Životna priča Željka Obradovića: Od čačanske "Slobode" jača ljubav prema košarci

Svi dobro znamo šta Željko Obradović predstavlja na košarkaškim terenima širom Evrope, međutim druga strana medalje, iako poprilično "osvetljena" i dalje donosi interesantne detalje koji nisu poznati mnogima.

U razgovoru za televiziju K1 njegovi prijatelji i poznanici prisetili su se nekih momenata iz njegovog detinjstva i generalno života.

Preporučujemo

Kako ističe Željkova školska drugarica Rada Martinović bio je jako voljen u društvu zbog svog smisla za humor.

- Bio je jedno simpatično dete, koje je voleo da se šali. Nije se izdvajao od drugih, osim košarke i zulufima, po kojim ga ja pamtim. Svima nam je bilo čudo, kako jedan tako mali dečak ume da se provuče i da daje toliko koševa - kaže Rada Martinović.

Foto: Printskrin

Kako ističu prijatelji popularnog Žoca iz rodnog Čačka za televiziju K1, on se uopšte nije promenio iako je tokom trenerske karijere osvojio brojna priznanja uključujući devet evroligaških pehara i po jedno zlatno na Evropskom i Svetskom prvenstvu sa reprezentacijom SR Jugoslavije.

- Voli da dođe u Čačak i da provede vreme sa svojim drugarima iz detinjstva. On je bio posvećen košarci od malih nogu. Na početku njegove karijere, mi smo svi nosili neke stripove, a on knjige o košarci. Njemu je košarka bila sve. Njegov pokojni otac želeo je da ga zaposli u „Slobodi“, da radi na strugu, ali nije bilo šanse, jer mu je košarka bila sve. Bio je jako vezan za oca, obožavao ga je. Sećam se, imao je neku žutu fiću i Vojčula, kako smo ga svi zvali, uvek ga je vozio i pratio na utakmicama. Od malena je imao punu podršku porodice u onome čime se bavi - komentariše njegov kum Dobrilo Jojić.

Foto: Printskrin

Svoju posvećenost košarci ovekovečio je i ženidbom pored košarkaškog terena.

- Tada nije bilo hotela i sala za proslave. Oženio se na košarkaškom terenu u blizini OŠ „Ratko Mitrović“, koju smo pohađali kao deca. Postavili smo šator i jedno dva dana je bilo žestoko - priča Jojić.

Košarkaške pored trenerskih kvaliteta retko ko ističe dok priča o Željku Obradoviću, međutim o kakvom igraču se radilo objasnio je njegov kum Dobrilo Jojić, uz opasku Dude Ivkovića o Žocovoj levoj ruci.

- Jedan vrhunski trener i pokojni Duda Ivković, rekli su mu tada, da on „nema levu ruku“. Međutim, on je imao desnu i koristio je glavu, tako da drugu nije morao da koristi. Dovoljno se pokazao kao igrač i o tome je suvišno pričati - komentariše Jojić i odmah se nadovezuje na to koliko je njegov kum posvećen svom poslu, uz dodatak da time često ugrožava svoje zdravlje:

- Kao igrač nije bio srčan, ali kao trener je nešto drugo. Takav je. U svojoj kancelariji dok je boravio u Istanbulu, imao je aparat za merenje pritiska. Njemu pritisak posle treninga bude 160/100, a možete da zamislite posle utakmice tek. Neverovatan je, jer se toliko unosi u tu priču, da organizam reaguje, možda je to neko i pražnjenje, ali nije prijatno kada ga vidite sa tom bojom u licu, koja je zabrinjavajuća – kaže Dobrilo Jojić.

Foto: Printskrin

"Iza kulisa" Željko je sačuvao navike iz mladih dana, pa je tako vlasnica restorana u kojem često boravi govorila o tome koliko je on opušten i koliko svima ulepša provod.

- Voli da započne sa kajmakom, vrućim hlebom i ljutom paprikom, a posle šta god mi da izaberemo i spremimo. Toliko je normalan, opušten, bez velikih zahteva i zna milion pesama. Zna tekst pesme koja je napisana četrdesetih ili pedesetih godina, koje neke pevači ne znaju - zaključuje vlasnica restorana.

Željko Obradović tokom aktuelne sezone predvodi Partizan, a u ponedeljak ga, nakon eliminacije u plej-ofu Evrolige od Reala, očekuje majstorica protiv Studentskog centra u četvrtfinalu ABA lige.

(Telegraf.rs)