Krečković o pretnjama sinu zbog Zvezde: "Borio sam se da se klub ne ugasi, morali smo da bežimo u Kuvajt!"

Foto: Printscreen/Youtube

Zoran Krečković (65) je u podkastu "Jao Mile" evocirao neke uspomene za vreme dok je bio trener košarkaškog kluba Crvena zvezda. Posao trenera obavljao je u sezoni 2001/02.

Tih godina je Zvezda bila na ivici "gašenja", problemi sa finasijama su klub doveli do ivice egzistencije.

Preporučujemo

- Sedeo sam kući rekoh sebi, ili da se zahvalim i kažem doviđenja, ili da se borim. Kako da se borim? Nemam para, nemam ovo, nemam ono... Da li organizovati konferenciju za štampu i sve ispljuvati, reci istinu, i čekati Koštunicu i Đindića. To je bio moj plan. Koštunica se nije javio, ali se javio Đindić. Posle 48 sati svi smo sedeli kod njega u zgradi Vlade. Sa Kolesarom i Janjuševićem. I onda mi je rekao, hajde ti što si sve zakuvao. Ja mu kažem da nisam ništa zakuvao, vec da sam se jedini borio. Samo da postavimo stvari na svoje mesto - počeo je Zoran Krečković.

Otkrio je i detalje razgovora sa Zoranom Đinđićem, tadašnjim premijerom Srbije...

- Pitao me je, ima li neko protiv mene. Da li je ta grupa koja je došla jedinstvena. To je njega zanimalo. Mi smo rekli da oni koji nisu ovde, su verovatno protiv nas. Pitao je za dugove i rekao da to može da se sredi. Miša Omega (Milomir Joksimović op.a.) bio je prelazno rešenje. I to je to.

Umesto da dobije zaštitu od nadležnih organa, dobio je otkaz.

- I onda kada sam odlazio. Žika Pauk (Živorad Anđelković op.a.) mi je rekao, kada smo dobili Partizan, da sam zaštićen kao beli medved. Dobro, kažem... Ali, platu nisam dobio, evo već četvrti mesec. ne znam koja zaštita... (smeh) Ali, dobro. Sledeće nedelje su me smenili.

Ističe kako je napravio jednu grešku, trebao je otići kao pobednik.

- Napravio sam grešku. Onda kada nam nisu dali premiju, trebalo je da odem kao pobednik. To je bila moja greška. Posle toga je došao Žika i rekao da nije znao. Ja mu stvarno verujem da nije znao. Pitao je Jovanovića, koji je bio jedna struja. Bio je u procepu. Nije mogao ništa. Doneo mi patike za džoging i kaže ovo je za košarku. Ja ga gledam... - dodaje Krečković.

Niko ne voli kada mu diraju porodicu, a takva situacija je zadesila upravo Zorana.

- Meni jedan čovek kaže. Znaju, šta se zaje... Znaju gde ti je sin. Meni sin u Americi. Šalje mi poruku. Tata, neki... Radi se o mojoj bezbednosti, moram da im se javim. Pitam, ko te zvao. Kaže, ne znam, neki ljudi. Rekli su mi da dam adresu... Ovo, ono... Ja ženu u avion i u Ameriku. Kažem sinu, je javljaj se nikome. Odem kod jednog čoveka. Kažem, daj ljudi, šta vam je? A, on će meni - Znaš, mnogo si jeo gov... Zoveš policiju, da dođe, ovo-ono. Iza mene niko ne stoji. Nemam para, nisam ih dobio. Ja dajem pare igračima. Ja se borim za takve ljude, kao što si ti, koji dolazi sa Zvezdinim šalom na utakmicu. Ja sam sam, bre! I onda je on okrenuo telefon i rekao, ostavite ga na miru. I onda sam rekao, bežim ja u Kuvajt - priseća se Krečković.

Otkrio je i detalje razgovora sa legendom Zvezde Zoranom Mokom Slavnićem.

- Posle svega nazvao me je na telefon Zoran Moka Slavnić. Rekao m i je "svaka čast, borio si se za klub više, nego mi zvezdaši. I da znaš, da si gotov. Na prvoj krivini će da te...".

Nije želeo da prestane.

- Ja sam cepao do kraja! Tada sam u novinama rekao. Šta sad, treba nema sačekuša na mene. Zato što se borim za Zvezdu! I ono što je vrlo važno, da ne zaboravim. Prva utakmica, igramo protiv Vojvodine, u Pioniru. Ulazim u dvoranu, bilo je oko 4.000 ljudi. Kako sam ušao, tako su svi ustali, i - aplauz! Ne zbog toga što sam ja strašan trener, nego zbog moje borbe koju su oni prepoznali za Zvezdu! I ti navijači su posle bili instruirani. Viđena priča - govori Zoran.

Njegova emocija prema Zvezdi je bila čista, uvek je želeo da bude taj koji je Zvezdi pomogao.

- Meni je samo važno da sam se borio kao lav. Da izvadim Zvezdu. Ja sam to uradio. Posle je došao Muta (Miroslav Nikolić op.a.) koji nije ništa uradio. Pa, se čudio kako sam ja mogao da radim sa njima. Nebitno. Posle je došao Zmago Sagadin. Počela je Jadranska liga i sve je krenulo drugačije. Bilo je i para i svega. Ti koje sam ja prozivao, oni su me oterali iz Zvezde. Njima je bilo veoma važno da neko iz Zvezde bude na čelu, a ne ja. To im je bila opsesija. A, šta su Zmago, Muta... Ja sam tu priču završio i interesantno ju je pomenuti. Ponosan sam na taj period jer sam se borio kao lav, a nisam imao bilo koga iza sebe. Čović je moćan čovek koji ima mnogo alatki koje može da izvuče i radi. A, ja nisam imao ništa. Ništa! I kada sam rekao ovom čoveku... Ja sam sam, bre! - rekao je Krečković.

Spominjao je i sadašnjeg sportskog direktora Crvene zvezde Milana Dozeta.

- Dozetov otac je u to vreme bio vojni tužilac. Ili nešto pri vojsci. On mi je rekao, imam li nekoga iza sebe. Kažem mu, nemam ni mamu, ni tatu. I on mi kaže, ti nisi normalan! Ti stvarno nisi normalan! Ja sam stalno osećao obavezu da prenesem, da uradim, da pomognem... To je ono, kad izađeš sam i ne možeš da pobediš. Dva ili tri puta sam se borio protiv vodenice. Šta će to meni u životu?! Idem ja tamo. Hteo sam da odem u arapski svet da me zaborave, da ne budem tu - zaključio je Krečković.

(Telegraf.rs)