Mladen Vujić za Telegraf: "Od Printezisa sam krao zanat, Vlada Jovanović me naučio da je igra kao higijena"

Nikada nije lako kada prvi put zaigrate van Balkana. Ali nekadašnji košarkaš Mege, a sada član francuskog Lila, Mladen Vujić pokazuje da se dobrim i vrednim radom sve može "pozlatiti".

On je došao u centar pažnje na nedavno odigranoj utakmici četvrtfinala francuskog Liders kupa, kada je u pobedi Lila nad Eks Morijenom ubacio čak 25 poena i zabeležio 33 indeksna poena. Prethodno je imao i sjajnu partiju u meču sa Parizom, učesnikom Evrokupa.

Preporučujemo

Nekadašnji igrač OKK Beograda, Mege i Podgorice razgovarao je za portal Telegraf Sport o svojim počecima, o tome ko mu je bio uzor, od koga je najviše naučio, kao i o snu nastupa za reprezentaciju Srbije.

Foto: MN Press

"Krao sam zanat od Printezisa, kada sam bio mali hteo sam da treniram neki borilački sport"

• Za početak, da li nam možeš reći nešto o svojim počecima? Da li si možda pored košarke trenirao i neki drugi sport?

- Krenuo sam da se bavim košarkom pre prvog razreda u Sopotu. Imao sam želju da treniram neki borilački sport, ali pošto toga nije bilo u Sopotu, kao klinac sam klasično čuo za Džordana i neke druge poznate košarkaše. Čuo sam da postoji košarkaški klub, otišao sam na trening i tako je krenulo, sve samo nekoliko dana pre početak škole. Bio sam tamo do sedmog razreda, potom sam prešao u Torlak u Beogradu, gde sam bio pet-šest meseci, odakle sam prešao u Žarkovo, gde sam bio četiri sezone. To je bio neki početak.

• Da li ti je baš Džordan bio najveći idol ili si ipak imao nekog koga si pratio više?

- Džordan... Pa svi smo mi gledali Džordana, ali sam ja tokom karijere najviše gledao Printezisa. I dan-danas volim da pre meča pustim neke njegove klipove. Ne znam zašto, možda zato što sam navijao za Zvezdu, pratio Olimpijakos, sličnih smo gabarita, iako je on više četvorka. Ali eto, gledao sam kod njega tu lou-post tehniku, krao sam mu zanat. On je ipak četvorka, ja sam petica. Ali trudim se da radim leđima kao i on. Nismo isti.

• U OKK Beogradu si proveo tri sezone, tokom poslednje si imao najbolje brojke... Kako ti gledaš na taj period?

- Bio sam u OKK Beogradu tri godine. Najbolju minutažu sam imao u poslednjoj godini i tu sam imao najbolje brojke. To je bilo dobro za moje sazrevanje. Prošao sam kroz to, igrao sam KLS, sazreo sam, pošto u našoj ligi ima svega. Naučio sam razne stvari. Posle te sezone sam dobio poziv da dođem u Vojvodinu da igram mesec dana Superligu. Bio sam slobodan, rano smo završili te sezone, tako da je bilo dobro iskustvo.

• Ta sezona se igrala bez publike zbog pandemije koronavirusa. Je li ti bilo teško da se adaptiraš na prazna gledališta?

- Tada je KLS bila i nikada teža. Dosta igrača koji su bili u inostranstvu su ostali u Srbiji zbog porodica i korone. KLS je tada bio baš dobar. Lepše je sa publikom, pogotovo kada odeš na gostovanja kao što su bila Lazarevac, Aleksinac... Bolje je kada su hale pune.

Foto: MN Press

"Vlada Jovanović me je naučio da je centarska tehnika kao higijena"

• Usledila je godina saradnje sa Vladom Jovanovićem u Megi. Da li ti je ostavio neki savet koji i dan-danas koristiš u Francuskoj?

- Jeste, dosta sam pokupio od njega. Nisam te sezone igrao puno. Nisam imao minutažu, ali sam gledao da iz te sezone izvučem najbolje i radim na sebi. Bio sam okružen sjajnim igračima i stučnim štabom. Sa njim smo radili dosta tu tehniku, kako je on to rekao, to je kao higijena. Mora da se zna tačno kako se radi taj rad nogom. Sve što nas je naučio da radimo u reketu i danas koristim. Opcionalno to radim. Bilo je teško psihički te sezone zato što nisam puno igrao i sedeo na klupi. Borio sam se, trudio sam se. Gledao sam da izvučem najbolje.

• Sve je nagrađeno sjajnom sezonom u Podgorici, gde si nažalost propustio završnicu zbog povrede, a pre toga si bio dvocifren na devet od 13 mečeva?

