≫
Nikola Jokić i Novak Đoković pod trobojkom Srbije: Mural za ponos osvanuo u Beogradu
≫
Dva asa srpskog sporta ukrasila su fasadu jednog objekta u prestonici Srbije
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ovako
Sasvim je u redu da Jokić donese odluku da ne igra za reprezentaciju Srbije.To je njegova lična stvar i niko ne treba zbog toga da se ljuti.Ali,ako čovek ne zeli da igra za reprezentaciju Srbije onda ga ne mozemo nazivati srpskim košarkašem i ponosom Srbije vec samo vrhunskim kosarkasem koji igra kosarku u Americi i koji je po nacionalnosti i drzavljanstvu Srbin.Reći ponos Srbije i srpske košarke bas deluje nekako neprimereno i otužno.
y
Šta je država za njih učinila? Kad su se izborili ee sad ste naši . Malo sutra 🤷♀️
NekoKo
Da su Jokićeva familija i sam Jokić bili u Noletovom filmu, ne bi Jokić ni igrao za Srbiju. Košarka u Srbiji je kao retko gde ozbiljan sistem, sport sa ogromnom tradicijom, ravno 100 godina, sport koji je organizovan tako da je dostupan svakome i koji omogućava da bukvalno za džabe ili smešno male pare jednog dana talentovani klinac postane najbolji igrač Evrope, sveta... Tenis je sa druge strane svuda pod kapom nebeskom uvek bio elitni sport, preskup za porodicu deteta koji ga trenira. Postoje u svetu sistem sponzorstva isl. ali opet samo retki imaju tu sreću da u svom razvoju ne moraju da brinu o novcu. Osim toga naša zemlja nema nikakvu tradiciju u tom sportu, nema ni privatne ni države škole koje su uporedive sa onim najboljim na svetu. Da bi neko ko je iz Srbije uopšte postao profesionalni teniser neuporedivo je teže i komplikovanije nego da postane profesionalni košarkaš a napraviti to što je napravio Nole je prosto neverovatno. Još je neverovatnije napraviti takav uspeh a na tom putu odbiti državljanstva bogatih država koje imaju ogromnu tenisku tradiciju, koje nude čitava bogastva i najbolje uslove za dalji napredak.