Dino Radončić za Telegraf: "Bila je privilegija biti deo Reala, Dončić će tek napraviti velike stvari"

Malo ko kroz svoju karijeru dosanja da obuče dres Barselone ili Real Madrida. Za tako nešto potrebna je neverovatna količina rada, talenta, truda, znoja i odricanja. A Dinu Radončiću pošlo je za rukom da bude deo i jednih i drugih. Sa Kraljevićima je osvojio i titulu Evrolige 2018. godine u Beogradu.

Reprezentativac Crne Gore koji je rođen u Nemačkoj, gde je njegov otac igrao rukomet, a potom odrastao u Zrenjaninu, pre nego što se odselio za Španiju gde je započeo svoj veliki put trenutno nastupa u ekipi Saragose u ACB ligi zajedno sa Stefanom Jovićem i Borišom Simanićem.

Preporučujemo

Nedavno se uspešno vratio na teren posle gotovo četvoromesečne pauze zbog povrede, inače prve teže koju je doživeo u svojoj profesionalonoj karijeri.

U razgovoru za portal Telegraf.rs, Dino je otkrio kako je uopšte uspeo da se domogne dresa španskih velikana, svoj odnos sa pomenutim srpskim "dvojcem", ali i Lukom Dončićem za kojeg kaže da mu je jedan od najboljih prijatelja i sa kojim je proveo dugih pet godina u Madridu.

Foto: David Pastor / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Oporavak je prošao odlično i brzo, sa Jovićem i Simanićem se družim dosta van terena, sigurno ćemo ostati u kontaktu"

• Pre svega, kako se ti osećaš posle ove duže pauze. Nisi bio na terenu četiri meseca, je li oporavak protekao kako treba?

- Sada kada je sve prošlo, osećam se odlično. Iskreno da kažem, osećam se kao malo dete kada trenira košarku. Svaki trening mi je radost, želja, motivacija i radujem se vraćanju u takmičarski ritam. Imao sam tešku povredu, slomio sam dve metakarpalne kosti i to mi je najteže palo psihički, jer mi se dogodilo prvi put u karijeri. Oporavak je protekao odlično i na moju sreću i brzo. Zadovoljan sam kako je sve proteklo i srećan sam što sam opet nazad sa ekipom.

• U Saragosi si već nekoliko sezona. Verovatno si zadovoljan uslovima. Koju sezonu bi za sebe izdvojio kao najuspešniju?

- Da, ovo mi je već treća sezona u Saragosi. Jako sam zadovoljan gradom, klubom, ljudima koje sam upoznao, odnose koje sam napravio i najbitnije je što se osećam kao kod kuće. Najsupešnija sezona koju bih izdvojio jeste ona kada sam bio na pozajmici, kada sam uspeo da napravim ime za sebe u ACB ligi i kada sam bio jedan od najboljih mladih igrača i uključen u najbolju mladu petorku takmičenja. Mislim da mi je ta sezona bila bitna posle teških sezona adaptiranja na novu ligu i da mi je ona dala krila za sledeće dve godine u Saragosi koje su takođe bile uspešne.

• Ove sezone si sa momcima iz Srbije, Stefanom Jovićem i Borišom Simanićem. Družite li se i van terena, da li pomaže kada imaš nekog “svog” pored sebe u klubu?

- Mislim da je za nekoga sa naših prostora ko igra u inostranstvu, jako bitno da ima nekog našeg. Kada je sezona počela, tu smo bili samo Boriša i ja. Boriša je jedna super osoba, ekstra talenat i srećan sam što ga imam tu, jer je mojih godina i u nekim stvarima možemo da pomognemo jedan drugom. Stefan je došao u decembru kao neko ko je stariji i do sada smo imali odličan odnos. Družimo se puno van terena, redovno pijemo kafe, jedemo ručkove, kako to sve ide kod nas. Stefan je dosta pomogao i Boriši i meni ove sezone i siguran sam da ćemo nastaviti kontakt sva trojica i posle ove takmičarske godine.

