Dušan Bulut za Telegraf o Mundobasketu, OI, BIG3... "Protresem se zbog Japana, verujem u Orlove na Filipinima"

Srbija je zemlja košarke, ali i zemlja basketa, što su pokazali mnogim zlatnim medaljama osvojenim na Svetskim prvenstvima, ali i na turnejama. Zbog toga, Red Bull je odlučio da finale Svetskog turnria "RedBull Half Court" održi upravo u Srbiji, gde će Kalemegdan biti domaćin. Dok je zbog toga gost Telegrafa bio i Dušan Domović-Bulut, jedan od najboljih basketaša na svetu.

Kada se u Srbiji uopšte i pomene pojam basketa 3na3, Dušan Domović Bulut je upravo i prva asocijacija. Čovek koji je uspeo individualno da se izbori i trasira svoj put na međunarodnu scenu, neko ko je igrao turnire u basketu širom sveta, a i Srbiji je podario mnoge medalje.

Pored čak četiri osvojena Svetska prvenstva sa Srbijom, dva osvojena Evropska prvenstva... Dušan Bulut je bio deo i reprezentacije koja je osvojila medalju na Olimpijskim igrama u Japanu, kada su osvojili bronzano odličje, iako su bili glavni favoriti za zlato.

Dotakao se Bulut i tih Olimpijskih igara, ali i mnogo čega u svom razgovoru za Telegraf.

Šta nas to očekuje u Beogradu, zašto je RedBull turnir u basketu od značaja za svakoga?

Kako je i na početku teksta navedneo, RedBull je prepoznao Srbiju kao naciju košarke, a i basketa, te će zbog toga i održati finale Svetskog prvenstva.

Bulut je za Telegraf pokušao i da približi sve ono što će se desiti u prestonici naše zemlje, ali i u Novom Sadu.

- Ove godine RedBull Half Court svetsko finale je u Srbiji, na terenima Partizana na Kalemegdanu, igraće se 16. i 17. septembra, a pre toga će biti održano i nacionalno finale, koje je na programu 2. septembra u Novom Sadu, na Bulevaru, na terenu "Kocka". Gde ćemo imati 32 ekipe i pobednik će predstavljati Srbiju u Beogradu, gde će igrati sa još 25 ekipa iz celog sveta - započeo je svoj razgovor Dušan Bulut.

Upravo je Bulut jedan od onih koji je svoju karijeru započeo na turnirima RedBull-a, a otkrio je i šta očekuje od ovog turnira. Kako on kaže, ovo je prilika za mnoge.

- Meni je drago što RedBull i dalje forsira tu autentični, uličnu basket kulturu i to je jedina platforma koja i dalje postoji da možete iz nekog lokalnog turnira stignete do Svetske pozornice, to je poenta takmičenja, da se nađe neka nova zvezda, neka nova ličnost koja možda bude nova faca u basketu.

Prvi turnir koji je on odigrao i koji ga je trasirao među najbolje basketaše, jeste turnir "King of the Rock", koji ga je poslao u Alkatraz.

- Moj, taj prvi neki, ta odskočna daska, bio je Red Bull King of the Rock na turnirima Partizana, posle čega sam igrao u Alkatrazu, to je bila promena mentaliteta, gde asm uvideo da mogu da postignem nešto kroz ulični basket, RedBull je jedina organizacija koja daje takvu platformu i ne samo to. Oni se trude da te neke terene, gde se igra basket, da renoviraju, u Novom Sadu je postojao konkurs, gde je Lena bila najbolja i najkreativnija i sada se renovira taj teren zbog mlađih generacija, zbog ljudi, zbog bratstva i jedinstva koji ti tereni pružaju i to ne samo zbog basketa, nego muzike, kultura, umetnosti, kulture, mode...

Čak i pored Alkatraza, piramida u Gizi, Bulut je otkrio i koji je njegov omiljeni teren i njegov omiljeni basket.

