Talentovani Marko Šarenac za Telegraf: "Bogdanović mi je idol, nastup za reprezentaciju Srbije je velika čast"

Mladi košarkaši Srbije ovog leta ređaju dosta bolje rezultate nego što je to bio slučaj nekih prethodnih godina. Reprezentacija do 18 godina uzela je zlatnu medalju u Nišu na Evropskom prvenstvu, selekcija Srbije do 20 godina zaustavljena je u četvrtfinale, dok su na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina naši momci zauzeli 6. mesto.

Deo ove reprezentacije bio je mladi i talentovani Marko Šarenac. Momak iz Zrenjanina, kojem je 19 godina, nastupao je prošle sezone za juniorski i seniorski tim Spartaka iz Subotice u Košarkaškoj ligi Srbije, a ovog leta odlučio je da napravi još jedan korak napred i od jeseni će biti deo Veber Stejta u okviru NCAA.

Preporučujemo

O tome kako je on video nastupe za reprezentaciju Srbije, koliko je teško napredovati kao mladi igrač u Srbiji, kao i o tome šta ga očekuje na koledžu u Sjedinjenim Američkim Državama, Marko je razgovarao u intervjuu za Telegraf.

"Svaki dečak sanja da jednog dana obuče dres reprezentacije Srbije"

• Za početak, kako se osećaš posle novog leta sa reprezentacijom? Prošle godine je to bila bronza, a sada na Svetskom prvenstvu je to šesto mesto.

- Kao i prošle godine, i ove sam se nakon obaveza u klubu odazvao pozivu reprezentacije. Ove godine mi je za razliku od prošle sve već bilo poznato, od načina rada, treniranja do same organizacije i učešća na prvenstvu.

- Što se samog učešća tiče, bili smo šesti od 16 ekipa, pružili svoj maksimum, ali očigledno nije bilo dovoljno. Padali smo u nekim momentima kada je trebalo da pokažemo snagu, što su protivnici iskoristili i to nas je koštalo ulaska u polufinale. Sve u svemu, zadovoljan sam svojom igrom i učešćem u timu. Atmosfera na prvesntvu je bila odlična, kako na terenu tako i van njega. Prošle godine smo osvojili bronzu na Evropskom prvenstvu, a sada smo se sa Svetskog šampionata vratili bez medalje i ne baš zadovoljni plasmanom. Mogli smo mnogo bolje, ali očigledno su protivnici iskoristili neke naše slabosti. Sada sam kod kuće, u Zrenjaninu, na zasluženom odmoru.

Foto: FIBA (fiba.basketball)

• Koliko su za tebe generalno značili ovi nastupi u dresu Srbije? Verovatno si kada si počinjao da se baviš košarkom sanjao o tome.

- Poziv reprezentacije, prvo na širi spisak, a zatim prolazak među najboljih 12 igrača za mene je predstavljalo veliki uspeh i čast. Svaki dečak koji se bavi sportom sanja da jednog dana nosi dres svoje države. Tako sam i ja oduvek sanjao i pripala mi je ta čast sa svojih 18, a sad i 19 godina. Mnogo mi je značilo ucešće sa reprezentacijom, jer je u pitanju drugačiji sistem rada u odnosu na klubove. Trudio sam se, naporno trenirao i davao svoj maskimum kako bih opravdao poziv.

• Šta ti je zapravo bila prva pomisao i kako si reagovao kada si saznao da ćeš igrati za Srbiju, prvo prethodnog, a potom i ovog leta?

- Prva pomisao mi je bila da je neko prepoznao moj rad, trud i talenat, da je neko gledao moje klupske nastupe i uočio me. Zatim su počela da naviru osećanja sreće i zadovoljstva, ali i odgovornosti da opravdam poziv, pa i prođem na uži spisak. Ove godine sam iskreno i očekivao poziv, s obzirom da sam prošle godine ispunio i svoja, kao i očekivanja stručnog štaba reprezentacije.

"Ako me pitate za idola iz seniorskog tima Srbije, to je Bogdan Bogdanović"

• Verovatno jednog dana sanjaš da obučeš i dres seniorskog tima? Da li možda imaš nekog idola kada je u pitanju naš A tim?

- Naravno da bih želeo, to bi bilo ispunjenje mojih dečačkih snova. Oduvek sam imao svoje idole u sportu, a ako me pitate za idola seniorskog tima Srbije, to je Bogdan Bogdanović.

• Kako je zapravo uopšte došlo do toga da se baviš košarkom? Gde si načinio prve korake?

- Sasvim slučajno. Trenirao sam fudbal od svoje sedme godine, a sa 11 odlazim sa ujakom na košarkaški trening njegovog sina, a mog brata. S obzirom na to da ih nije bilo dovoljno za ekipe, trener me je uočio kao gledaoca i pozvao da se pridružim. Nisam baš bio oduševljen, ali sam pristao. Trener je uočio talenat kod mene i razgovarao sa mojim roditeljima, a ja sam poželeo da se oprobam i u košarci jer mi se svidela, ali još uvek nisam odustajao od fudbala, tako da sam narednih pola godine trenirao oba sporta, da bih se kasnije opredelio samo za košarku gde sam i dan-danas. Odluka je bila jednostavna, iako sam u fudbalu osvajao mnoge medalje i pehare za najboljeg igrača, osetio sam da je košarka moja budućnost.

