Šta to Partizanu fali kako bi u novu sezonu ušao spremniji za sve izazove koje tim očekuje?

Prvo zvanično takmičenje u novoj sezoni za učesnike regionalne lige okončano je u sredu u Podgorici. Pre početka ABA Superkupa verovatno se na prste jedne ruke moglo nabrojati koliko ljudi je polagalo veru da bi SC Derbi mogao do ogromnog podviga i pehara, ali "čudo" se dogodilo.

Košarkaši Partizana slovili su za prvog favorita takmičenja koje više služi kao pripremni turnir, ali ipak sa sobom nosi ulog pehara. Četa Željka Obradovića je po prvi put bila u punom sastavu upravo u glavnom gradu Crne Gore, pa se izvesne pravilnosti i nedostaci mogu primetiti i konstatovati i upravo će iz poraza od Studentskog centra strateg crno-belih možda moći da izvuče mnogo više nego da je ekipa upisala pobedu.

Preporučujemo

Neke stvari očigledno nisu ni blizu nivoa na kom bi to Obradović želeo, ali ovom timu treba dati vremena i zaključke donositi tek u toku onog ozbiljnijeg dela sezone, koji počinje sa poslednjim danima septembra. Za vas smo, za početak, spremili spisak od nekoliko činjenica na kojima bi Partizan pre početka i na samom početku sezone mogao da poradi kako bi kasnije sve bilo lakše.

Roster (verovatno) nije kompletan

Ako poredimo ekipu sa početka prošle i ove sezone u suštini ne postoje ogromne razlike, ali neke su ipak prisutne. I baš te sitnice bi mogle da naprave određeni problem ukoliko se ne dovedu dodatna pojačanja.

Na poziciji plejmejkera crno-beli nominalno raspolažu sa tri igrača. Aleksa Avramović, kao otkrovenje Mundobasketa u svom punom potencijalu, jedini je i košarkaš koji je i prošle godine bio tu i koji će verovatno biti vrlo važan šraf. Setimo se da je u prethodnoj sezoni bio povređen i da je dobar deo propustio, pa čak i kada se vratio njegova uloga je donekle bila prekrivena u odnosu na Dantea Eksuma i Jama Madara.

Upravo je umesto Australijanca doveden Pi Džej Doužer. Na prvi pogled sličan tip igrača, obojica pokrivaju mesta od "keca" do "trojke" i takođe su i jedan i drugi su za ulogu koja im je namenjena viši od prosečnih igrača. Ipak, razliku u poređenju ova dva košarkaša pravi to što je Eksum imao iskustvo na Starom kontinentu i to što je makar i nominalno plejmejker i na toj poziciji je igrao u dobrom delu svoje karijere. Doužer je novajlija na evropskom kontinentu i biće mu potrebno vreme da se navikne na ulogu koja mu je namenjena, ne i previše strana.

Foto: ABA liga / Dragan Stjepanović

Ognjen Jaramaz je verovatno predviđen kao zamena za Jama Madara i tu zaista postoji misterija da li se ova dva igrača mogu uporediti po igračkim karakteristikama, jer su u suštini poprilično različiti.

Deluje da je mesto keca zacementirano, ali prostora za pojačanje ima na beku šuteru, ili u vidu dodatnog kombo beka, koji bi sa istinskim liderom Kevinom Panterom i navedenim plejevima popunio ta mesta.

Danilo Anđušić je još jedan košarkaš koji bi takođe bio opcija, dok bi u slučaju dovođenja novog igrača i Uroš Trifunović mogao da se preseli skoro isključivo na svoje primarno mesto krila i imao bi ulogu uz Mateuša Ponitku i Džejmsa Nanelija, koji se takođe jako često pojavljuje i na mestu "dvojke".

Ta primetnost širine i prostornosti igrača koje Željko voli da ima u timu posebno se primećuje kod Poljaka, koji će skoro pa sigurno uz Zeka Ledeja često biti i ulozi "četvorke", ali i sekundarnog organizatora igre, pošto je to karakteristika koju je iskazao u svakom timu u kom je igrao.

