Živa legenda Čačka slavi 80. rodjendan: Mogao je da bira klub, a izabrao "magiju" Morave

Proslavljeni čačanski i srpski košarkaš Radmilo Mišović, skromno i bez velike pompe, uz porodicu i najbliže prijatelje proslavio je svoj 80. rođendan. Radmilo Mišović je rođen 14. marta 1943. godine u Čačku, gde je 1951. godine započeo svoju košarkašku karijeru dugu gotovo šest decenija.

I čitavu tu karijeru, osim kratkog izleta u beogradski Partizan, proveo je u čačanskom Borcu. Iako je nekoliko puta bio prvi strelac savezne košarkaške lige, za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je svega nekoliko puta i jedini trofej koji je sa njom osvojio jeste zlatna medalja sa Balkanskog prvenstva, održanog 1966. godine u Sofiji.

- Kada se osvrnem unazad, mogu da kažem za sebe da sam čovek koji je zadovoljan svojim životom i kada bih ponovo počinjao iz početka, verovatno da bih sve isto uradio - kazao je za RINU Mišović.

On je istakao da je svoj grad voleo više od svih mogućnosti koje su mu se u karijeri pružale i da postoje neraskidive veze koje ga vežu za mesto u kome je rođen. Ipak, prema njegovim rečima, postoji taj mali žal što mu nije pružena prilika da više igra za reprezentaciju.

- U to vreme mogao sam mnogo više, ali me je svaki izostali poziv motivisao da treniram još jače i dokažem ko sam i koliko vredim”, istakao je Mišović i dodao da je njegova poruka svim mladim sportistima, da je talenat samo polazna osnova, a da su za uspeh u svakom sportu najvažniji rad, trud i disciplina.

A da je Radmilo zaista bio izuzetno vredan i predan u potpunosti košarci potvrđuju i njegovi ispisnici, među kojima je i nekadašnji fudbaler Borca, Predrag Kulašević Gagilo koji se Radmila seća još iz školskih dana.

- Nas dvojica smo odrasli zajedno i sećam se da je bilo trenutaka kada smo znali i da zaginemo do sitnih sati, ali bi se on bez obzira na sve ujutru pojavio na treningu i radio bi više i jače, baš zbog toga što je prethodnu noć odstupio od ponašanja koje je jedan sportista u to vreme morao da poštuje.

Život Radmila Mišovića više je od obične priče o čuvenom sportisti. To je priča o ljubavi prema sportu, vernosti jednom klubu ali i priča o neraskidivoj vezi Čačka i košarke i objašnjenje zašto se grad na Moravi, opravdano naziva „gradom košarke”. Nakon igračke karijere, Mišović je nastavio sportski angažman, naravno u Borcu. Kao trener, direktor kluba ali i kao šef stručnog štaba. Od 2007. do 2009. godine, bio je član i Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije. Novinar Gvozden Otašević pomno je beležio sve Mišovićeve uspehe i skoro da u detalje zna kada i gde je punio košarkaške mreže protivnika diljem bivše SFRJ.

- Radmilo je ubacivao po 30 koševa bez problema utakmicu za utakmicom, to je u to vreme bilo potpuno nestvarno, jer tada nisu postojale trojke. Ali ono što mene posebno kod njega fascinira, jeste njegovo rodoljublje, koje je iskazivao tako što je u vreme najteže po srpski narod, skupljao pomoć za naše borce i lično im na prvu liniju fronta dovozio hranu i razne druge potrepštine - kazao je Otašević.

Zbog odanosti jednom gradu i jednom klubu Mišović će u Čačku dobiti najistaknutije mesto u jedinstvenom Muzeju košarke, a za života je proglašen i legendom grada na Moravi.

- Iako je mogao da živi gde god poželi na zemaljskoj kugli, on je odabrao svoj Čačak i kuću u kojoj je rođen on, ali i njegovi preci i u tome je njegova veličina. Za nas Čačane, oduvek je bio broj jedan i to će siguran sam biti i u budućnosti. Muzej košarke je upravo njegova ideja i to će biti jedinstvena ustanova tog tipa u kojoj će naš Ramilo biti najsvetlija tačka - zaključio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

(Telegraf.rs)