Kokoškov za Telegraf o Luki, meču sa Srbijom, EL: "Dončić i Jokić menjaju košarku, Bogdan pravi kapiten.."

U Americi i NBA ligi je skoro 15 godina. Oni koji ga znaju opisuju ga kao velikog stručnjaka, uvek staloženog i spremnog da sa više strana sagleda i najkoplikovaniju situaciju i pronađe adekvatno rešenje. Stalno se usavršava, a datu reč, obećanje i dogovor ispunjava.

Igor Kokoškov prošao je put od nesuđenog košarkaša do trenera OKK Beograda i danas proslavljenog stručnjaka, i te kako, cenjenog u svetu i NBA ligi. Intervjue ne daje često, ali kada to uradi, ima šta da kaže, posebno onima koji umeju da pažljivo slušaju. Njegova priča je priča o izuzetnoj posvećenosti, upornosti i strasti prema košarci.

Sa aktuelnim asistentom Atlante Houksa ekipa Telegrafa je imala priliku da porazgovara u Ljubljani, tokom "Night of the Dragon" oproštajne utakmice Gorana Dragića. U minut je tačan,  njegov ton je smiren, a iza svakog njegovog odgovora oseća se duboka strast prema igri. Baš zato razgovaramo o aktuelnim temama, Olimpijskim igrama, Evroligi, Luki Dončiću, Nikoli Jokiću, BogdanuBogdanoviću... Sa puno emocija, razgovaramo i o Dejanu Milojeviću, košarci u Srbiji, i naravno, o Goranu Dragiću, zbog kojeg smo se i našli.

- Goran Dragić ima veliko mesto u mom košarkaškom životu i privatno smo povezani. Mnogo više od trenera i igrača, privatno se družimo. Prijatelji smo posle svih ovih godina. Skoro 20 godina se znamo i meni je zaista malo i emotivno da vidim kako je jedan klinac koji ulazi u NBA i pravi prve korake, dostigao takve visine, da je zaslužio da mu se priredi oproštajna utakmica. Zvuči malo tužno i emotivno, ali drago mi je da sam ovde s porodicom i drago mi je da smo tu da podržimo Gorana.

Kokoškov, Dragić i dolazak u NBA

Mogao je Kokoškov da prati razvojni put Dragića od samog početka, pa smo ga upitali šta on znači za njega lično.

- Pa, ja sam tada malo pratio ABA ligu od 2007. godine i video sam nekog klinca koji igra za Olimpiju, kojem zaista nije bilo potrebno mnogo vremena da pokaže svoj igrački talenat i eksploziju na otvorenom terenu i tako dalje. Prvi put sam ga video tada, ali 2008. godine sam se preselio iz Detroita u Finiks i tada smo počeli da pričamo o tom istom klincu, o eventualnoj mogućnosti da ga draftujemo. I Stiv Ker je bio naš generalni menadžer, Dejv Grifin je bio asistent generalnog menadžera, i Alvin Džentri kao trener i tako dalje.

"Krađa" Dragića

Dragićevi počeci u NBA ligi bili su, na prvi pogled, pomalo i komični.

- Jednostavno, znali smo da on neće biti dostupan da dođe u Finiks, ali smo ga želeli po svaku cenu. I onda sam bio deo tog procesa kada smo kupovali pik od San Antonija, kada sam bio u "war roomu", u Feniksu, i Stiv Ker je bio na telefonu, sa Sarverom, koji je bio naš vlasnik, pregovarali smo, ukrali smo Gorana, oni su ga draftovali, a mi smo ga uzeli. Sledeći dan je stigao u Finiks. Gledam klinca koji pokušava da se snađe, da zna gde je i gde je došao i tako dalje. Ti prvi koraci su, sada iz ove perspektive, komični, smešni...

Otkrio je Kokoškov za šta misli da je bio prelomni trenutak u razvoju i napretku Dragića kroz čitavu karijeru.

