Dušan Miletić za Telegraf: O fantastičnoj sezoni u Evrokupu, iskoraku u Đironi i nastupima za Partizan i Borac

Brojke retko kada lažu. Srpski košarkaš, Dušan Miletić trenutno igra najbolju sezonu u svojoj karijeri. Sa Šlonskom iz Vroclava svojim partijama se posebno istakao u Evrokupu, a sada u završnici sezone "juri" ka plasmanu u plej-of i razigravanju za titulu šampiona Poljske.

Momak rođen u Kosovskoj Mitrovici ove sezone je na proseku od 12 poena po utakmici u poljskom šampionatu, a na sve to dodaje 6,1 uhvaćenu loptu uz 1,3 asistencije i 1,9 blokada. A u Evrokupu su te brojke bile još bolje...

Preporučujemo

Mada je Šlonsk uspeo da upiše samo dve pobede na 18 utakmica, Miletić može da se pohvali da je bio dvocifren na čak 15 mečeva. Prosečno je postizao 14,9 poena po susretu, imao je 6,8 skokova i 1,8 asistencija po meču, kao i 1,8 blokada za indeks od 20,5 poena.

To ga je smestilo ukupno na mesto trećeg najkorisnijeg igrača Evrokupa za aktuelnu sezonu. Ispred su bili samo Ti-Džej Šorts iz ekipe Pariza zajedno sa Lamonom Vilijamsom iz nemačkog Ulma.

Srpski centar je odvojio svoje vreme za Telegraf Sport i razgovarao je o aktuelnoj sezoni i svom putu od Zvečana sve do samog vrha evropske košarke.

Foto: nordphoto GmbH / Hafner / imago sportfotodienst / Profimedia

"Pretočio sam na teren sve što radim dugi niz godina, dobio sam ulogu lidera" 

• Da počnemo od tekuće sezone, po brojkama je za sada tvoja najuspešnija u karijeri. Koliko si pre svega zadovoljan svojim igrama u Evrokupu i poljskom šampionatu i da li sa Šlonskom u završnici i plej-ofu možete da pomrsite račune drugima?

- Iskreno mogu da kažem da sam zadovoljan sa jedne strane. U Evrokupu bih samo voleo da smo imali više pobeda. Par utakmica smo izgubili na pola poseda i na neke gluposti. Isto tako, nismo bili kompletni, imali smo problema sa povredama.

- Što se tiče poljske lige, takođe sam zadovoljan, mislim da ćemo sada početi bolje da igramo, pošto smo se kompletirali, ceo roster je tu. Naravno, što se tiče plej-ofa, u poslednje dve utakmice smo igrali protiv nekih od najboljih timova u ovoj ligi, stvarno smo odigrali lepo i pokazali da nemamo razloga da ne razmišljamo o plej-ofu, naprotiv. Verujemo u to da ćemo otići u plej-of i imaćemo želju i volju da pokažemo da zaslužujemo mesto u borbi za titulu, verujem da ćemo napraviti neke velike stvari.

• Ove sezone si upisao šest dabl-dablova u svim takmičenjima, još par puta ti je nedostajao skok ili dva za takav učinak. Za koji aspekt igre bi rekao da si najviše unapredio ove sezone, gledajući one prethodne?

- Generalno mislim da sam napredovao u dosta aspekata svoje igre. Nije to sada, da kažem, odjednom. Ja već par leta radim sa svojim trenerom Jadranom Vujačićem i za mene ovo nije ništa novo. Ovo je samo sezona gde sam dobio priliku da budem jedan od nosilaca igre i nisam ranije bio u ovoj situaciji gde bih mogao da pokažem toliko stvari na terenu koje znam. Dobio sam minute, dobio sam šansu i mislim da to koristim na pravi način. Naravno, uvek može bolje, ne mogu da kažem da sam zadovoljan, ali da sam jednostavno pretočio na teren sve to što radim dugi niz godina.

• Pošto se sezona polako bliži kraju, kako ti se činio tvoj boravak u Vroclavu i da li imaš neke planove za narednu sezonu u smislu ostanka u Šlonsku ili ćeš o svemu razmišljati kada se završi sezona?

