Danilo Anđušić objasnio: "Kod dobrih šutera važno je da ne razmišljaju puno"

Foto: Telegraf.rs

Danilo Anđušić je poznat kao jedan od najboljih šutera među srpskim igračima i pokretanje šuterskog kampa je logičan potez bio za Danila.

On je u tu priču krenuo sa njegovim bratom, a "Sport klub" je preneo neke od šuterskih tajni kojima se služi Anđušić.

Preporučujemo

- Ponavljanje je tajna dobrog šuta. Verujem da može šut da se utrenira. Ali verujem da moraš da imaš talenat za to. Majka mi je bila košarkašica i kažu da je bila dobar šuter. To je međutim neki mali procenat, sve ostalo je rad i ponavljanje. Tehnika i izbačaj, ako kreneš na vreme i ako se posvetiš dovoljno tome da možeš to da ispraviš i da dovedeš do savršenstva. Samo je ključ da pravilno radiš. Ima mnogo šutera koji nemaju pravilan šut. Tehnika izgleda drugačije, ne izgleda kao pravilan šut. Opet su sjajni šuteri. To je do osećaja, talenta. Nisam verovanja da svako treba da teži da ima savršen šut na izgled, a to što promašuje… Od 18 godina pa nadalje je vreme kada si već prihvatio neku tehniku šuta i teško je da u tim godinama promeniš i da upucaš ruku. Treba raditi na tome da budeš što bolje. Nije tehnika primarna stvar već rad, samopouzdanje, vera i ponavljanja koja su najvažnija. Sećamo se Paspalja kako je šutirao pa je pogađao - rekao je Anđušić.

Objasnio je šta je najvažnije kod šutera, koji pristup moraju imati.

- Najvažnija stvar kod šutera je svaki sledeći šut. Ako počneš da razmišljaš, ako nisi siguran da šutneš zbog promašaja pre toga to ne izađe na dobro. Najbolji šuteri nikad nisu razmišljali da li su šutirali 0/5 ili 5/5 već uvek ulaze sa istom energijom istim fokusom bez obzira da li su pre toga dali ili pogodili. Svaki sledeći šut je najbitniji i šuteri tako treba da razmišljaju - objašnjava Anđušić.

Istakao je kakav pristup mladi igrač mora da ima treningu i utakmici.

- Grešimo što se svi fokusiraju na rezultat u mlađim kategorijama. Ne obraća se pažnja na osnovne detalje, da se deci usadi radna etika što bi oni primenjivali u karijeri. Niko ne misli o široj slici, da napravi igrača za budućnost. Gledaju igrača koji u tom trenutku daju mnogo, a nemaju neku perspektivu, samo zarad rezultata. Oni sa više talenta i više rada padaju u drugi plan. Zbog toga se mladi gube u tom prelazu iz juniora u seniore. Nemaju adekvatnu pripremu za seniorsku košarku. Danas imaš pritisak rezultata, ni u KLS nema mnogo klubova koji daju mladima šansu. U moje vreme smo imali 17 ili 18 godina kada smo igrali prvu B ligu koje su bile ozbiljne lige. Bitno je da osetiš seniorsku košarku u juniorsku periodu, da možeš da grešiš i da ti daju šansu da igraš. Kad znaš da ćeš igrati 20 minuta automatski ti je lakše. Savo Drezgić, kad je došao na trening, talentovan i sve ali je bio dete. Posle dve tri nedelje primetili smo da se opustio kako igra normalno a ima samo 18 godina. Samo treba dati mladima šansu. Nema toga dovoljno, malo smo igrača izbacili iz juniorskih selekcija. Pogledajte španske ekipe. Real ima svake godine po nekog mladog igrača koji je u sastavu seniorske ekipe. Nisu slučajuno na krovu Evrope - rekao je Danilo.

Objasnio je kakav je model njegovog šuterskog kampa...

- Zato smo brat i ja razmišljali i hteli smo model pravog košarkaškog rada sa decom. Da imaju individualni rad, da trener može da se posveti svakom od njih, da koriste to posle u klubu. Kampovi danas imaju mnogo dece, jednog trenera, a mi smo hteli da imaju individualni rad. Da ih naučimo da je u redu da imaju svoj put. Da budu svoji, da gledaju svoje snove, da je sve moguće ako prate svoj cilj. Pitanje koliko njih će ući u profesionalne vode, ali mi želimo da nauče nešto u životu. Da se zdravo hrane, da budu mentalno zdravi, da prenesu roditeljima i drugarima da su mnogo naučili o životu i košarci - zaključio je bek crno-belih.

(Telegraf.rs)