- Naravno, posle toga je uradio mnogo stvari, ali mislim da je ključni deo njegove karijere bila ta druga godina, ogroman pritisak za njega. On je imao, s jedne strane, vrhunskog mentora pored sebe, to je Stiv Neš. Mi smo ga stavili, oni su bili, jednostavno, sedište do sedišta u svlačionici. Jasno, on je imao mogućnost da svakodnevno uči od njega i o dnevnoj rutini, i o pripremi za utakmice. To je nešto što je uticalo na Gorana, jednostavno, primer Stiva Neša. Ali, s druge strane, igrački, veliki pritisak je bio na Goranu jer je bio bekap plejmejker. Igrao je iza Stiva Neša, koji nije mogao da igra 48 minuta. Ogroman pritisak je bio da održava utakmicu na visokom nivou. Stiv je tada bio na vrhuncu, i to nije bio nimalo lak zadatak za Gorana, da kao rukije uči kako da "menadžuje" utakmicu, kako da bude plejmejker. Čim Stiv izađe iz igre, ulazi Goran i naša igra pada. Tako da je to bio ogroman pritisak za njega, ali u drugoj sezoni je to mnogo bolje izneo, ulazi u plej-of... I odigrao je nekoliko ključnih utakmica, poput one protiv San Antonija, utakmice broj "5" u polufinalu Zapadne konferencije, gde je dominirao u drugom poluvremenu i odneli smo pobedu. Odatle je njegova karijera samo nastavila da raste.

Finale Slovenija - Srbija i istorijsko zlato

Među igračima važi za jednog od nasjmirenijih i najkulturnijih trenera, a da to zaista jeste tako ekipa Telegrafa je imala priliku da se lično uveri. Kokoškov je s reprezentacijom Slovenije osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2017. godine. Igrao je finale protiv Srbije, ali i danas sa mnogo dostojanstva i odmereno govori o tom susretu.

- Moja prva opcija je uvek bila Srbija. Srbija nije bila slobodna, i ja kao profesionalac koji radi kao NBA trener, uvek sam sebe držao blizu evropskog tržišta, time što sam vodio nacionalne timove. Nije Slovenija bila moj prvi projekat, i sa Željkom Obradovićem sam sarađivao kao pomoćni trener u reprezentaciji Srbije. Gruziju i Slovačku sam vodio 8 godina, pa Sloveniju poslednje 2 godine. Za mene je rad sa reprezentacijom bio mogućnost da se kao mlad trener razvijam - ističe Kokošrkov i dodaje:

- Tada su se poklopile okolnosti, nismo mi namerno igrali protiv Srbije u finalu, ali ne očekujete kao navijač da ne vodite tu utakmicu ili da Goran ne igra tu utakmicu iako je on emotivno vezan i porodično, korenima za Srbiju i tako dalje. Na tu utakmicu smo gledali kao na sportsko takmičenje, da igramo protiv vrhunskog tima, vrhunskih igrača, vrhunskog trenera. Jedno fenomenalno, lepo iskustvo, lep rezultat, ali ni Goran ni ja ne možemo sebi ništa da zamerimo što smo se našli u toj situaciji i u tim okolnostima.

O Luki Dončiću i Nikoli Jokiću

Tokom boravka u Sloveniji ekipa Telegrafa je imala priliku da porazgovara i sa Goranom Dragićem, a  jedno od pitanja za njega bilo je kako kao cimer gleda na Luku Dončića koji gleda crtane filmove, tako hladno, pred finale sa Srbijom.

Sa druge strane, Kokoškov ističe da je njegova košarkaška inteligencija neverovatna i poredi ga sa Nikolom Jokićem.