Foto: FIBA (fiba.basketball)

"Dino je za mene već bio velika zvezda, za Zvezdu me vežu lepe uspomene"

• Poznaješ se i sa Dinom Radončićem, koji je takođe vezan za Zrenjanin. Je li ti on na neki način bio uzor dok si bio u mlađim kategorijama?

- Da, Dino je bio moj uzor. Otprilike imamo istu priču što se tiče naših početaka. Obojica smo počeli sa fudbalom, prve košarkaške korake smo napravili u istom klubu kod istog trenera. U vreme kad sam ja došao u taj klub, Dino je već bio u Real Madridu i za mene je tad on već bio velika zvezda, tako da sam se svaki put radovao našem susretu.

• Vrlo brzo je usledio i poziv Crvene zvezde. Da li si bio iznenađen i šta je to što nosiš kao uspomenu iz nastupa za crveno-bele?

- Te godine sam imao nekoliko ponuda, uglavnom inostranih. Međutim, zbog korone ostajem u Srbiji i tada dobijam poziv nekoliko naših klubova, između ostalog i Crvene zvezde. Bio sam oduševljen pozivom, tako da nisam mnogo razmišljao pre nego što sam odlučio. To smatram prekretnicom u svojoj dosadašnjoj karijeri. Za Zvezdu me vežu zaista lepe uspomene. Stekao sam prijatelje za ceo život. Sam način rada i boravka u Zvezdi je neopisivo iskustvo i veliki iskorak.

• Kako se tebi uopšte činio taj prelazak iz Zrenjanina u Crvenu zvezdu? Da li je bilo teško prilagoditi se na novu sredinu i očekivanja?

- Sam prelazak mi nije bio težak, s obzirom na to da sam znao šta želim i zašto idem. To mi je bilo prvo veće odvajanje od porodice, ali s obzirom na uslove koje sam dobio, zaista nije bilo teško prilagoditi se.

• Još uvek polako praviš tranziciju sa juniorske na seniorsku košarku. Koliko teško ti to deluje? Bio si deo Spartaka u KLS prošle sezone.

- Prošle sezone sam nastupao većinski za juniorski, a ponekad i seniorski tim Spartaka. Trenirao sam isključivo sa seniorima, jer su treninzi mnogo ozbiljniji i na višem nivou. Razlika između juniorske i seniorske košarke je zaista velika, mnogo je teže, ozbiljnije i odgovornije nastupati za seniorski tim.

Foto: FIBA (fiba.basketball)

• Kako bi ti opisao svoju igru? Šta bi istakao kao svoje najveće prednosti?

- Vrlo je nezahvalno pričati sam o sebi. Najviše slušam šta drugi kažu. Prihvatam i uvažavam mišljenja stručnjaka i ljudi iz sveta košarke. Kažu da je moja najveća prednost što sam veoma brz s obzirom na svoju visinu, čime mogu da pokrivam više pozicija. Veoma sam predan, naporno treniram i uvek dajem maksimum na svakom treningu. Zadovoljan sam svojom igrom, naravno uvek može bolje, na čemu ću raditi u narednom periodu.

"Košarka u Americi je u ekspanziji, mislim da mogu dosta toga da naučim"

• Od sledeće jeseni si na Veber Stejtu. Šta te je na kraju opredelilo da se zaputiš ka Americi i odeš na koledž?

- Da, uskoro krećem za Ameriku i time otvaram novo poglavlje u svojoj karijeri, ali i životu. Odluka nije bila jednostavna, razmišljao sam, pričao sa mnogim ljudima iz sveta košarke i na kraju prelomio. Smatram da je košarka u Americi u ekspanziji u prethodnih par godina, tako da mislim da od njih mogu mnogo toga da naučim, usavršim jezik, završim koledž, upoznam neke nove ljude.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

• Da li si možda razgovarao sa nekim drugim našim igračima koji nastupaju u NCAA? Šta očekuješ od naredne sezone?

- Kada sam donosio odluku da li da prihvatim ponudu iz Amerike ili ne, razgovarao sam sa nekim svojim vršnjacima koji su već bili deo NCAA. Utisci su bili fenomenalni, sve pozitivno sam čuo, tako da nisam mnogo razmišljao. S obzirom da ću biti frešmen u prvoj godini, ne očekujem preveliku minutažu na utakmicama, ali očekujem ozbiljan rad i napredak.

• I za kraj, jedan si od najtalentovanijih mladih igrača koji dolaze iz Srbije, šta bi poručio klincima koji tek kreću da treniraju i šta je recept za uspeh?

- Klincima bih poručio da je sport najlepša stvar na svetu i da treba da se bave njime. Svako dete koje je spremno na težak rad, upornost i razna odricanja može da uspe u tome čime se bavi. Mora da voli to što radi, da na treninge ide sa osmehom i da jedva čeka naredni.

(Telegraf.rs)