Celu priču zaokružuje centarska linija sa Frenkom Kaminskim i Alenom Smailagićem, dok se od visokih igrača u nekoj vrsti uloga pojavljuju i Balša Koprivica i Tristan Vukčević.

Prema svemu navedenom deluje da bi i novajlija na visokoj poziciji takođe bio opcija (o čemu se i pričalo uostalom) i da bi uz "četvorku" i beka roster Partizana delovao dosta kompletnije.

Šira rotacija

Tema koja se nadovezuje na prethodnu, ali je ipak donekle i priča za sebe jeste broj igrača na koje u datom momentu Željko Obradović može da se osloni.

Svako ko je pratio pomno istorijsku sezonu 2022/23 mogao je da primeti taj večiti problem broja košarkaša sa kojima su crno-beli igrali. Na početku tu nije bilo Alekse, neko vreme i Alena, kasnije Balše. Partizan je maltene čitavu kampanju izgurao sa 11 ili 12 raspoloživih momaka u datom momentu.

Foto: aba-liga.com/Dragana Stjepanović

Taj problem je na videlo najbolje isplivao u plej-ofu protiv Reala i u mečevima tri i četiri, kada nije bilo nekih ključnih imena usled suspenzije zbog već pomenutog incidenta.

Sa dovođenjem još dva košarkaša Partizan bi uz Savu Drezgića u rotaciji imao ukupno 16, što bi i te kako bilo bitno za identične napore koje ritam četrvtak/petak - vikend zahteva. Samim tim bi i momci na koje se Obradović možda neće previše oslanjati u većem delu Evrolige (Koprivica, Vukčević) bili rasterećeniji, dok bi upravo oni mogli i da dobiju prave uloge u ABA ligi.

To sa sobom povlači i odmor za nosioce u regionalnom šampionatu, iako je i to vešto sprovedeno u protekloj sezoni (setimo se samo podatka na polusezoni prema kom niti jedan igrač Partizana nije igrao preko 20 minuta u proseku u ABA ligi).

Uigranost

Neko će reći pa da to smo znali i bez ovog teksta. Naravno, kada god se dogode promene u timu u pauzi između dve sezone prvi i ključni segment jeste uigrati novu grupu momaka. U slučaju Partizana za sada to i nije toliko nova grupa. Faktički četiri pojačanja treba uklopiti na mesta četiri košarkaša koja su napustila ekipu. Zvuči kao lagan posao ako se podsetimo nekih prošlih priprema, ali treba imati u vidu dve stvari.

Madar i Lesor su dve odnosno godinu i po dana bili u sastavu iz Humske i oni su pred povratak u Evorligu svima bili poznanica i upravo su u toj drugoj sezoni prikazali delimičan odnosno pun potencijal. Na njihovim mestima tu su sada Jaramaz koji zna kako je nositi dres kluba, ali i Kaminski, donekle različit tip igrača u odnosu na Lesora i neko ko se prvi put susreće sa evropskom košarkom.

Poređenje Ponitka - Papapetru ukazuje na veći asortiman mogućnosti koje crno-beli dobijaju sa Poljakom, pa tu ne bi ni trebalo da bude većih muka, dok smo o Eksumu i Doužeru već pričali u gornjem delu teksta.

Foto: Mileta Mirčetić

Sa druge strane postavlja se pitanje da li bi dva nova igrača poremetila koncepciju priprema i onoga što je Obradović zamislio. A znamo da Željko ne želi dodatke svom sastavu po svaku cenu (setimo se situacije oko centra iz pretprošle sezone). Samim tim to bi značilo i dodatno uigravanje u hodu, a za tako nešto su potrebni košarkaši većeg kvaliteta.

U suštini ovom timu (čak i bez dodatnih ojačanja) treba dati vremena i ne treba sumnjati u to da će u jednom momentu kliknuti, kao što je to već bio slučaj. Vreme je pred njima, a nama ostaje da pomno pratimo buduće poteze stručnog štaba.

(Telegraf.rs)