- Mislim, Luka je jedan od najboljih igrača. U ovom trenutku sa 25 godina jedan od najboljih igrača koji igraju košarku i koji će još mnogo godina igrati košarku, isto kao i Jokić. Oni su toliko dominantni da menjaju košarku i diktiraju košarkaške trendove, kako će se košarkaška igra igrati, obzirom da se njihova igra bazira na intelektu, na košarkaškom IQ-u, igraće još jako dugo. Sada smo spomenuli i Jokića i Luku, koji su tipološki veoma slični igrači, sa istog podneblja, istog karaktera, isti prijatelji. Luka ima samo 25 godina, narednih 13-15 godina će biti u NBA i možete zamisliti koliko će još pomeriti granice i statistički i sve ostalo. Radujem se zbog njegovih uspeha i mislim da tek počinje.

Nova sezona sa Atlantom i druženje sa Bogdanom Bogdanovićem

- Već sada smo počeli sa nekim trenerskim sastancima, strategija se sprema, igrači se odmaraju. Avgust je malo sporiji, onda u septembru kreću intenzivni radovi. Pobegao sam ovaj vikend da budem ovde, ali već počinju neke strateške pripreme za sledeću sezonu. Nemam mnogo šta da dodam.

Kada je reč o Bogdanu Bogdanoviću, Kokoškov nema dilemu.

- Mi dobro znamo njegove lične vrednosti, ljudske vrednosti, i košarkaške. Imao je odlično leto, pravi kapiten. Vrlo, vrlo je jednostavno raditi sa njim, obzirom na njegove radne navike, na njegov takmičarski duh i pristup. Tako da, Bogi je... Radujem se što ćemo ponovo raditi zajedno, što je tu, i on ima jedan unikatan kvalitet vezan za njega. Obzirom da su šuteri danas neprocenjivi u svetskoj košarci, i naravno, pogotovo u NBA, tako da za Bogija ne treba mnogo da brinemo.

Olimpijske igre su završene, a Srbija je osvojila bronzanu medalju. Sa druge strane, Amerikanci su osvojili zlato, dok su brojne ekipe podbacile.

- Smena generacija. Smena generacija u Španiji, u Litvaniji, koja se nije ni kvalifikovala... Italija nije tu, Francuska smena generacija.... Grčka ima stariji tim.

- Svaki uspeh, svaka medalja na tako velikom takmičenju, kao što je Olimpijada, je veliki uspeh, i obraduje sve  ljubitelje košarke, i, naravno, svakog ko pripada, i emotivno, i potencijalno poslovno ili sportski, srpskoj košarci. Tako da, svi smo se radovali, navijali,...

Malo je falilo da Srbija pobedi Drim tim u polufinalu.

- Kratak turnir, šest utakmica, imaš 12 dominantnih igrača u FIBA, utakmica koja traje 40 minuta, nije 48, kao u NBA, ide turnir koji ti ne daje dubinu, imamo Tejtuma, koji je šampion, i veoma bitan igrač te šampionske ekipe, a ti ne možeš da ga iskoristiš. Jednostavno, utakmica je mnogo kratka, turnir je mnogo kratak, i ne možeš da rotiraš više od devet igrača koji igraju tu utakmicu.

- To je jednostavno sport, to je turnir, kao koledž, ili Final Four, gde jedna utakmica može sve da reši. Utakmica sa Australijom je mogla da nas odvede u drugom pravcu, nije. Podigli smo nivo u utakmici sa Amerikancima, teško je nekog dominantno pobediti tri puta.

I druga stvar, mi moramo da znamo da imamo najbolje igrače na svetu. Tim za koji igra Nikola Jokić, nije autsajder, na bilo kom nivou, on je 4 puta MVP, to svi znamo, i, kažem, kao najdominantniji igrač sveta, nema razloga da se potcenjujemo i s Amerikancima.

Evroliga, Partizan, Zvezda...

I ove sezone će srpski timovi, Crvena zvezda i Partizan igrati Evroligu. Najkvalitetnije evropsko takmičenje prati se i u SAD, a Kokoškov ističe razvoj lige koji je evidentan, kao i prioritet rezultata koji se nakda kosi sa željama navijača i potrebama nacionalnih timova.

