Aleksa o Srbiji, medalji i molitvi: "Ponosan sam, ginuli smo jedni za druge... Ceo sam se kupao u Moravi"

Srpski košarkaš Aleksa Avramović bio je gost ove nedelje u emisiji "Šarenica" na prvom programu RTS-a i tom prilikom sumirao utiske sa nedavno završenog Svetskog prvenstva u košarci.

Aleksa je, kao i uvek, sa mnogo emocije govorio o energiji koju je ceo tim imao u Manili.

Preporučujemo

- To sam baš ja i neću se menjati. Generalno, igraš za reprezentaciju, dobije se neka nadrealna energija. Kada si umoran, ti nisi umoran i teraš dalje. To me je vuklo od prve utakmice do poslednjeg zvižduka. Svih dvanaest igrača je imalo isti princip i bilo je fenomenalno.

Aleksa je istakao zajedništvo i "mi", umesto "ja".

- To se videlo. Baš sam ponosan što sam bio deo te ekipe. Ginuli smo jedni za druge. Ovaj naš uspeh ima posebnu draž.  To što se desilo Boriši, kako nas je sve to zbližilo. Taj ego, koji svako od nas ima je potisnuto u stranu. Igrali smo za svoju reprezentaciju. Sledili smo ono što je selektor zahtevao. Svako je znao svoju ulogu.

- Imali smo tri nosioca igre, Stefana Jovića, Milutinova i Bogdana. Oni su dugo u reprezentaciji. Mnogima od nas je ovo bio prvo ili drugo takmičenje i bilo smo radilice na terenu.

Na komentar legendarnog Slobodana Šarenca i pitanje: "Da li se kupao u Moravi", Aleksa je odgovorio odmah:

- Ceo sam se kupao u Moravi. To je mit, legendarnog trenera Aca Puša. Napustio nas je pre neku godinu i to od tad traje. Čačak je poznat po šuterima Ja nisam baš  poznat po tome - kaže skromno Aleksa i nastavlja:

- Bio sam fokusiran kao i svi momi. U finalu nam je nedostajao Ognjen Dobrić koji je radio velike stvari za tim, kao i povreda Milutinova koji nije trenirao. Da je on bio na 100 odsto, osvojili bi zlato. Ništa ne žalim. Mi smo pre utkmice bili svesni uspeha koji smo napravili. Nemačka je zasluženo osvojila medalju. Odigrali su bez poraza. Bilo je pravo finale, tukli smo se i idemo dalje.

Reprezenttivac Srbije je posebno istakao doček i čuveni balkon.

- Vrhunac karijere. To su stvari za koje se živi. Kada se balkon doživi... Ako ga ne doživiš, ne znaš ni što treniraš. Ljudi su prepoznalitu emociju koji smo im pružili. Mene su pozdravili i u Čačku i hvala im na tome.

Za sam kraj razgovora, Aleksa je govorio o molitvi koja je važan deo njega.

- I pre i posle utakmice se pomolim. I tada, kada je bila gotova utakmica to sam uradio. To je meni normalno.

(Telegraf.rs)