- Iskren da budem, ne volim da razmišljam mnogo unapred o tome šta će se desiti. Volim da radim one stvari koje su do mene i da kontrolišem ono što mogu - da idem iz dana u dan i verujem da je to jedini put da neko uspe i bude uspešan, tako da razmišljam šta će biti sutra i nakon sutra, a šta će biti na leto i kakvi će biti moji dalji koraci u karijeri, za koji ću klub igrati, to stvarno još ne znam. Gledam da završim sezonu ovde na najbolji mogući način.

• U Evrokupu koji je ove sezone bio prilično jak si imao i još bolje brojke nego u samom poljskom prvenstvu. Šta ti je pomoglo da tamo probiješ led i ko ti je bio najteži protivnik? Pošto si već igrao sa Burgom, misliš li da mogu da osvoje celo takmičenje?

- Kao što sam rekao, mislim da u svojoj karijeri pre nisam dobio tu ulogu lidera, da budem neko ko će biti lider na terenu. Dobio sam šansu, minute, poverenje od trenera i saigrača. Mislim da je to ono što mi je bilo potrebno i falilo u karijeri. Drugačiji je osećaj kada se čovek stavi u tu poziciju da dosta zavisi od njega i da mu ceo tim, a posebno treneri veruju.

- Što se tiče Evrokupa, to je lepo takmičenje, nema protivnika i igrača koji su bili nezgodni, više su to bile ekipe, jer je svaka od njih specifična, igra svoj stil igre i dosta su neki timovi atipični, treba se prilagođavati. Kada je u pitanju Burg, samim tim što su došli do ovde, mislim da imaju jako dobre šanse da osvoje Evrokup, neće biti lako, ali mislim da su ekipa koja ima kvalitet, imaju dobre individualne igrače i igraju dobru košarku u poslednje vreme.

Foto: David Pastor / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Privilegija je igrati košarku u Španiji, poziv u reprezentaciju mi je mnogo značio"

• Prethodna sezona bila je tvoja prva van Balkana u Đironi, gde si takođe napravio sjajan prodor na veliku scenu u španskoj ligi. Kako ti se sve to činilo po odlasku iz ABA lige? Koliko je španska liga možda teža i nezgodnija za igru od ABA lige?

- Prošla godina je bila prva u kojoj sam otišao iz Srbije i za mene je ta promena prijala, da promenim sredinu i da na neki način počnem iz početka. Kada promeniš sredinu, ti kao igrač imaš drugačiji osećaj. Nekim igračima to prija, nekima ne, ali meni konkretno je zaista prijala ta promena, posebno zbog zemlje kakva je Španija, gde je košarka jedan od glavnih sportova i gde se cene igrači. Privilegija je biti u Španiji, igrati košarku, baviti se time i živeti. To je za mene bilo jedno lepo iskustvo.

- Španska liga je dosta brža, sa strane izgleda da je sve lepršavo i da nema kontakta, ali zapravo ga ima jako puno i jednostavno dosta tih kontakata se ne vidi. Ima i dosta mladih i talentovanih igrača koji žele da se nametnu i to je sjajna scena ne samo za svakog mladog igrača, nego i za iskusnog, da se takmiči na tom nivou. Španska liga je za mene jedna od najlepših u Evropi. Mislim da stvarno svi žele da jednog dana igraju tamo. Lepo je biti deo svega toga.

• Imao si priliku da radiš sa preiskusnim trenerom Aitom Garsijom, koji je vodio i timove poput Barse, Gran Kanarije, Albe iz Berlina... Jesi li zadovoljan saradnjom sa njim i kako ti se činio njegov pristup?

- Naravno da sam zadovoljan. Aito kao Aito nije bez razloga trener koji je napravio toliko velikih igrača. Kada sam otišao tamo, video sam način na koji radi. Čak i u tim godinama, čovek prati košarku, menja se sa vremenom i u koraku je, ne radi neke stvari koje su se radile pre 10-15 godina. Stvar kod njega koja mi se sviđa je da daje slobodu igračima, ne želi da komplikuje, nego da igrači sami prepoznaju situaciju i da vide koje im to situacije na terenu prijaju. Mislim da je to jedna trenerska veličina, nije bez razloga napravio tako veliki broj igrača.