- Pratim. Pogledam neku utakmicu. Mi treneri nismo intelektualci, mi smo zanatlije, kao neko ko je u filmskoj industriji, pa pogledam neki dobar film, ili ako ste u literaturi, pa pročitate neku knjigu. Radije pogledam evropsku košarku nego koledž, recimo.

- Nekada davno imali smo jednog stranca, nekada nismo imali strance uopšte, pa smo imali jednog stranca u timu. Danas imamo mnogo stranaca. Sa aspekta nacionalne selekcije, uvek očekujete da bi bilo bolje da igraju više naši domaći igrači. A, sa aspekta kluba, koji igra Evroligu, gledaš da dobiješ što više utakmica. Tako da to je konflikt koji postoji. Ali, Evroliga je profesionalna liga gde igraju najbolji igrači bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. E onda nacionalni interesi, nacionalna selekcija traži da i u njenom interesu bude što više mladih srpskih igrača. To je jednostavno konflikt koji nema iste ciljeve.

NBA i otvorene opcije

U trenerskom svetu, Kokoškov važi za trenera koji se stalno usavršava i napreduje. Ipak, svi planovi su trenutno vezani za NBA...

Pa, ne znam, stari se malo, luđe su godine neke da... Nije fraza, kao profesionalac moraš da budeš otvoren za neke nove izraze, nove opcije. Atlanta i ja smo vezni dugogodišnjim ugovorom, tako da tu sam i zadovoljan sam, gde sam i sve opcije se otvore.

Igor Kokoškov o tragediji i velikom Dekiju Milojeviću

Kokoškov se sa mnogo emocija osvrnuo i na priču o svom prijatelju i kolegi Dejanu Milojeviću, kao i na njegovu tragičnu smrt koja je duboko pogodila i potresla košarkaški svet.

- Sada ste me presekli... Ne mogu još uvek da se saberem i ne mogu da verujem da nije tu sa nama. On je bitan deo... Prijatelji smo bili, kolege, naravno - počeo je trofejni stručnak sa puno emocija da evocira uspomene na bolan momenat.

Potom je nastavio:

- Tri dana pre toga smo se čuli, pravimo plan šta radimo kada se budemo videli. Imali smo svoju neku rutinu, taj njegov smeh, humor, rad zajedno... Samo te probudi sve to... Nedostaje nam kao prijatelj i kao kolega i, zasita, još uvek ne mogu da se saberem.

Kokoškov je otkrio i to, da je odmh pozvao trenera Golden Stejta, Stiva Kera i, na žalost dobio loše vesti.

- Kada je vest objavljena čuo sam se istog trenutka sa Stivom Kerom , koji mi je, nažalost, dao neki "apdejt" šta se dešava. Deki je bio dobar prijatelj i dobar čovek sa karijerom koja je teč čekala na njega. Mnoge stvari, koje smo svi očekivali, i projektovali Dejanu koje će se desiti vezano za košarku. To je sve velika tuga koja ostaje i koja nikada neće prestati...

O srpskim trenerima u NBA

Mnogo naših trenera radi u NBA ligi. Tako, Ognjen Stojaković, koji je nedavno govorio za Telegraf u velikom intervjuu, je trener u Denver Nagetsima, dok je Darko Rajaković aktuelni glavni trener Toronto Raptorsa.

- To su mladi treneri koji su svojim talentom, vrednim radom, našli način da izađu na najviše tržište, to je NBA. Nema privilegija, nema mogućnosti da na neki sporedan način uđeš na to tržište, postoji samo tvoja vrednost i vredan rad.

- Presrećan sam zbog njih, zbog Darka koji vodi jednu franšizu u NBA-u, a Ogi koji je deo jednog od najvećih timova u NBA-u, potencijalno šampiona NBA. Eto tu smo, držimo se, imamo par mladih trenera u Memfisu, i to su pravi ambasadori srpskog sporta i srpske košarke.

(Telegraf.rs)