- Upravo Red Bull Half COurt Svetsko finale u Italiji pre dve godine koje smo osvojili za mene je specifično, jer smo igrali na lokalnom terenu za basket. Sama atmosfera je najvažnija, ako nemate tu specifičnu atmosferu, bilo koji teren na bilo kojoj lokaciji je samo teren. Mislim da će ljudi osetiti kod nas, sećamo se Svetskog finala 1na1 King of the rock turnira, bio je spektakularan. Srbi vole basket, vole da gledaju, a Kalemegdan je lokacija koja ima istoriju košarke. Takve neke lokacije koje RedBul bira su najbolje, ali ja trenutno igram sa NBA igračima u NBA dvoranama i nisam mogao zamisliti da će tu jedan sport poput 3x3 završiti. Tako da je za mene tamo najbolje.

Opet, čak i pored toga postoji jedan poseban teren.

- Postoji jako puno terena, što po Novom Sadu, što po Beogradu, celom svetu. Moram izdvojiti turnir u Parizu, ove godin su pravili turnir na Rolan Garosu, bili su ispod Ajfelovog tornja, za sada sam video mnogo lokacija, ali i dalje mi je basket sa drugarima u uličnom bloku onaj basket koji najviše volim da odigram.

Dominacija Srba u basketu - šta je razlog što smo postali dominantna sila u Basketu 3x3?

Srbija je nedavno osvojila i svoju šestu titulu prvaka sveta, što je neverovatan način kada se uzme u obzir činjenica da su Orlovi nastupili osam puta na tim turnirima.

Ovo je i drugo zlato naše repreznetacije bez Dušana Buluta, a on je pokušao i da objasni gde se krije "tajna" naše zemlje, koja je jednostavno svetska sila u basketu.

- Prema mom mišljenju, jednostavno je. FIBA ima tradiciju nekih 12 godina, dok tradicija basketa u blokovima Novog Beograda postoji 80 godina. Mi imamo generacije, igramo na specifičan način. Postoje blokovi kao što sam ja počeo na Limanu ili u Beogradu, gde su tokom 1970-ih godina isključivo za 3x3, pola terena. Tada to niko nije shvatao ozbiljno, niti neko smatrao za ozbiljan sport. Mislim da taj način na koji su generacije igrale basket, taj mangupski način, da zezneš na foru, to druge nacije nemaju. Mi igramo tako celog života, naučili smo da igramo na pobedu, jer kad izgubiš, čekaš po dva sata. Dok druge nacije nisu lepo vaspitane i ne prelaze crveno svetlo na pešačkom, e to nas čini dobrima za ovaj sport, genetski smo predodređeni veličinom, dobro smo fundamentalno obrazovani, imamo vrhunske trenere i mlađe kategorije. Jedna ekipa osvojila Svetsko prvenstvo, čak i tri ili četiri ekipe druge da su došle, osvojile bi drugu medalju. Spektakularni smo u ovom sportu i super dominantni i nadam se da ćemo ih dobiti.

"I dalje se protresem zbog Olimpijskih igara"

Kako je i gorenavedeno, Bulut je bio deo reprezentacije koja je imala istorijski nastup na Olimpijskim igrama, gde su bili izuzetno nadmoćniji u odnosu na ostale, ali jedan loš meč protiv Rusije u polufinalu je doprineo tome da umesto borbe za zlato, Srbija ode u borbu za bronzu.

Kasnije, ta bronza je i osvojena, ali...

- Ja se i dalje malo protresem kad pričam o tome. Šta se desilo, desilo se. Nismo bili spremni za utakmicu zbog nekih raznih razloga i jednostavno se to desilo, imamo generaciju koja je najdominantnija na svetu i nadam se da će vratiti to zlato koje pripada Srbiji - ističe Bulut.

Odmah nakon Olimpijskih igara, Dušan Bulut je otišao put SAD-a i BIG3 lige.

• Kako je za Vas bilo da se priviknete na takvo takmičenje ili su oni morali ipak da se priviknu na Vas?