• Između ostalog si tada dobio i poziv u reprezentaciju Srbije za prozor protiv Grčke i Velike Britanije od selektora Svetislava Pešića. Nije bilo prilike da upišeš minute tada, ali da li je za tebe to predstavljao neki dodatni motiv i koliko ti je značio taj poziv? Nadaš li se da će zbog sjajnih igara uskoro uslediti novi?

- Kada sam dobio poziv za reprezentaciju, stvarno nisam ni razmišljao da bi to moglo da se desi u tom trenutku. Zamišljao sam i želeo da se to desi u nekoj budućnosti, ali da se to desi tada, za mene je bilo iznenađenje i to prijatno, stvarno sam bio privilegovan. Dobio sam poziv od selektora Svetislava Pešića i on mi je ukazao tu šansu i za mene je to bilo lepo iskustvo. Mislim da je najveća stvar za nekog sportistu kada je prihvaćen u svojoj državi i kada neko tebe pozove za reprezentaciju. To znači da te ceni i da te prati. Ti kao igrač se posle toga drugačije osećaš. Meni je posle to mnogo značilo, jer sam dobio na samopouzdanju, dobio sam motiv više. To je stvarno jako lepa stvar.

Foto: ABA liga - Dragana Stjepanović

"Borac će uvek imati posebno mesto u mom srcu, kod Trinkijerija u Partizanu sam naučio dosta taktičkih stvari"

• U Borcu si proveo duge dve sezone, radio si sa Markom Marinovićem, na neki način i iskočio u prvi plan po odlasku iz Partizana. Kakva su ti sećanja na Čačak i igre u poznatoj Hali kraj Morave?

- Košarkaški klub Borac je za mene jedan od klubova koji su mojoj karijeri imali najveći uticaj na moj razvoj. Odlazio sam uvek kao bolji igrač. Ljudi u tom klubu su mi pomagali da izađem ne samo kao bolji igrač, već i kao bolja ličnost. Borac je u Čačku, a tamo svi žive za košarku. To nije bez razloga tako. Kada se ti nalaziš u takvoj sredini gde svako živi za košarku i gde se sve jako prati, ne preostaje ti ništa osim da radiš na sebi i razvijaš se. Zahvalan sam Borcu na svemu što su uradili za mene i oni će uvek imati posebno mesto u mom srcu.

- Kada sam došao prve godine kao igrač, bio sam saigrač sa Markom Marinovićem, on je bio moj saigrač, a potom je postao trener i naredne sezone smo igrali u ABA ligi. Dobio sam malo veću ulogu, dao mi je veću šansu i pomagao mi je da izađem na tu scenu kada je seniorska košarka u pitanju. To je doprinelo da mogu da vidim gde sam, šta mogu i koliko mogu još da napredujem. Kod Marka sam stvarno dosta napredovao i sa njim je jako lepo raditi.

• Nastupao si i za ekipu Partizana i to u trenucima kada je na klupi sedeo Andrea Trinkijeri. Kako pre svega gledaš na čitav taj period i baš kao i za Garsiju, šta je nešto što si najviše „izvukao“ iz saradnje sa Trinkijerijem?

- Prve tri godine moj trener je bio Andrea Trinkijeri. On je jedan od velikih trenera i kod njega sam naučio dosta toga, najviše neki taktički deo gde sam video kako se igra na visokom nivou. Verujem da se od svakog trenera nauče neke stvari, on je evo i dan-danas na visokom nivou što se tiče Evrolige i mislim da će on još napredovati. Svako ko je spreman da uči, može dosta da nauči od njega, i ne samo od njega, već od svakog trenera. Treba izvući najbolje od svakog.

- Ne mogu da kažem da sam igrao mnogo u toj svojoj prvoj godini, ali to je bilo veliko iskustvo i mogao sam to kasnije da iskoristim u budućnosti.

• Uspevaš li sada da pratiš igre Partizana u Evroligi pored obaveza? Ekipa se dosta promenila, misliš li da na kraju može da dođe do plej-ina u preostala dva kola?

