Najbolji šuterski trener sveta za Telegraf: "Jokić je jedan jedini neponovljivi, Srbija nije nikakva šala"

Svi se ponekad iznerviramo kada neki košarkaš naše reprezentacije ili ekipe za koju navijamo promaši neki važan šut. Nekada se desi da on samo "iscuri" iz obruča, nekada lopta ne dođe ni do njega, ali verovatno ni sami ne pomislimo koliko je teško pogoditi u odsudnom momentu i doneti timu pobedu.

Dešava se i najboljima da im se ruka "zadrma" kada je najvažnije i zbog toga je upravo trening najvažniji, jer se tu stiče samopouzdanje i prekopotrebna snaga da se sve "pregura" na najbolji način.

To smo shvatili iz razgovora sa jednim od najboljih šuterskih trenera na planeti, Krisom Metjuzom, koji je u svetu mnogo poznatiji pod svojim nadimkom "Lethal Shooter" ("Smrtonosni strelac"), a koji je sarađivao sa mnogobrojnim NBA zvezdama koje su u nekom momentu osvojile prsten.

Jedan od najpoznatijih igrača sa kojim je Kris sarađivao je Kevin Durant, a ono što je takođe interesantno jeste da je lično vodio treninge za Majkla Portera Džuniora i Kentevijus Koldvel-Poupa, koji su zajedno sa Nikolom Jokićem stigli do NBA pehara na kraju prethodne sezone.

On je proteklog vikenda bio gost Beograda povodom velikog finala "Red Bull Halfcourta" na Partizanovim terenima na Kalemegdanu, a u intervjuu za Telegraf pričao je srpskoj košarci, reprezentaciji, Jokiću, Bogdanu Bogdanoviću, Nikoli Joviću...

"Ponosan sam na Jokića, on je jedan jedini neponovljiv tip igrača"

• Kris, za početak nam reci nešto o samom gradu i da li si uspeo da ga obiđeš? Kako ti se sve čini za sada?

- Išao sam u obilazak tokom večeri i mogu da kažem da mi se grad definitivno sviđa. Već sam rekao u nekoliko prethodnih intervjua, želim da ovo bude samo moj prvi put ovde, hoću da se vratim, zato što i sami vidite šta radite u košarci. Uvek sam poštovao košarku ovde, imao sam i nekoliko saigrača koji dolaze iz Srbije, tako da jedva čekam da se vratim. Ovo mesto je neverovatno, stvarno ga volim - rekao je za početak Kris.

• Kako zapravo izgleda jedan običan dan u životu šuterskog trenera?

- A, čoveče, uopšte nije šala... Imam dvoje dece i oni se bude u 06.30 časova ujutru, operem im zube, spremim ih, nahranim ih, odvedem u školu, a onda moram da gledam "Sinerdži" zbog svojih klijenata, da ih treniram, a onda da se vratim po svoju decu u školu, da se igram i provodim vreme sa njima, večeram... I onda preko noći da ponovo prelazim preko snimaka. Teško je. Čak i sada kada sam ovde, nije da se samo provodim. Jutros sam ovde snimao materijal, vraćao se u hotel, prelazio materijal... Život se ne zaustavlja. Većina ljudi vidi samo objave na društvenim mrežama, ali ne razumeju da je teško živeti danas. Ali da znaš, stvoren sam za to.

• Dva igrača sa kojima si sarađivao, Porter Džunior i Koldvel-Poup su stigli do NBA prstena... Šta tebi to konkretno znači i kako gledaš na njihov uspeh?

- To je stvarno ispunjenje cilja. Moj čitav život je baziran na tome. Veoma sam ponosan na Koldvel-Poupa i Majkla Portera Džuniora. Ali isto tako sam ponosan na Jokića, on im olakšava posao. Imati te momke u timu za mene je stvarno ispunjenje snova. Kada vidite kako Jokić dodaje loptu tim momcima, shvatite da je jedan jedini neponovljivi tip igrača. Pomoći tim momcima da dođu do prstena... Ja stvarno ne mogu da opišem taj osećaj. Naravno, ja ne dobijam prsten, naravno, ja ne dobijam novac, ali videti ih kako pobeđuju čine da se ja osetim kao pobednik.

"Ne postoji ništa što Jokić ne može da uradi, on je budući član NBA kuće slavnih"

• Sa njima je igrao Nikola Jokić, kog si pomenuo... Da li nam možeš analizirati njegovu igru iz tvog viđenja?

