Milan Radovanović uz suze ispratio Dejana Milojevića: "Voleo sam sve što je njegovo, imao je snagu"

U Skupštini grada Beograda održana je komemoracija posvećena Dejanu Milojeviću, legendi srpske košarke koja nas je 17. januara prerano napustila u 46. godini života.

Preporučujemo

Nakon minuta ćutanja u prisustvu porodice, njegovih saradnika i ljudi iz sveta košarke, prisutnima su se obratili govornici, među njima i Dekijev bivši saigrač i kolega Milan Radovanović.

- Ovih dana slušamo lepe priče o Dekiju, ja sam jedan od njegovih saigrača, bliskih prijatelja. Mnogo nas je, Deki je imao veliko srce. U tekstu ima reči i rečenica gde ne smem nijednu reč da zaboravim. Ne smem da zaboravim njegove snove i dela. Upoznao sam ga sa 14 godina, znao sam njegove drugare iz generacije iz Taša. Tada je bilo teško dobiti njega i drugare, prepoznao sam njegov ponos, borbu, njegovu devizu "samo napred bez predaje". Nekoliko godina kasnije nas je povezala vizija Miše Lakića, da mali klub postane veliki, treneri su bili Aleksandar Džikić.

Mića je dodao da je maltene sve svoje ciljeve Miloje ispuno, osim jednog.

- Neverovatna košarkaška porodica, različiti, a jednaki, svi se poštujemo i vodimo. Imao je neverovatan uticaj. Upoznao sam njegove roditelje, i on je upoznao sve moje. Voleo sam sve što je njegovo. Taj krug se stalno povećavao. Niko ga nikad nije zaboravio. Drugove iz Padinjaka, generacije, svuda je stvarao prijateljstva. Čovek sa integritetom, imao je snagu, stalno je radio i stajao na zemlji, sprovodio plan. Sa 19 godina mi je rekao da će se oženiti u 21. godini, da će igrati u Partizanu, da će razviti košarkašku akademiju. Nažalost to nije ostvario.

Radovanović je rekao i da nije slučajno što su baš u danima nakon njegove prerane smrti igrali svi njegovi klubovi u kojima je ostavio najveći trag...

- Mnogi su pratili njegovu transformaciju. Držao je porodicu čvrsto uz sebe. Interesovala ga je ekonomija, programiranje, družio se sa naučnicima i programerima u Kaliforniji. Po mnogim stvarima je bio poznat. Teško ga je svojatati, povezao je FMP, Partizan, Budućnost i Megu. Voleli su ga saigrači, Nebojša Čović, Vanja Vujošević, Dragana Bokan, Predrag Danilović, Igor Kokoškov, Stiv Ker, mnogi drugi treneri i uspešni ljudi. Verovali smo da će biti selektor i povezati ljude. Da li je slučajnost da ga toliko poštuju u Americi? Da se namesti da budu utakmice Partizan - Mega i Mega - Budućnost? Bilo je potrebno da se zaborave sujete, simbolika je što je sahrana na crveno slobo, na Tri jeraha. Tri sveca sa različitim vrlinama. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas. Počivaj u miru i neka ti je večna slava.

(Telegraf.rs)