Odakle Srbiji toliko šampiona?

Foto: Tanjug/AP

Evo se čitav svet zapitao kako tako mala zemlja produkuje po jednog šampiona u svakoj kući. Šta je to utkano u našem kodu, šta nas pravi najvećima u sportu?

Konstantna borba.

Preporučujemo

Što kažu, nemam, a i da imam, odakle mi?

Nekad se divim roditeljima sa više dece, jer da bi imali pravo na pristojan život, roditelji moraju da rade više poslova, da rizikuju, da se nadaju i snalaze. Srbine, sve li ti je snalaženje.

Rat, embargo, bombardovanje, sve ispočetka, a mladost na ulici. Moraš biti mangup, ali ne đilkoš, nego mangup onakav kakvog ga legendarni Prele opisa jednom.

Kulturan, smeran, radan, uporan, da se boriš za ono što si naumio, da slušaš roditelje imali oni da ti pomognu ili ne, ali i da znaš one ulične cake koje druge nacije nisu imale priliku negde da nauče.

Dok padaju bombe, Ðoković u praznom bazenu šamara loptu. Roditelji daju i ono što nemaju, vide mu žar u očima.

Foto: Tanjug/AP

Sanjao je kao klinac da će osvojiti Vimbldon i to mu nikad s uma ne skrenu. Teška vremena stvoriše velikog šampiona.

Definitivno najboljeg tenisera sveta.

Rizik se isplatio, a zna i Novak da je postojala samo jedna šansa, ona koju su mu roditelji obezbedili. Zna da je bilo sve ili ništa.

Lako je u blagostanju dati nešto što je višak, za to znaju oni koji našu priču ne znaju. Teško je u krizi stvoriti i tu jednu priliku, a da imamo samo jednu ili nijednu su se potrudili baš ti koji ne znaju, sa zapadne strane kompasa.

Pa što se pitaju onda što smo uporni? Što ne odustajemo? Jer smo navikli samo na jednu priliku.

A ko hoće na basket? Pa, svi smo na basketu. Šta je jeftinije od toga da uzmeš neku izdrljanu loptu, dođeš na beton na koš bez mrežice. Za to samo upornost i dobra volja.

Foto: Tanjug/AP

Mogu da se zakunem da možemo da sastavimo još pet basket reprezentacija, svaki kraj ima svoje heroje.

Svaki kraj ima onog što je ostao u kraju, a vredeo je blaga. I vredi još u sećanju.

Ko nije gledao Nebesku udicu, neka učini to iz ovih stopa. Što bi rekla stara sinhronizacija, odmah sada odmah.

Napravljena moralna kriza nije imala nikada pristup basketaškim terenima širom zemlje. Kaže nama tada jedan komšija, gubi se ovde vreme kvalitetno, a ne trošimo keš.

Eto, naši basketaši privatizovali svetsku titulu, ne daju je ni Amerikancima ma sto puta da su Amerikanci.

A, pitate se što je to tako? Zato što ste nas vi napravili takvim.

Foto: Telegraf

Pitao je i Jokić hoće li ko na basket, pa se niko ne javi tada. Ali, on je izlazio da šutira.

Danas mu je tu ogroman mural, pokraj tog betonskog zdanja u školskom dvorištu.

I nije više napravljen Nikoli Jokiću, već i šampionu NBA lige.

Ta moć poseduje sve elemente onog uličnog, šmekerskog znanja. Ono što pokupite u predvečeri i pre prvog svetla bandere.

Da li smo u nedostatku sistema napravili svoj, unikatni sistem? Da li se naš sistem napravio u kombinaciji roditeljskog znoja i brige na jednoj i uličnog snalaženja na drugoj strani?

Nekako, liči da jeste.

Foto: ATA Images

Iz mračnih vremena smo izrodili sistem koji danas diže srpski sport u visine.

Kakve ja, kaže, veze imam sa uspehom Novaka, Jokića ili basketaša?

Ne moraš se radovati, sve je individualno, ali si u sjajnoj poziciji da vidiš da nije sve u parama. Nekom su džaba i milioni kad za nijednu šansu nije ginuo. Kada milioni nestanu, toj duši ništa i ne ostaje. Nešto je i u volji i trudu.

Ovo je više životna nego sportska priča.

Ovih 10 dana nas je podsetilo koliko među nama ima vrednih, a da ti vredni mogu biti smernica za još više upornih.

Oni su nas takvim napravili, neka se ne pitaju šta nam je.

(Telegraf.rs)