- I jedno i drugo, prošle godine smo igrali evropski stil, gde je njima bilo teško, ali čim krenete da igrate nešto što je bliže njima, nama Evropljanima je teško da igramo protiv njih. Velika je razlika u talentu između FIBA i BIG3, i nekim atletskim predispozicija tih igrača. Mnogo su natreniraniji, obučeniji u BIG3, ali ta neka pravila koja usporavaju igru, mnogo je čistija od FIBA koja forsira taj intenzitet na samom prvenstvu, turnirskog je karaktera i mnogo više se forsira ta kolektivna igra, gde se kroz kretnju ekipe dolazi do neke otvorene pozicije za šut ili mogućnosti da se izradi višak odakle se prepoznaju situacije. U Americi su neki igrači neodbranjivi u igri jedan na jedan, jednostavno u njihovim glavama ne moraju da trče i da se trude, gde god da prime loptu, oni su u šansi za davanje koša.

Tokom sezona u BIG 3 ligi, susreo se Bulut i sa mnogim NBA zvezdama, a trojicu je izdvojio i kao one s kojima je bilo najteže da igra. Odnosno, protiv kojih je najteže bilo da igra.

- Džo Džonson, igrao sam dva puta protiv njega, neverovatna konstitucija i neverovatno jak i neverovatno fleksibilan igrač, taktički i tehnički obučen i neverovatan neki šut spolja, ume i unutra i spolja i da igra iz raznih uglova na terenu. Nisam igrao utakmicu, ali smo igrali zajedno i jedan protiv drugog kad smo trenirali, Majk Bizli koji je bio 2. pik na draftu, koji svojom veličinom i pošto je levoruk, specifičan je. Ove godine, najteži igrač jeste Džordan Kroford, koji je neverovatno tehnički potkovan, sličan je kao i Džamal, skakanje s noge na nogu i da završi s obe ruke i fejd-avej, i da zakuca. Oni su mi ostali najupečatljiviji.

Miljenik Delija i bivši igrač FMP-a: "Dobacili su mi na srpskom, BIG 3 nikad neće biti kao FIBA"

Ove sezone u BIG3 ligi je Bulut imao i susret protiv ekipe u kojoj igraju Kvinsi Miler i Ajzea Ostin, miljenik Delija i bivši košarkaš FMP-a, koji su spletom okolnosti dobili priliku da zaigraju u Srbiji i da tamo i osvoje navijače.

Bulut je zbog toga otkrio i jednu malu anegdotu s utakmice, gde mu je Kvinsi Miler dobacivao na srpskom, a takođe je rekao i da svi o Srbiji pričaju samo najbolje.

- Kako ne, posle utakmice smo par puta i dok smo igrali protiv njih, ja sam sa Tomom (saigračem Tomislav Ivošev), nešto dodao na srpskom tokom bacanjima, kada je Kvinsi to čuo i počeo da prebacuje na srpskom rekao "Nećete me prevariti, sve vas razumem". Zaista svi lepo pričaju o Srbiji, živeli su u Beogradu, igrali su najbolju košarku karijere, igrali su protiv najvećih klubova, a svi znamo da pored recimo Reala ili nekog tako, svi žele da igraju za Zvezdu ili Partizanu, što su pokazali prošle sezone.

BIG3 je sve gledaniji, privlači sve veći broj publike u SAD-u, međutim, čini se kao da takmičarski ne može da priđe FIBA. To je rekao i Bulut, koji kaže da se to nikada i neće desiti.

- Mislim da se nikad neće to desiti, NBA zvezde neće igrati FIBA. Drugačiji je koncept, BIG 3 je smišljen za američku publiku i njihove igrače, nema tajne, vizija lige je bila da ljudi pri kraju ili završavaju karijere, najveća inspiracija Ajs Kjuba je bio Kobi Brajant jer je želeo da ga gleda, oni su ga napravili u tom prozoru od kraja NBA lige do početka NFL-a kao zabavu. Imaju globalne ambicije, ali ne trče u tom pravcu da po svaku cenu rade neke stvari, dok je FIBA zbog OI ciklusa ušla u hiperprodukcija, a ne vodi računa o kvalitetu, gde možete videti 75% utakmica videti razne Kineze, razne igrače. BIG 3 se fokusira na kraću sezonu, na pravila koja se igraju, koja lože američku publiku i idu na kvalitet, na kvalitetne igrače i neće da šire previše priču ako nisu 100% sigurni. Razlika je i s ekonomske strane, jer su to lični novci, a FIBA ide preko države, što je lakše potrošiti.