- Mislim da je to što sada Jokić radi jedinstveno. Postaće jedan od najboljih "velikih" igrača svih vremena. Ne postoji ništa što ne može da uradi. Šutira za tri, šutira sa poludistance, pogađa bacanja čak i kada je umoran, mnogi veliki igrači promašuju bacanja onda kada su umorni. Ovaj čovek se rodio za taj momenat. Kako kažem za Srbiju, ovo mesto nije šala kada je u pitanju trening. Igrači ne mogu da budu dobri, ako već nemate postavljene neke temelje. Kada gledam filmove i snimke o tome kako se Koldvel-Poup i Majkl Porter Džunior spremaju za meč, moram da gledam i na Mareja i na Jokića. On je budući član NBA kuće slavnih, to svi znamo, svaka mu čast.

• Ali Srbija nema samo Jokića... Tu su i Bogdanović i Nikola Jović. Da li si stigao da pogledaš njih i kako ti se čine?

- Definitivno! Oni su takođe sjajni šuteri. Kao što sam malopre rekao, ne možete da uzmete Srbiju zdravo za gotovo. Osvojili ste srebro sada. I kao što sam rekao u nekim prethodnim intervjuima, u Vašingtonu, Njujorku, drugim državama... Ipak se za Srbiju može reći da je meka košarke. Svi vi radite veliki posao da se o vama priča širom sveta. Vi ste tu da biste ostali.

"U Rusiji sam imao srpskog trenera, tada sam shvatio da Srbija nije šala"

• Jesi li stigao da porazgovaraš sa nekim od srpskih trenera u NBA ligi poput Rajakovića?

- Nisam radio ni sa jednim srpskim trenerom u NBA ligi, ali kada sam igrao u Rusiji, imao sam srpskog trenera. I ono što mi je on pomogao jeste da mi je stvorio tu nelagodu da shvatim koliko zapravo mogu. Kad god sam napredovao, on me je terao da gledam duboko u sebe, za nešto što nisam znao ni da postoji. I još tada sam shvatio da Srbija nije šala. Nekih dana sam pomislio da postoje stvari koje ne mogu da uradim, ali on me je tako snažno gurao napred da sam shvatio da ako ovaj čovek veruje u mene, onda ja moram da verujem u sebe. I to ti pokazuje srpsku prirodu i razmišljanje srpskih trenera. Stvori neku nelagodu, takav sam i ja kao trener. Ako te on gura napred na taj način, to znači da mu je zaista stalo. I želim da poručim - samo napred svim srpskim trenerima, nastavite da gurate igrače napred.

• Pored svih ostalih zvezda koje si trenirao iz NBA lige, izdvaja se Kevin Durant. Sa njim si bio i u srednjoj školi. Da li je on "lagan" za saradnju ili mnogo radi?

- Igrao sam sa njim dve godine u srednjoj školi, on je moj dobar prijatelj. Nikada nisam konkretno bio njegov trener, ali sam uvek bio sa njim u dvorani. Jedna stvar koju mogu da kažem o Kevinu, pošto ga znam od detinjstva jeste da je rad koji ulaže u sve nepojmljiv. Može da pogodi 500 šuteva uzastopno na dan sa poludistance, a onda da pogodi još 300 sa distance. I onda se ljudi pitaju kako Durant može da šutira tako dobro. Bio sam tako dugo sa njim, čak i pre samo nekoliko dana. Ali doći sa istog mesta odakle je i Durant je zaista ostvarenje svega. Teško je uspeti u Vašingtonu. Teško je uspeti u Srbiji. Teško je uspeti u bilo kojoj zemlji. Tako da biti ovde gde smo sada je definitivno velika stvar. I veliki pozdrav za mog brata Kevina.

• Da li ti je san da se na kraju jednog dana priključiš nekoj NBA franšizi?

- Ovog leta sam imao sedam ili osam ponuda da se priključim nekom NBA timu. Ali da sam član neke ekipe, onda ne bih bio ovde. Ne bih bio sa Kevinom Durantom pre tri dana. Osećam da radim baš ono što mi je Bog namenio da radim. Da širim toliko pozitivne energije širom planete. Da idem na različita mesta. Da sam u nekom NBA timu, to ne bih mogao. Sačekaću još par godina na to, jer znaš kako, baš bih voleo da uzmem prsten. Toliko ga želim. U poslednjih par godina su svi moji klijenti i igrači uzeli prstenje. Moram i ja tu nekako da se uguram. Kada dođe vreme za to, ali ne sada.

(Telegraf.rs)