Vest koju je Srbija čekala: Boriša Simanić se vratio treninzima nakon gubitka bubrega na Mundobasketu!

Srpski košarkaš Boriša Simanić vratio se treninzima, pošto je pre devet meseci izgubio bubreg nakon jednog naizgled bezazlenog udarca od strane Nunija Omota tokom meča protiv Južnog Sudana.

Simanić je tada ušao pri samom kraju meča, zadobio je udarac, koji se posle pogoršao, kao i samo stanje sa ovim košarkašem, te je morao da mu bude izvađen jedan bubreg.

Preporučujemo

On je potom gostovao u podkastu "Alesto", gde je otkrio i da je počeo da treninra.

- Sada, trenutno, sam stvarno odlično, počeo sam i da treniram. Nekih više od mesec dana već radimo i zasad se osećam fenomenalno. U početku smo radili samo u teretani, da mišiće vratimo u funkciju, jer su bili zamrli skroz, ništa nisam smeo da radim sedam-osam meseci, zbog tih nalaza i svega, da se to očisti i onda sam krenuo da radim. U početku je to bila teretana, a onda smo iz nedelje u nedelju podizali intenzitet i pre nekih sedam do deset dana sam počeo i da šutiram.

Odmah je i otkrio kako izgledau treninzi.

- Treniram sa Stefanom, on je bio sa nama u reprezentaciji, pomoćni kondicioni, on je posvećen stvarno, radi odlično. Kako izgleda trening? Uzme se pulsimetar, stavimo ga i onda gledamo tokom celog treninga kako se kreće puls. Ne smemo ni da preterujemo u početku, jer sam na traci odradio neka trčanja, brzu šetnju, digli smo puls na 150, 160 to je bilo sve u redu, tako im je pokazalo i rekliu su to je to, ideš do ovoga i na treningu, ništa preko toga. Sve ide preko doktora Gage Radovanovića.

Boriša smatra da mu je doktor Radovanović spasio život.

- Doktor Radovanoivić nikome nije ni rekao kakva je realna situacija, samo je par ljudi znalo u Savezu da mi je život bio ugrožen. Ja sam mu zahvalan i rekao sam mu to spasio mi je život u više navrata tamo. Prve noći je bio uz mene, oni su hteli da posle snimka sačekamo jutro, međutim, pošto je bubreg pukao bilo je veliko krvarenje i da se sačekalo ja ne bih ni dočekao jutro. Tek posle drugog snimanja videli su da sam izgubio dve litre krvi i da je operacija odmah morala da se radi. Da nije bilo Gage da ubrza bilo bi lezi ti gore i to je to.

Pričao je o detaljima iz Manile...

- U trenucima kada se tražila krv za mene, bilo je četiri, pet ujutru i niko od mojih druagara igrača nije spavao, svi su bili u jednoj sobi. Bilo im je stvarno nezgodno, pa još i poraz od Italije i trebalo je da prođe dva dana da bi saznali da stvarno sve u redu, nisu ni spavali dok im se nisam javio. Prvi put sam normalno zaspao nekih 20-25 dana posle operacije, ovde u Beogradu. To malo što sam spavao, spavao sam na leđima, i onda sam sa nekim pojasom mogao na bok i tada je sve bilo mnogo lakše.

Otkrio je i to da se ubacivao i po koji šut nakon povratka.

- Peti mesec posle operacije sam otišao na teren, napolju i šutirao iz mesta na koš, onako,da ne trčim, da se ne krećem preterano. Video sam da je sve u redu i da ne osećam ništa čudno. Odradio sam sva testiranja koja sam morao, i onda sam prvi put ušao u teretanu. Nisam smeo ništa osim malo sklekova bez dozvole. Prvi šut nisam pogodio. Bila je kratka lopta za mertar, još ja stao na trojku i kao odmah ću ja nju. Pitao sam se da li je sa nogama trebalo jače, ali posle pola sada našao sam taj osećaj, posle ostane to. Ubacivalo se.

Objasnio je i kako mu izgleda jedan dan.

- Oko 9, 10, ustajem, na treningu sam oko jedan. Radim merenje pulsa, kako se osećam ima neka aplikacija, onda to posle šaljem treningu, da on sve isplanira i posle treninga sam slobodan. Društvo, prijatelji, to je to... Trenutno, osećam se fenomenalno, imam osećaj da mogu da odradim trening, ali ne želim da odradim ceo trening, nešto se dogodi i nema više ništa. Mislim da će za mesec dana sve da se vrati.

(Telegraf.rs)