Razvoj 3x3 turnira u Srbiji, Mundobasket i očekivanja od Orlova?

Da je neko rekao u Srbiji pre 15-ak godina da će ulični basket postati profesionalni sport, da će dobiti i učešće na Olimpijskim igrama, verovatno bi ga svi samo s podsmehom proglasili ludim. Iako ova rečenica deluje grubo, na neki način je i sam Bulut potvrdio da je tako.

Kako i sam kaže, on i ostali su sanjali da se bave basketom, dok, drago mu je što sve napreduje neverovatnom brzinom.

- Nisam mogao ni da zamislim sve od ovoga, sanjali smo svi da budemo profesionalni sportisti i da igramo basket. Ali, moramo reći da je u Srbiji uvek bilo takvih turnira, ne na ovakvom nivou i nisu bili povezani, ali... Da, imate priliku, ja imam ekipu iz Novog Sada, oni imaju manje od 20 godina, oni igraju dva ili tri puta turnir nedeljno, i to u svojim kategorija, protiv starijih, da vide gde je neka devojka, pa tamo da idu. Kad imate tu platformu da birate, to je fantastično, imate ekipe koje igraju samo protiv Srbije, a opet zarađuju za potrebe, to je poenta. Da postoje slojevi, da svako nađe mesto u njemu, ne samo igrači, sada postoje i treneri i fizioterapeuti i menadžeri i sportski novinari i svi imaju ulogu u mikro svetu. Basket je sup kultura kod nas i koja je postala profesionalni izazov i voleo bih da se to još više nadogradi.

Nedavno je počeo i Mundobasket, te je sva košarkaška pozornost usmerena ka Filipinima, Japanu i Indoneziji, gde i Srbija gaji svoje nade i ambicije da se domogne nekog od odličja na ovom turniru.

Iako Srbija ne može da računa na svoje najveće zvezde, Bulut smatra da ekipa može mnogo toga.

- Što bi rekao Kojot, očekivanja su napad od razočaranja. Šalim se, meni se sviđa ekipa, jer u tom sportu ukoliko niste spremni da date sve od sebe u svkaom datom momentu, jako su lako vidljive mane, jako lako se vidi da neko ne može ili neće. Bolje skupiti neku ekipu koja je mlađa, ne toliko kvalitetna, ali sa željom da se dokazuje i da se bori. Uz to, na dohvat si ruke nekog uspeha, pitanje je samo kako će iskoristiti, ti igrači su iskusni. Igraju dosta dobrih utakmica kroz ABA ligu, Evroligu, NBA. Fantastični su mečevi, dobri, mogu da urade dosta toga, imamo Bogdnaovića koji je jedan od najboljih igrača na svetu. Ja sam optimističan, imamo iskusnog trenera, sigurno ćemo ih bodriti, ako budu prvi ili poslednji, opet ćemo ih bodriti i sledeće godine.

Na kraju razgovora za Telegraf, istakao je i od koga sve zavisi, kao i kod koga gaji najveća očekivanja.

- On je sakriveni dijamant, on je u NBA, ali nije toliko zapažen jer je igrao i NBA G ligu, ali u jednom ozbiljnom, kultnom klubu poput Majamija za koji se zna kakve radne navike forsiraju i nevidljivo je jako napredovao, jedan je od najvećih talenata te novije generacije. Bogdan je ključ, on je kapiten, on je duša tima, od njega počinje sve, ovi ostali treba da isprate i da budu jedno i ja mislim da ćemo igrati bar lepu košarku.

(Telegraf.rs)