- Bilo je teško, ušli smo u završnicu koju smo jedva čekali i gurali ka njoj cele sezone. Te sezone sam najviše radio i brzo se adaptirao. Radio sam dosta sa novim trenerom Bogavcem, dobro smo se uklopili, našli smo zajednički jezik i sve je bilo kako treba. Na kraju se desila povreda, gde mi je pukao ligament na prstu. Ja sam hteo da nastavim, ali je doktor rekao da postoji mogućnost da se ligament nikad ne vrati, da treba da se stavi veštačka plastika. Poslušao sam doktora, nisam želeo da se puno pravim pametan i to je bilo to. Odradio sam operaciju gde sam čekao šest nedelja da se to zaleči. Teško je bilo gledati, a ne možeš da pomogneš. Sada je kao da nisam nikada imao povredu. Celo leto sam jačao i radio, tako da je sada sve super.

• Kako je na kraju došlo do toga da završiš u Francuskoj?

- Imao sam želju da dođem da igram u Francuskoj u Pro B. Imao sam raznih ponuda, kontaktirao me je agent Olivije koji je odavde. Rekao je da je ovo najbolja opcija, tako je došlo do toga da dođem u Lil.

Foto: MN Press

"Ovde je igra slobodnija, više se trči i nema čekanja"

• Dosta naših igrača igra ili je igralo u Pro B ligi kroz godine... Da li si od nekih potražio savet pre dolaska u Lil?

- Čuo sam se sa Lukom Ašćerićem, koji više nije u Pro B, ali smo drugari, znamo se iz vremena u Megi. Znam i Nena, on me je savetovao, rekao kakva je liga. Ima dosta naših ovde, igrao sam sada protiv Brankovića iz Hrvatske, on je u San Šamonu. Strahinja Gavrilović je u Antibu... Cerovina je u Nansiju, sa njim se čujem stalno, i njemu je i meni ovo prva sezona ovde.

• Da li ti se možda čini da se stil igre u Francuskoj bitno razlikuje od onog u Srbiji?

- Kod nas je dosta drugačiji sistem. Dosta se razlikuje, jer je ovde slobodnija igra, igra se dosta brže i sa više tranzicije. Brzo se uzimaju šutevi, nema kao kod nas taktike, da se sporije igra. Slično je kao u NBA ligi. Više se trči, nema čekanja. Imali smo dosta pripremnih utakmica u avgustu, septembru, posle i u Kupu, brzo sam se adaptirao.

• Pamtiš li i bolje partije od one u utorak protiv Eks Morijena kada si dao 25 poena?

- Slabo pamtim te brojke. Gledam uvek kroz karijeru da se fokusiram od meča do meča. Ne znam koliko sam imao kod nas, ali mislim da je najviše bilo tu oko 25, ne znam da li je bilo više.

• Osećaš li da možeš još da napreduješ? Koji je to aspekt igre koji bi ti posebno unapredio?

- Sigurno da mogu. Kada sam igrao kod nas, nisam koristio sva oružja. Napadao sam leđima iz pika, ali ovde imam dosta situacija gde se dosta igra za mene "šort-rol". To ranije nikada nisam radio, imam veću slobodu i mislim da mogu dosta stvari da unapredim i dodam na svoju igru.

Foto: MN Press

"Broj tri sam izabrao zbog Srbije, san mi je da odradim i samo trening sa reprezentacijom"

• Ima li razloga zbog kojeg već godinama nosiš broj "tri" na dresu? Da li je to zbog toga što ti je on srećan broj?

- Pa ne, čisto zbog Srbije, zato je broj tri.

• Kakav je Mladen Vujić van košarkaškog terena? Inače se baviš i konjičkim sportom u slobodno vreme...

- To mi je hobi u Sopotu. Imam svoj ranč i tri konja. Tokom sezone kada imam slobodno vreme, odem tamo i ne koristim telefon. To mi je psihički i fizički ventil da se izduvam tamo. Hobi su mi konji. Tako je bilo kada je bila povreda. Kada sam došao kući, mislim da dve nedelje nisam koristio telefon. Bilo mi je super. U Francuskoj smo sada imali devet mečeva ovaj mesec, nemamo toliko vremena da se odmorimo, odmah se spremamo za sledeću utakmicu. Nemam vremena sada za njih.

• Imaš i zanimljivu tetovažu na levoj nozi. Možeš li nam reći njenu simboliku?

- Imam tetovažu Miloša Obilića. Uradio sam je dok sam bio u Megi za Novu godinu. Meni je crkveno ime Miloš, kada sam bio beba dobio sam to ime. Uradio sam to, jer je Miloš junak i borac. Zato sam to uradio, na neki način je sve ovo neka borba.

• Za kraj, ostaje taj san igranja u reprezentaciji, za koju sigurno jednog dana želiš da nastupiš?

- Bio sam kroz mlađe selekcije u Žarkovu i kao mlađi nisam pozvan u reprezentaciju. Bio sam uvršten na širi spisak za selekciju Beograda, ali nikada nisam igrao za reprezentaciju i to mi je najveća želja. Kao dete sam maštao i o NBA ligi. Samo trening da odradim sa reprezentacijom je san, a kamoli da zaigram.

(Telegraf.rs)