• Faktički si svoju celu karijeru do sada izgradio u Španiji. Je li ti odgovara njihov stil košarke, koliko je drugačiji od nekih drugih?

- Odgovara mi njihov stil košarke, jer je brz i dinamičan. Mislim da to svakome prija i dosta igrača koji su došli ovde su rekli da su jedva čekali da isprobaju španski stil igre. Oni su na zaista velikom nivou što se tiče svega u svetskoj košarci, što dokazuju i kao država i reprezentacija na svakom velikom takmičenju, tako da mogu reći da mi sve to jako prija.

Foto: SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia

"Mnogo sam vezan za Zrenjanin i Bagljaš, ništa ne može da poremeti taj osećaj kada si sa porodicom i prijateljima"

• Ali može se reći i da si svetski putnik, rođen u Nemačkoj, odrastao u Zrenjaninu, nastupaš za Crnu Goru, sada si već skoro više u deceniju u Španiji. Koliko je tebi bilo možda zbunjujuće sve to dok si odrastao?

- U početku je bilo zbunjujuće, ali kako sam odrastao, sve su mi bili jasniji moji ciljevi. Najvažnije je što nikada nisam zaboravio ko sam, šta sam i odakle dolazim. Mislim da je dar od Boga što kroz košarku možemo da vidimo ceo svet, isprobamo razne kulture, pričamo razne jezike i voleo bih da se tako nastavi. Kao što sada igram u Španiji, voleo bih da igram u Turskoj, Grčkoj, Rusiji... Ili bilo gde gde me ova košarkaška lopta odvede.

• Preko leta si dosta često u Zrenjaninu, a u nekim prethodnim pričama si govorio da si često sa ortacima i na basketu u svom kraju. Je li tako i dalje? Koliko si vezan za taj grad?

- Da, tako je i dalje, mnogo sam vezan za Zrenjanin. Mnogi me pitaju kada dođem zašto ne ideš u Novi Sad, ovde ti je dosadno. Ali mislim da ništa ne može da poremeti taj osećaj kada si kod kuće sa porodicom i prijateljima, najboljim prijateljima. Najviše sam vezan za svoj kraj Bagljaš, za koševe na kojima sam odrastao. U mom kraju se osećam bolje, mislim da su ljudi umeli da prepoznaju, da sam gde god igrao, isticao iz kog kraja dolazim. I kada sam otišao, nisam zaboravio gde sam odrastao, jer sam bio uključen u humanitarni rad i sve što se dešava tamo. Grad kao grad nikada nije umeo da prepozna neke moje uspehe, čak ni kada sam bio šampion Evrolige. Malo sam bio tužan zbog toga, ali sam mnogo vezan za Zrenjanin i uvek ću se vraćati tamo.

• Ono što je posebno zanimljivo jeste da si u Španiji u mlađim kategorijama igrao i za Barsu i za Real. Kom si ti klubu, ipak, naklonjeniji?

- Pa ipak sam naklonjeniji Real Madridu, oni su mi dali prvi profesionalni ugovor. Tu sam došao do prvog tima, osvojio Evroligu i ACB ligu. U mlađim kategorijama su me naučili mnogim stvarima, pre svega disciplini i kako da živim sam, šta znači dres Reala i kako se treba ponašati kao igrač tog kluba. Tako da, svakako je bila jedna velika privilegija i čast biti deo oba kluba.

Foto: Pacific Press / ddp USA / Profimedia

"Luka i ja smo pet godina bili zajedno u Realu, ponosan sam na njega"

• Kako je zapravo došlo do toga da dođeš do takvih klubova kao što su Barselona i Real? Kako si se osećao kad si dobio njihov poziv?