- Pratim naravno, pratim ne samo Partizan, već i celu Evroligu. Što se tiče Partizana, mislim da su uspeli da zadrže neki kostur iz prošle sezone i da su nadogradili sve sa nekoliko igrača. Neki od njih su se odlično uklopili i pomogli timu, međutim ipak su imali tu nesreću da su veliki broj utakmica izgubili u zadnjim minutima. Ne znam tačan broj, ali to mnogo znači, te utakmice prave razliku na kraju. Sada su u situaciji da ne zavisi sve od njih. Moraju da pobede te dve utakmice, ali moraju da gledaju i druge ekipe šta će uraditi. Mislim da imaju šanse da uđu u plej-in, a mogli su da budu i na višem mestu.

Foto: Marko Jovanović

"Porodica mi je najveća podrška, broj '11' mi se odmah svideo"

• Da se vratimo i na sam početak tvoje karijere... Kako je uopšte došlo do toga da kreneš da se baviš košarkom i gde si sticao svoje prvo iskustvo?

- Što se tiče mojih početaka, započeo sam u KK Zvečan. Tu su moji prvi treneri bili Aco Radović i Dragan Kastratović i tu sam napravio svoje prve korake. Nakon toga sam upoznao i trenera Zorana Božovića i on mi je dosta pomogao u momentima kada sam bio odustao da se vratim. Nakon toga sam otišao u Kraljevo u Slogu gde sam otišao u Polet gde je moj trener bio Saša Pavlović godinu i po dana. Mogu da kažem da mi je i on puno pomogao da se afirimišem i da na neki način počnem da se bavim košarkom kao profesionalac.

- Između tih godina sam upoznao trenera Jadrana Vujačića koji mi je mnogo pomogao i sa kojim i dan-danas sarađujem. On je od prvih dana sa mnom i možda je neko ko u mene najviše veruje. Zajedno sa njim sam upoznao Zorana Milovanovića sa kojim takođe i danas sarađujem tokom leta. Evo već šest leta radimo zajedno i taj rad očigledno donosi rezultate, što se može videti i po samoj karijeri kako sve napreduje. Nakon toga sam otišao u Partizan kod Andree i manje-više sam posle toga bio u Borcu, potom ponovo u Partizanu, i evo me sada u Poljskoj.

• Da li si možda imao nekog uzora tokom odrastanja i za koga možeš da kažeš da ti je najviše pomogao da košarkaški „stasaš“ u igrača kakav si sada? Ko ti je najveća podrška?

- Mogu da kažem da nemam nekog uzora kada su košarkaši u pitanju. Gledam dosta igrača, neke stvari koje oni rade da pokušam da primenim na svojoj igri. Neke od tih stvari prijaju, a neke ne. Tokom odrastanja, moj prvi uzor je bio otac, a kako sam odrastao, to je postao brat zbog kojeg sam počeo da se bavim košarkom. Pratio sam ga u svemu, on je bio okidač da počnem to da radim. Najveća podrška mi je porodica koja je od prvog dana davala neizmernu ljubav, tu su ljudi sa kojima se dan-danas čujem, sa kojima sarađujem, to je i moja devojka, dosta drugara sa kojima sam od detinjstva zajedno.

Foto: Nikola Tomić

• Kakav je Dušan Miletić kada je van košarkaškog parketa? Imaš li nešto što voliš da radiš u slobodno vreme, neki poseban hobi koji te zanima?

- Pa u slobodno vreme sam sasvim normalan. Volim da iskoristim to slobodno vreme za oporavak, da radim neke stvari koje ne mogu da radim dok imam treninge i dok sam u trenažnom sistemu. Volim da čitam knjige, da provodim to vreme kvalitetno, ne samo da ne radim ništa. Iskoristim priliku da se vidim sa ljudima, da prošetam u prirodi, da uradim neku korisnu stvar, šta god to bilo.

• I za kraj, zbog čega si se odlučio da na dresu nosiš broj 11, koji je bio sa tobom i dok si bio u Partizanu, potom u Borcu, Đironi, a sada i u Šlonsku?

- Iskren da budem nemam neki razlog zbog kojeg sam izabrao broj 11. Jednostavno kada sam kretao i kada se sve otvaralo, taj broj je bio slobodan prvih par puta. Nekako mi je "zapao" za oko, odmah mi se svideo i uvek sam se osećao drugačije kada obučem dres sa brojem 11, osećao sam da je to moj identitet. Mislim da mi je taj broj doneo mnogo lepih stvari u životu i nastaviću da ga nosim.

(Telegraf.rs / Srđan Todorović)