bio ogroman pritisak za njega, ali u drugoj sezoni je to mnogo bolje izneo, ulazi u plej-of... I odigrao je nekoliko ključnih utakmica, poput one protiv San Antonija, utakmice broj "5" u polufinalu Zapadne konferencije, gde je dominirao u drugom poluvremenu i odneli smo pobedu. Odatle je njegova karijera samo nastavila da raste.

(Telegraf.rs)