- Kada sam počinjao karijeru u Srbiji, kako sam bio sve bolji u Vojvodini, postajao sam zanimljiv drugim klubovima, poput Partizanu i Realu. Onda je moj snimak došao do Barselone, koja mi je na kraju uputila poziv. Posle uspešnih godinu dana tamo, Real mi je ponudio ugovor i kao šlag na svemu tome, stigao sam do prvog tima. Kao što sam rekao, mislim da je velika čast i privilegija biti deo tih klubova. Sada kada vratim film, presrećan sam što se sve tako desilo. Vratiti se tamo znači dostići najveći nivo seniorske košarke. Ostaje puno rada, truda i odricanja i voleo bih da se vratim na taj nivo.

• U Realu si takođe igrao sa dosta momaka sa naših prostora. Tu je bio Mihailo Jovičić, a posebno se ističe Luka Dončić. Čuješ li se i dalje sa njima?

- Da, bilo je dosta igrača sa naših prostora. Sa Mihom Jovičićem sam bio dve godine, poznavali smo se i ranije. Miha je jedna odlična osoba i siguran sam da će napraviti dobru karijeru. Luka i ja smo pet godina bili zajedno. Vremenom je on postao jedan od mojih najboljih prijatelja, zato što smo bili najmlađi igrači u prvom timu Real Madrida. Kao što svi znaju, Luka je postao velika mega-zvezda. Ja sam jako ponosan zbog toga i ne mislim da mu je to kraj. Mislim da će tek napraviti velike stvari u košarci. I dalje smo u kontaktu i kada stignemo uvek se vidimo, da li se sretnemo u Madridu ili negde drugde. Srećan sam i ponosan na njega.

• Kako ti se generalno čini čitav taj sistem razvoja u Real Madridu i sam klub celokupno. Šta te je od svega najviše impresioniralo dok si boravio tamo?

- Kao što sam rekao, to je jedan od najvećih klubova na svetu što se tiče svega. Kada si u mlađim kategorijama, kao da si u vojsci. Ustajanje je u 07.30, već u 08.00 je trening do 09.00. Posle toga do 17.00 ideš u školu sa odmorom za ručak, a kada se završi škola odmah putuješ na trening od tri sata posle podne. Dođeš u rezidenciju samo da prespavaš i vraćaš se sutra da ponoviš isto. Za sve to vreme si sam bez roditelja, što je veliko odricanje, ali i disciplina i uvođenje u neki seniorski život u kojem je svakako teško. To me nekako najviše impresionira, a uslovi za život su bili brutalni - rezidencija je kao hotel od pet zvezdica i živiš i sa fudbalerima. Bilo je to jedno predivno iskustvo koje ne bih menjao ni za šta.

Foto: Juan Carlos García Mate/Pacific Press / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Deseta titula Reala u Evroligi... Ta slika nikada neće pasti u zaborav"

• Ta 2018. godina je bila posebna, jer si sa Realom osvojio i titulu šampiona u Evroligi. Je li može da se kaže da je to za sada kruna svega?

- To je kruna svog mog odricanja i svog vremena koje sam posvetio košarci i Real Madridu, još od kada sam bio mali... Ali i mojih roditelja, moje sestre i na kraju sve to bio "cherry on top". Pogotovo što se desilo na 80 kilometara od Zrenjanina, drago mi je što je to bila deseta, jubilarna titula Real Madrida i što to nikada neće pasti u zaborav. Istovremeno je i fudbalski klub uzeo Ligu šampiona. Ta slika ostaje upamćena zauvek.

• Za kraj, pitanje za nastupe u dresu Crne Gore. Videli smo te na Evrobasketu pre par meseci, sada idete i na Svetsko prvenstvo. Koliko možete na Dalekom Istoku Azije?

- Mislim da sada imamo odličan kontinuitet sa selektorom Boškom Radovićem. Pokazali smo na Evrobasketu sjajan uspeh, a čak bismo dostigli i više da nije bilo par upitnih sudijskih odluka. Treba taj kontinuitet da nastavimo. Siguran sam da možemo da napravimo sjajnu ekipu i da izborimo prolaz dalje. Svakako je velika stvar što smo već tamo i za nas je to već uspeh. Čast je i privilegija nositi dres Crne Gore na takvim takmičenjima.

(Telegraf.rs)